Ovaj tekst pisan je na internetu. U bukvalnom smislu, umesto MS Worda (koji uobičajeno koristim) pisao sam ga na delu Guglovog sajta predviđenom za uređivanje teksta. Ako imate nalog na Guglovoj pošti, ova funkcija vam se nudi u gornjem levom delu ekrana pod naslovom Docs & Spreadsheets. Razlog za ovakvo moje revolucionarno ponašanje izazvala je vest da je Gugl korisnicima od pre nekoliko dana ponudio da za 50 dolara godišnje koriste njihove napredne verzije programa za obradu teksta i podataka, tj. ono što su u Majkrosoftovom Officeu Word i Excell. Ja, naravno, pišem u skraćenoj, ali besplatnoj verziji.
Analitičari informatičkog sveta smatraju da je ovo istorijski događaj, mada po pitanju interneta takve procene nisu retkost. Ukoliko Guglu ovo upali uskoro će se veći deo kompjuterskih programa nalaziti na serverima, dok će korisnici, to jest mi, kod kuće imati samo ekran i tastaturu. Pristup softveru bio bi u tom slučaju uključen u cenu pristupa internetu, a svi vaši dokumenti nalazili bi se, takođe, na mreži umesto na vašem hard-disku. To znači da bi se svaki kompjuter na svetu ponašao kao da je lično vaš. Kada za njega sednete i ulogujete se, pojavio bi se vaš desktop i imali biste pristup svim fajlovima i mejlovima koje ste kreirali, odnosno primili. E, tu mišljenja analitičara počinju da se račvaju…
Neki tvrde da je ovo opasno jer ne znate ko ima kontrolu nad vašim fajlovima. Guglovci bi, ako požele, mogli da ih pregledaju ili da to omoguće nekom drugom jer se fajlovi nalaze na njihovim serverima. Drugi kažu da se Gugl pokazao kao veoma dobar „čuvar“ jer se svojevremeno nije povinovao zahtevu američkih vlasti da im dozvoli uvid u pretrage koje obavljaju Guglovi korisnici. Isti ti kažu da je mala vajda od dobro čuvanih računara koji nisu povezani ni na kakvu mrežu (kako bi se obezbedilo da im niko neovlašćeno ne može pristupiti), kada svako malo neka institucija objavi da je iz obijenog automobila ili stana ukraden laptop sa važnim podacima, poput brojeva kartica svih štediša neke banke ili spiska američkih doušnika u svetu.
Razvila se i diskusija oko daljih planova Gugla po ovom pitanju. Neki smatraju da je ovo ozbiljan napad na Majkrosoft kojem se poručuje ko je „novi šerif u gradu“, odnosno da bi Gugl uskoro mogao da im preotme veliki broj korisnika, pre svega malih biznisa i pojedinaca. Ima i drugačijih stavova, recimo da Gugl ovim zapravo šalje poruku Majkrosoftu da se okane pravljenja sopstvenog internet pretraživača i da bi im bilo bolje da svako ostane u svom ataru. Što se cene tiče, smatra se da Guglova ponuda i nije tako jeftina jer korisnik mora da se obaveže na trogodišnju pretplatu, a za 150 dolara moguće je dobiti i neku od verzija MS Officea, pod uslovom da ste velika firma koja dobija ozbiljnije popuste. A tu je i besplatni Open Office.
Dobri poznavaoci prilika u informatičkom svetu primećuju da ovaj napad Gugla nije mogao doći u gorem trenutku po Majkrosoft, koji upravo lansira novu verziju Officea (2007), te im je potrebna sva pažnja ovog sveta, a opterećeni su i brojnim kaznama zbog monopolskog ponašanja i kršenja autorskih prava širom sveta. Nama, ostalima, preostaje da gledamo i odmeravamo gde će nam ubuduće biti povoljnije, na mostu ili na ćupriji.
