Svako ko se bavi politikom u Srbiji trebalo bi pažljivo da pogleda rezultate izbora u Jagodini. Buduće izbore će sve manje određivati nebeske teme poput Kosova, a sve više one prizemne, lokalne. Odgovor na pitanje da li je Palmina Jagodina realnost ili našminkana fasada daće sledeći lokalni izbori, za četiri godine
Do velikog parkinga iza koga se nalaze jagodinske znamenitosti – akva-park, zoološki vrt, Muzej voštanih figura – dolazi se posle šetnje neupadljivim ulicama par kilometara od centra. U tom delu grada su i staza za skejt i rolere, karting staza, stadion i hotel u izgradnji. Pored zoološkog vrta je novi park u kome je letnja scena Potok, dečje igralište. Sve je sterilno čisto, prepuno cveća. Kažu da na letnjoj sceni tokom sezone gostuju sve vrste muzičara, od etno-džeza i opere do narodnjaka.
Do pre dve godine, na tom delu gradske periferije nije postojalo ništa. Zoološki vrt je otvoren u leto 2006. godine, akva-park prošle godine. Otvaranje sadašnjih jagodinskih znamenitosti propratili su mnogi zlobni komentari, većinom vezani za ime predsednika opštine Dragana Markovića Palme, ali to očigledno nije uticalo na popularnost koju je Jagodina stekla. Prošle godine zoo-vrt je obišlo 125.000 posetilaca, akva-park je u špicu sezone imao i po 8000 posetilaca dnevno. Novootvoreni Muzej voštanih figura za prvih deset dana u maju imao je 9000 posetilaca. Na parking od jutra pristižu autobusi i automobili sa registracijama iz cele Srbije. Kažu da svraća i veliki broj stranih turista – Jagodina je u blizini autoputa Beograd–Niš. Oni koji Palmu ne vole tvrde da su njegovi projekti samo šminka i pitaju odakle novac za sve što je podignuto, a Palma i opštinski rukovodioci kažu da je recept za uspeh jednostavan.
ZOO–VRT KAO FAKTOR RAZVOJA: Životije Jovanović, predsednik udruženja građana „Za Jagodinu i 52 sela“, odbornik u SO Jagodina i predsednik opštine do 2000. godine, za „Vreme“ kaže da je Jagodina prošla sličan put kao i mnogi drugi gradovi u Srbiji. Propadanjem Fabrike kablova, decenijskog centra oko koga se vrteo život tog dela Pomoravlja, propadao je i grad. Mali preduzetnici koji su devedesetih otvarali preduzeća donekle su ublažili ekonomsku situaciju, koja je ipak bila teška. „Na vlast je 2000. došao DOS, ali za tri godine ništa ozbiljno nije urađeno, pa je 2004. DOS doživeo katastrofalan poraz na lokalnim izborima“, kaže Jovanović. On smatra da je pravi preokret nastao tek u oktobru 2004, kada je na izborima za predsednika opštine pobedio Dragan Marković Palma: „Odmah se formiranjem komisije za socijalna pitanja krenulo sa rešavanjem gorućih pitanja. Omogućili smo tom najteže pogođenom sloju da preživi davanjem socijalne pomoći, novca za lekove, prevozili kolima opštine one kojima je pregled u Kliničkom centru bio neophodan. Taj problem je saniran bar u toj meri da ljudi mogu da prežive.
