Devizne rezerve Srbije dostigle su krajem avgusta 11,3 milijarde dolara i premašile rekord cele bivše SFRJ iz 1989. kada su iznosile 10,1 milijardu dolara
Ugovori: Telenor preuzeo od države Mobi 63
Norveška telekomunikaciona kompanija Telenor 31. avgusta zvanično je preuzela od Vlade Srbije Mobi 63, nakon samo mesec dana od pobede na tenderu i ispunjenja svih kupoprodajnih obaveza, uključujući i uplatu 1513 milijardi evra. Na svečanoj ceremoniji primopredaje kompanije u hotelu Hajat, predsednik Srbije Boris Tadić naglasio je da „danas nije samo Telenor dobio licencu, Srbija je dobila licencu za nove investicije“. Premijer Vojislav Koštunica je dolazak Telenora u Srbiju označio kao potvrdu da je naša zemlja pravno, politički i ekonomski stabilna. Potpisnik ugovora sa srpske strane, ministar finansija Mlađan Dinkić je za ovu najveću privatizaciju od početka tranzicije rekao da je ujedno dokaz da je „posle 12 godina navodnog suvlasništva države u Mobtelu pravda zadovoljena“. Ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo naglasio je da su akcije Stade i Telenora, nakon dolaska u Srbiju, porasle na svetskim berzama. Potpisnik ugovora sa norveške strane, izvršni potpredsednik Telenora Jan Edvard Tigesen najavio je da će ova kompanija u Srbiji kreirati model telekomunikacione kuće koji će biti primer za druge. Pod nazivom Telenor d.o.o. prvi strani mobilni operater u Srbiji počeo je s radom 1. septembra, sa generalnim direktorom Stajnom Erikom Vilanom na čelu.
Promocije: Peugeot 207 u Srbiji
Verano motors, eksluzivni uvoznik i distributer vozila peugeot za Srbiju, predstavio je 1. septembra nov model 207, koji će se u prodaji naći od 7. septembra. Peugeot 207 po izgledu podseća na svog prethodnika, model 206, ali je duži i ima iskošenije farove. Kako je rekao direktor marketinga kompanije Jova Srećo, novi Peugeot će morati da opravda istoriju prethodna dva modela, 205 i 206, koji su bili najprodavaniji automobili čuvenog francuskog proizvođača. On je najavio plan da se u Srbiji mesečno proda 40 do 50 ovih automobila. „Ideja kompanije Peugeot je da model 207 od sledeće godine učestvuje sa 30 odsto u njenoj ukupnoj prodaji vozila“, kaže za „Vreme“ Jova Srećo. Najjeftiniji peugeot 207 sa benzinskim motorom koštaće 12.900 evra, a najskuplji dizelaš 14.500 evra.
POBEDNIK: Crtež A. Kocića
Konkursi: Nova Imlekova kravica
Dobitnik prve nagrade na Imlekovom konkursu „Kako da tvoja kravica postane Imlekova kravica“ jeste dvanaestogodišnji Aleksandar Kocić iz Beograda. Nagrađen je sa 5000 evra i mogućnošću da crtež njegove kravice bude na ambalaži Imleka. Druga nagrada i 3000 evra pripali su Dušanu Pavliću iz Beograda. Od ukupno 11.000 radova, žiri je izabrao 202, koji su od 30. avgusta do 4. septembra bili izloženi u galeriji OЗОNE. Posetioci izložbe imali su mogućnost da popunjavanjem listića odaberu omiljenu kravicu, a njihovi glasovi su, zajedno sa glasovima stručnog žirija, odlučili pobednika.
Mreža: Deseta ekspozitura
U Nišu je počeo sa radom Regionalni centar Volksbanke a.d. za jugoistočnu Srbiju i ekspozitura u pešačkoj zoni grada. Ovo je deseta ekspozitura Volksbanke u Srbiji: šest se nalaze u Beogradu, dve u Novom Sadu i po jedna u Čačku i Nišu. Povodom otvaranja centra u Nišu, izvršni direktor Volksbanke a.d. Klaus Šuster istakao je da je za pola godine, u odnosu na kraj 2005, ukupna aktiva banke porasla za oko 70 odsto a kapital za 174 odsto.
Usluge: Visa revolving i kod Hypo Alpe Adria banke
Revolving kartice Vise International, koje korisnicima omogućavaju kratkoročne zajmove, od sada će moći da koriste i klijenti Hypo Alpe Adria banke. „Posle sjajnih rezultata koje smo postigli sa debitnim karticama, interesovanje građana Srbije pomerilo se ka sofisticiranijim proizvodima, koji pružaju daleko više pogodnosti prilikom obavljanja svakodnevnih kupovina“, rekao je Žan-Mark Tonti, direktor Vise Internacional za Srbiju.
On je najavio da Hypo Alpe Adria planira da tržištu Srbije predstavi nove napredne bankarske proizvode, a Visa da i dalje razvija svoju mrežu bankomata na čitavoj teritoriji zemlje.
Banke: Plan o inflaciji
Diana Dragutinović
Piše: DianaDragutinović, viceguvernerkaNBS-a
Od septembra 2006. Narodna banka Srbije će svoj osnovni ustavni mandat – održavanje cenovne stabilnosti – ispunjavati u okvirima definisanog inflatornog koridora. Kako je okruženje sa niskom stabilnom inflacijom zajednička odgovornost NBS-a i Vlade Srbije, to je ciljni inflatorni koridor utvrđen nakon konsultacija sa Vladom. Međutim, uloga NBS-a je ograničena na ostvarenje koridora „bazne inflacije“ (koja predstavlja rast cena na malo pod uticajem instrumenata NBS-a). Za početak, NBS je objavio kratkoročne ciljeve za 2006. i 2007. godinu:
– decembar 2006: sedam do devet odsto, međugodišnji rast
– decembar 2007: četiri do osam odsto, međugodišnji rast
NBS će postizati ciljanu stopu inflacije korekcijama kamatne stope na dvonedeljne repo operacije (2W), odnosno ona je glavna referentna stopa i ključni monetarni instrument. Ostali instrumenti monetarne politike imaće pomoćnu ulogu – doprinosiće nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište i uravnoteženju razvoja finansijskih tržišta bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema.
Da bi referentna kamatna stopa mogla da se fokusira na ostvarenje niske inflacije, devizni kurs mora biti fleksibilan. Fleksibilnost je omogućena postepenim povlačenjem NBS-a sa deviznog tržišta (iz deviznih intervencija, ali i iz menjačkih poslova). Fleksibilniji kurs je zapravo uveden početkom ove godine, kao prvi korak programa, a takođe kao odgovor na probleme koji se javljaju u uslovima velikog priliva kapitala (rast tražnje i inflacija).
Odluke o promeni referentne kamatne stope donosiće se isključivo na sednicama Monetarnog odbora, koje će se održavati prema unapred poznatom kalendaru. Akcije NBS-a će se preduzimati samo ako projekcije odstupaju od objavljenih ciljeva.
„Pretvoriti znanje u vrednost za opštu korist naših klijenata, naših ljudi i ukupnog tržišta.“
Ovo jasno definiše našu ulogu i odgovornost u poslovnoj zajednici. Preduzećima pomažemo da se razvijaju sa sigurnošću, ulažemo u ljude, pomažemo u izgradnji poverenja između investitora i institucija. Naš cilj je da budemo prepoznati po našem radu i poštovani kao profesionalci od integriteta. To postižemo pružanjem usluga najvišeg standarda – naš rad inspiriše ljude da nas smatraju za profesionalne, izazovne i uspešne pojedince koji grade jake poslovne odnose i razumeju izazove savremenog poslovanja.
Extreme
NAJBOLJI: Na osnovu poslovnih rezultata preduzeća u 2005. Republički zavod za razvoj proglasio je Galeniku za najbolju kompaniju u Srbiji. Slede Tarkett, Tetra pak, Delta Maxi i Hemofarm.
TRAMVAJ: Na beogradskim ulicama voziće od 26. septembra i hrvatski tramvaji, najnoviji modeli fabrika „Končar“ i „Gredelj“, isti kao u zagrebačkom gradskom prevozu.
PRVENAC: Preduzeća Avtotehna iz Ljubljane i COD iz Kruševca otvorila su 1. septembra prvu slovenačko-srpsku fabriku za proizvodnju komunalne opreme Atrikod. Vrednost investicije je milion evra, a fabrika će prvo proizvoditi autosmećare.
KUPOVINA: Uplatom 401.000 evra, slovenački Gradir postao je vlasnik rudnika olova i cinka Šuplja stijena u Pljevljima.
DOBITNICI: Korisnici makroekonomskih reformi, koje su brze i donose brze efekte.
GUBITNICI: Globalizacija je otvorila ogromnu konkurenciju koja loše deluje na najmanje (zanatstvo i mikropreduzeća), jer nisu mogli brzo da se prilagode i nisu imali podsticajna sredstva iz državnih fondova. Država poručuje da je mala privreda okosnica razvoja Srbije, a 86 odsto investicija u nju je samofinansiranje.
DOBITNICI: Novosadski sajam – izgradnjom Master centra, koji konkuriše vodećim centrima takvog tipa u regionu i može da zadovolji potrebe kongresa, konferencija i drugih skupova kojima je potrebna izuzetna tehnička podrška. Zatim, dobro promišljeni akcionari Apatinske pivare, Hemofarma i „Knjaza Miloša“.
GUBITNICI: Rukovodstva velikih, nekada finansijski izuzetno moćnih kompanija u bivšoj Jugoslaviji, koja se nisu snašla u procesu privatizacije i tranzicije, kao i otpušteni radnici i svi na Tržištu rada.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
