Ekonomske metafore

Prošlog vikenda održan je 12. međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu. Na „ruskom Davosu“, kako ga poslednjih godina mediji popularno nazivaju, najavljeno je mnogo ambicioznih planova, ali su strani investitori očekivali mnogo konkretnijih odgovora sa ruske strane. Očekivali su pre svega odgovor na pitanje kakvu će ekonomsku politiku voditi novi predsednik Dmitrij Medvedev, od koga su se čule uglavnom optužbe na račun Zapada. Očekivao se i nastup premijera Vladimira Putina, koji se – nije pojavio.

Trodnevni skup u Sankt Peterburgu okupio je više od 8000 učesnika, stranih i domaćih biznismena, firmi poput Šela i Majkrosofta i predstavnika stranih vlada. U severnoj ruskoj prestonici ni ove godine nije izostao grandiozni ulični laserski šou, a sa koncertom je nastupio i član grupe Pink Flojd Rodžer Voters. Dolaskom na forum jahtama uočljivo je bilo isticanje tajkunskog glamura, a ruski oligarh Roman Abramovič je svoju najskupoceniju jahtu „parkirao“ na prestižnom petrogradskom pristaništu.

Ruski mediji najviše su pažnje posvetili nedavno izabranom predsedniku Dmitriju Medvedevu, koji je svoj nastup, kao i njegov prethodnik često na međunarodnim skupovima, usmerio na kritikovanje Sjedinjenih Američkih Država. Medvedev je rekao da je „iluzija da je moguće upravljati ekonomijom iz jedne države“, i optužio Vašington da je namerno izazvao svetsku ekonomsku krizu. Na račun ruskih državnih reformi, Medvedev je rekao da je neophodno stvoriti uslove za nezavisno funkcionisanje pravosuđa, koje često donosi odluke u korist izvršne vlasti. Što se pak tiče slobode govora u Rusiji, koju kritikuju na Zapadu, Medvedev je priznao da je u Rusiji potrebna veća zaštita za predstavnike medija, te da su mediji tokom devedesetih bili ugroženi od tajkuna, a sada, kada više, navodno, tajkuni nemaju takvu moć, štampa u Rusiji strada od državnih birokrata.

Umesto veoma očekivanog učešća Putina u ulozi premijera, nastupio je njegov zamenik Igor Šuvalov, koji je primetno uneo ton svog šefa. Šuvalov je rekao da je „važno da se u Rusiji ograniči mešanje države u ekonomiju“, što je minulih godina više puta zahtevao Zapad. Poznato je da je za vreme predsednikovanja Vladimira Putina država stvarala privredne monopoliste i svojevrsnu „plansku ekonomiju“, posebno u sferi energetike, što je dovelo do toga da su za uticajne strane firme najpouzdaniji partneri postala ruska državna preduzeća.

Predstavnik premijera Putina najavio je i kompletne kadrovske promene u državnim firmama, najverovatnije i u energetskim gigantima kao što su Gasprom i Rosnjeft, državnih činovnika na profesionalne eksperte.

Metaforičan izraz „energetska glad“ više puta je odjeknuo i ovom prilikom, kako među učesnicima tako i u medijima, jer ne samo da jako dobro odražava atmosferu na skupu u Petrogradu već i ukupnu situaciju poslednjih nedelja na ruskom energetskom tržištu.

Dodatnu nesanicu, osim petrogradskih belih noći, kod učesnika ekonomskog skupa izazvalo je praćenje na nezvaničnom nivou zaoštravanja situacije u zajedničkoj britansko-ruskoj firmi Britiš peroleum–Tjumenska naftna kompanija (BP–TNK), koja predstavlja jednu od najvećih stranih pojedinačnih investicija u Rusiji, čija je vrednost od oko sedam milijardi dolara i u čijem kapitalu jednako učestvuje privatni biznis iz obe države. Problem u vezi s firmom BP–TNK počeo je još prošle godine, kada je pod pritiskom ruske države, BP–TNK prodao izvorište gasa na Kovitiki u Sibiru ruskom državnom monopolisti Gaspromu. Nesporazumi su se kasnije nastavili i sa državom i unutar firme BP–TNK, a prošlog meseca više od stotinu britanskih radnika i menadžera nije dobilo boravak u Rusiji. Mediji pak tvrde da ruski akcionari očekuju smenu rukovodstva u BP–TNK; Britanca Roberta Dadlija zamenio bi ruski predstavnik Viktor Vekselberg. Zapadni mediji takođe smatraju da su Gasprom ili Rosnjeft zainteresovani za kupovinu ruskog dela BP–TNK. Pretpostavlja se da bi epilog u vezi firme BP–TNK mogao znatno da utiče na opštu klimu investiranja u Rusiju.

Uoči ekonomskog foruma u ruskoj javnosti odjeknulo je pismo upućeno na adresu ruske vlade i premijera Putina, potpisano od strane čuvenog kreatora ruske privatizacije i donedavno prvog čoveka ruskog elektroenergetskog sektora Anatolija Čubajsa, koji je, navodno, zabrinut zbog moguće krize, snabdevanja gasom u samoj Rusiji tokom iduće zime. Čubajs smatra da Rusija nema dovoljno snage i zaliha da izvozi gas i snabdeva „razne gasne potoke“, poput „severnog“, „plavog“ i novostvorenog „južnog toka“, te pomalo ironično zahteva da se vlada pozabavi stvaranjem vlastitog, „ruskog potoka“.

Različite su interpretacije šta sve znače „poslovne metafore“ na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. Ono što je uočljivo jeste da „ruski Davos“ nije javnosti i biznismenima jasno dao do znanja u kom pravcu će ići ruska ekonomija i na koji konkretno udeo, posebno u energetskoj sferi, i da li uopšte na njega mogu da računaju strane firme. Ono što su verovatno hteli da pokažu Medvedev i Putin jeste da je Rusija spremna da napravi ekonomske i društvene reforme koje bi Rusiju približile evropskim vrednostima, ali da će liberalizacija ruskog energetskog tržišta najverovatnije prvenstveno obradovati ruske oligarhe.

Zagonetka o odsustvu Vladimira Putina (ceo sastav ruske vlade bio je prisutan na forumu) govori u prilog tome da je njegova figura još uvek suviše jaka u ruskoj politici da bi bila predstavljena kao „drugorazredna“, ali verovatno i zbog namere da njegova pojava ne baci „političku senku“ na nastup Medvedeva na tako važnom međunarodnom skupu.

Poruka ekonomskog foruma takođe je da je Moskva spremna da podeli svoju „energetsku glad“ sa Zapadom, ali da neće pristati na širenje NATO-a na Istok, na bivše sovjetske republike, te da se protivi takozvanom „energetskom NATO-u“ i da je spremna – metaforički definisano – ukoliko se ne uvaže njeni zahtevi, da i dalje vodi „energetske ratove“ poput onih prošlih godina sa Ukrajinom, Belorusijom i indirektno sa Zapadnom Evropom.