Međutim, sredstva u budžetu su se znatno smanjivala zbog tih socijalnih davanja. Nasledili smo budžet od 500 miliona dinara, što je bilo malo. Palma je tada imao viziju da zoološki vrt bude prva investicija. Mnogi, pa ni ja, nisu to u početku razumeli, mislili smo da postoje mnogo važnije stvari. Međutim, njegova osnovna ideja je bila da prostor oko zoo-vrta dobije mnogo veću cenu, pošto opština ima velike površine građevinskog zemljišta u tom delu grada. Ideja mu je bila da se tu napravi i akva-park, prvi u Srbiji. Poslednja parcela u tom delu grada prodata je po ceni od 12.000 evra za ar, na početku je koštala svega 200 evra. Prodajom gradskog građevinskog zemljišta opština je obezbedila sredstva koja su omogućila da budžet od 500 miliona dinara naraste na kraju prošle godine na milijardu i 700 miliona. Deo sredstava je ulagan i u obnavljanje komunalne infrastrukture.“
Na pitanje o poreklu sredstava kojima su izgrađeni početni projekti, Jovanović kaže da su u pitanju krediti. „Mi nemamo veliku zaduženost, daleko smo ispod limita koji postoji za opštinu, imamo kredite, ali daleko manje od drugih opština. Zoo-vrt je finansiran kreditom uzetim od banke Inteza, koji je već vraćen.“
Za Jagodinu se vezuju i one vrste socijalne pomoći koje u drugim opštinama ne postoje. Jovanović kaže da se penzioneri svuda na području opštine voze besplatno, kao i omladina koja sa sela ide u školu. „Oko 22.000 ljudi u Jagodini se vozi o trošku opštine. Kada pođu u školu, deca dobiju besplatno školski pribor, idu deset dana o trošku opštine na more posle četvrtog i osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje. Prilikom rođenja svakog deteta opština daje 200 evra, svako četvrto dete od opštine će od ove godine dobijati 200 evra mesečno do punoletstva. Cena smeštaja dece u vrtićima nije menjana od kada smo došli na vlast i iznosi 2200 dinara, voda je najjeftinija u Srbiji, šest dinara kubik.
Obećali smo i asfalt do svake kuće u selu gde ljudi žive i to smo ostvarili u 80 odsto sela. Svako selo koje ima omladinu dobilo je dom kulture ili su postojeći domovi renovirani. Pravimo u selima i klubove penzionera, dajemo sredstva da se napravi KUD, snosimo osnovne troškove takmičenja za sve seoske klubove, svako selo ima i teren za male sportove. Sela su oživela posle tih intervencija.“
Na glasine da opština ne plaća dugove javnim preduzećima, Jovanović kaže: „Naša opština, kao i svaka druga, ima dugove pa i prema javnim preduzećima, ali ne više nego bilo ko drugi. To nisu enormni dugovi kao što to neki žele da predstave. Dosta je tu i zavisti, u početku je bilo i priča ‘Palma pravi akva-park i zoološki vrt, to je narodu ‘hleba i igara’, ali sve što je uloženo vratili smo građanima. Sada su toga svesni i to su potvrdili na izborima.“
OD PODSMEHA DO EKSTAZE: Glasova nezadovoljstva ipak ima. Socijalni ponor daleko je od zatvaranja. Samo u Fabrici kablova je od nekadašnjih 12.000 ostalo 1500 radnika. Mnogi komentarišu da nešto jeste rađeno, ali da nema spasa bez otvaranja radnih mesta i proizvodnje. Životije Jovanović kaže da je opštinska vlast svesna da je osnovni problem opštine nezaposlenost. „Oko 12.000 ljudi je bez posla. Namera nam je da ove godine napravimo lokaciju kod naplatne rampe na autoputu gde ćemo uraditi kompletnu infrastrukturu i ponuditi investitorima zemljište besplatno, da bi otvarali proizvodne pogone, uz obavezu zapošljavanja određenog broja ljudi. Obećali smo da ćemo za godinu i po zaposliti 2000 ljudi. Osnovni cilj nam je i da se mladi ljudi koji završe školu zaposle. Od ove godine za mlade koji sklope brak, a oboje su nezaposleni, nalazimo posao jednom od njih u roku od 15 dana“, kaže Jovanović.
Veći deo Jagodine se ne razlikuje izgledom od gradova te veličine bilo gde u Srbiji. U centralnom delu je korzo, kafići, restorani, mnogobrojne banke, hotel, crkva. Dečji parkovi su uglavnom neuređeni, niču nove prodavnice. Mladi izlaze po kafićima, kulturni život se odvija nekako po inerciji. Jagodinci su gladni dešavanja u kulturi, kažu da su pozorišna gostovanja i koncerti odlično posećeni. U vreme kada se održavala Noć muzeja, po jagodinskim muzejima se do kasno u noć kretao neki pristojan svet, svih godišta.
U Kulturnom centru radi škola animiranog filma koju vodi Marija Vujić, stručni saradnik i urednik likovnog programa. Na 36. Reviju filmskog stvaralaštva dece Srbije koja se održava u Muzeju kinoteke u Beogradu prošle godine su otišla dva rada. Jedan je bio film Generacija 1991 tada petnaestogodišnjeg Stefana Tatalovića. Stefan je običnim samsung digitalnim fotoaparatom snimao svoje drugove. „Film je nastao spontano, hvatao sam trenutke koji su mi odgovarali, da bih ih za sebe sačuvao“, kaže Stefan. Trominutni film je na konkurs poslat a da on to nije ni znao, sve dok mu nisu rekli da bi trebalo da ode u Beograd jer je njegov film dobio Gran pri. Nasmejana lica generacije 1991. u filmu, danas već okićena pirsinzima i minđušama, druga su, lepša strana priče o apatiji mladih, koja nije karakteristična samo za Jagodinu.
Malo ko izvan Jagodine pokušava da objektivno procenjuje šta je zaista dobro a šta loše urađeno u tom gradu. Te ocene se kreću od podsmevanja do oduševljenja, i zavise od antipatije ili sklonosti prema Palmi. Trebalo bi ipak reći da su, između ostalog, u Jagodini otvoreni i Centar za decu sa posebnim potrebama i sigurna kuća za žene, i da je ta prosečna srpska varoš u kojoj je do pre nekoliko godina bilo malo razloga za zadržavanje postala mesto u koje hrle turisti. U svakom slučaju, svako ko se bavi politikom u Srbiji trebalo bi pažljivo da pogleda rezultate izbora u Jagodini (videti okvir). Buduće izbore će sve manje određivati nebeske teme poput Kosova, a sve više one prizemne, lokalne. Odgovor na pitanje da li je Palmina Jagodina realnost ili našminkana fasada daće sledeći lokalni izbori, za četiri godine.
Na lokalnim izborima u Jagodini koalicija SPS–PUPS–Jedinstvena Srbija osvojila je 54,8 odsto glasova, što joj je donelo 19 od 31 mesta u gradskoj skupštini. Koalicija koju predvodi Demokratska stranka osvojila je 16 odsto glasova i imaće sedam mesta, SRS 10 odsto glasova (tri mesta), a DSS dva mandata.
Na parlamentarnim izborima, koalicija ZES je osvojila 34,17 odsto glasova, SRS 22,68; SPS–PUPS–JS 26,12 odsto.
„Rešili smo decenijski problem Jagodine“, kaže Životije Jovanović, odbornik u SO. „Sa firmom ‘Por Verner Veber’ iz Beča napravili smo ugovor po kome oni preuzimaju odlaganje smeća na novoj lokaciji, stara deponija nam je 500 metara vazdušnom linijom udaljena od grada i prava je ekološka bomba. Ona se pokriva i kultiviše. Ta kompanija ulaže 16 miliona evra za izgradnju nove deponije i reciklažu. Formirana je već zajednička kompanija sa našom opštinom. Mada još nije gotov, taj posao se uveliko realizuje. Nije u pitanju samo ta kompanija, dolazi i jedna izraelska firma koja pravi veliki šoping-mol, grčka kompanija koja pravi fabriku za izradu limova, i ti ugovori su već potpisani. Moramo da sarađujemo sa svetom i zato postoji naša bojazan da ne dođe do prekida odnosa sa tim svetom, do nove izolacije, bojazan da će te kompanije reći ‘ne možemo da radimo u ovakvim uslovima’. Mi jesmo patriote i nacionalisti, ali od patriotizma i nacionalizma se ne živi.“
Na stadionu na periferiji Jagodine do koga vetar nanosi smrad sa deponije, posle utakmice nižerazrednih fudbalskih klubova na teren su istrčali Jagodinski Kelti. Jagodina ima dva kluba američkog fudbala, „Jagodina Strawberry Celts“ i „Ćurane“. Vladimir Živaljević, predsednik Kelta, kaže: „Prvu sezonu igrali smo bez opreme u nacionalnoj ligi Srbije, od ove sezone sa opremom igramo u grupi Jug. Imamo svoju radijsku i televizijsku produkciju, svoj butik u kome prodajemo odeću sa našim znakom. Naš veb-sajt je među prvih pet sportskih sajtova u Srbiji. Opština nam je kupila opremu, jedan komplet košta 250 evra. Obećao nam je predsednik opštine Palma izgradnju stadiona ako postignemo dobar rezultat, što smo već ispunili. Projekat je spreman, kao i sve dozvole, teren će se zvati Kelt Arena, biće prvi stadion za američki fudbal u jugoistočnoj Evropi.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
