Novogodišnji broj „Vremena“
Đuričko za „Vreme“: Solidarnost će nas jedino držati
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Dok je referendumska kampanja bila upućena svim građanima, partije koje su podržale Nacrt ustava u danima glasanja bavile su se motivacijom sopstvenog članstva
Tokom referendumskog vikenda odigrala se prava mala drama oko toga da li će birači izaći u broju dovoljnom za potvrđivanje Ustava. Nakon informacija o slabašnom odzivu i spekulacija o tome da li će referendum uspeti, u nedelju je sa svih strana i na razne načine krenulo intenzivno apelovanje na građane. U ranim popodnevnim satima, premijer Koštunica još jednom je pozvao sve kojima je u srcu Srbija da izađu i glasaju za novi ustav, uz poruku da bi posledice neizglasavanja bile nesagledive. Nešto kasnije, sličan poziv upućuje i predsednik Boris Tadić. U beogradskoj OŠ „Petar Petrović Prvi“, svoje biračko pravo prvi put u životu iskoristio je i patrijarh Pavle. Na gotovo svim televizijskim kanalima, ministri i stranački prvaci apelovali su na građane da izađu na referendum. Televizija Pink emituje Boj na Kosovu Zdravka Šotre u terminu koji je bio predviđen za film Lov u mutnom. Konačno, u 19 sati postaje jasno da će referendum uspeti. Tvorci Ustava, Vlada Srbije, partije koje su učestvovale u referendumskoj kampanji i bezbrojni aktivisti konačno su mogli da odahnu – Ustav je „prošao“.
KOMANDNI LANAC: U dva referendumska dana, sudeći po informacijama do kojih je došlo „Vreme“, stranački funkcioneri i aktivisti prošli su kroz pravi pakao. Ionako prilično agresivna tronedeljna kampanja, u subotu i nedelju bila je naročito intenzivirana. Ali, dok je kampanja bila upućena svim građanima, tokom vikenda, partije koje su podržale Nacrt ustava bavile su se motivacijom sopstvenog članstva. U tu svrhu pojedine stranke formirale su svojevrsni komandni lanac. Dragan Todorović iz Srpske radikalne stranke kaže za „Vreme“ da je čitavog vikenda bio u stalnom kontaktu sa čelnicima regionalnih podružnica SRS-a, koji su kontaktirali predsednike opštinskih odbora ove stranke. Ovi su bili zaduženi za komunikaciju sa predsednicima mesnih odbora, čiji je zadatak bio da obilaze članove, simpatizere, i takozvane sigurne glasove, kako bi videli da li su već izašli na glasanje i dodatno ih motivisali u slučaju da još nisu podržali Ustav. I Zoran Anđelković iz Socijalističke partije Srbije slično je proveo vikend. „U dane referenduma dežurao sam u stranačkim prostorijama i zvao sve predsednike okružnih i opštinskih odbora i insistirao da dovode ljude“, kaže Anđelković, napominjući da su ove aktivnosti u SPS-u naročito intenzivirane u nedelju posle 15 časova.
Svoje članove i simpatizere telefonom je kontaktirala i Demokratska stranka. Za razliku od drugog kruga predsedničkih izbora, kada su iz beogradske centrale pozivani svi njeni članovi i „sigurni glasovi“ i kada se od njih tražilo da odgovore na pitanje da li su na listiću zaokružili ime Borisa Tadića, telefoniranje je ovoga puta prepušteno opštinskim odborima. Oni su različito shvatili ovaj zadatak, pa su jedni zvali celokupno članstvo, a drugi samo one koji do nedelje popodne nisu glasali. Na pitanje kako su dolazili do podataka o tome ko nije izašao, u opštinskim odborima DS-a koji su primenili ovaj metod kažu da svaki njihov član biračkog odbora poznaje partijske kolege koji glasaju gde i on. Jednostavno, javljali su opštinskim centralama koga još nisu videli na biračkom mestu. Pored toga, članovima i simpatizerima DS-a poslati su i SMS-ovi sa pozivom za referendum, a na isti način svojim pristalicama se obratila i partija G17 plus.
U političkom bloku koji je podržao Ustav postoji opšta saglasnost da je Demokratska stranka Srbije iznela najveći deo kampanje. To potvrđuje i član Glavnog odbora DSS-a i šef poslaničke grupe ove stranke Miloš Aligrudić, koji u izjavi za „Vreme“ kaže da je gotovo celokupno članstvo ove stranke bilo angažovano u kampanji. Svaki aktivista DSS-a imao je zadatak da tokom kampanje razgovara o Ustavu sa bar deset ljudi iz svog okruženja. Išlo se i u kampanju „od vrata do vrata“, a članovi podmlatka DSS-a slali su SMS-ove članovima i simpatizerima. Tokom vikenda, sve ove aktivnosti su intenzivirane. Prema tvrdnjama pojedinih članova biračkih odbora iz unutrašnjosti, Demokratska stranka Srbije imala je aktiviste koji su sa spiskom svojih članova obilazili glasačka mesta i u biračkom spisku proveravali da li su njihova imena već zaokružena, a zatim odlazili kod onih koji još nisu izašli na referendum. U DSS-u nisu mogli da potvrde ovu informaciju.
RAZUM I OSEĆAJNOST: Govoreći o razlozima zbog kojih je izlaznost na referendum bila veća u nedelju popodne, svi sagovornici „Vremena“ saglasni su u tome da je, i inače, uobičajeno da ona u tom periodu poraste. Po mišljenju Miloša Aligrudića, na izlaznost je uticalo i to što su preko medija emitovani apeli javnih ličnosti: „Moguće je da je taj medijski pritisak imao efekta, kao i to što je patrijarh glasao.“ Aligrudić smatra da je na birače mogao da utiče i izbor filmova koji su u nedelju prikazivale TV stanice, misleći konkretno na Boj na Kosovu, prikazan na TV Pinku. Odgovarajući na pitanje da li je emitovanje ovog filma jeftino „gađanje“ na emocije birača, Aligrudić kaže da je svako sredstvo koje daje rezultate legitimno. S druge strane, predsednik Izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić ne može da veruje da je ovaj film uticao na izlaznost: „Po mom mišljenju, puštanje tog filma je jako glup potez.“
Istorijski spektakli domaće produkcije nisu bili jedini udar na emocije građana. Posle izjave Aleksandra Vučića iz SRS-a, koji je u nedelju rekao da će se neizglasavanju Ustava obradovati Agim Čeku, Marti Ahtisari i „ostali neprijatelji Srba“, jagodinska Televizija Palma plus satima je emitovala kajron sa sledećim obaveštenjem: „Kako saznaje Palma plus, premijer Kosova Agim Čeku večeras priprema slavlje uz vatromet u Prištini, jer očekuje da referendum u Srbiji neće uspeti. Pozivaju se svi građani Srbije da u što većem broju tokom dana izađu na referendum i na taj način odluče da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.“ Efekat nije izostao: u Jagodini, izlaznost je, prema nezvaničnim podacima opštinske referendumske komisije, bila 60 odsto. Upitan zašto su vest o pripremi slavlja na Kosovu i poziv građanima emitovani kao jedna informacija, glavni urednik televizije Palma plus Stevo Grkinić kaže da su celog dana puštani kajroni sa svim vestima vezanim za referendum. Na opasku da slavlje na Kosovu nije najavio Agim Čeku, već Aljbin Kurti iz pokreta Samoopredeljenje, koji ne uživa naročitu podršku kosovskih Albanaca, Grkinić je odgovorio da je on preko svojih izvora došao do drugačijih informacija.
Jedinstvo i sloga koji su vladali među najvećim partijama u Srbiji za vreme referendumske kampanje polako iščezavaju. Pored najsvežijih sporenja oko datuma izbora, odjednom je postalo važno i ko se više trudio u kampanji. Prema mišljenju Dragana Todorovića iz SRS-a, samo su radikali i DSS iskreno pozivali građane da podrže Ustav, dok je Demokratska stranka bila u tihom bojkotu. Odgovarajući na optužbe, Marko Đurišić kaže da ova tvrdnja nema veze sa istinom: „Naš stav je da je upravo učešće SRS-a u kampanji pokolebalo naše simpatizere.“ Sa Todorovićem se ne slaže ni Miloš Aligrudić, koji kaže da svaka stranka ima odbore koji rade i one koji ne rade dobro: „Imam informacije iz unutrašnjosti da su opštinski odbori DS-a i SRS-a zaista dali sve od sebe, tako da ne mogu da tvrdim da je neko propagirao bojkot.“
Pošto je Ustav dobio dovoljan broj glasova, u moru faktora koji su uticali na izlaznost građana neki je sigurno bio presudan. Za političare je prava šteta što ne znaju koji, jer Srbiju uskoro čekaju novi izbori, a najbrojnija politička opcija ovde su poslednjih godina – apstinenti.
Komentari: 1
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve