Na parlamentarnim izborima u Izraelu zabeležena je izlaznost od 77,7 odsto, najveća od 1999. godine, dok prve izlazne ankete pokazuju da ni blok premijera Benjamina Netanjahua ni opozicija nemaju dovoljno mandata za samostalno formiranje vlade, prenosi „Blic“.
Prema podacima izraelske Centralne izborne komisije, glasalo je gotovo 5,7 miliona od oko 7,3 miliona građana sa pravom glasa. Birališta su zatvorena u 22 časa po lokalnom vremenu, a prebrojavanje glasova iz posebnih koverti tek treba da bude završeno.
Prema izlaznoj anketi izraelskog Kanala 13, opozicioni blok mogao bi da osvoji 53 mesta u Knesetu, dok se bloku Benjamina Netanjahua predviđa 50 mandata. Arapske stranke mogle bi zajedno da osvoje 17 mesta. Za većinu u parlamentu sa 120 poslanika potrebno je najmanje 61 mesto.
Iako se prema tim procenama očekuje da Likud ostane najjača pojedinačna stranka, raspodela mandata ne ukazuje na jednostavan put do formiranja vlade. Konačan ishod zavisiće od zvaničnih rezultata i mogućnosti političkih blokova da obezbede podršku za novu vladajuću koaliciju.
Opozicija najavljuje formiranje nove vlade
Lider stranke Jašar Gadi Ajzenkot ocenio je da prve procene ukazuju na nedostatak poverenja u Netanjahua i njegovu vladu, dok je lider Demokrata Jair Golan izjavio da su birači odbacili aktuelnu vlast.
Ajzenkot je najavio da će početi da radi na formiranju nove vlade, dok je Golan poručio da opozicija ima istorijsku priliku da donese političke promene.
Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar, međutim, ocenio je da opozicija prerano slavi i istakao da bi Likud mogao da ostane najjača pojedinačna stranka.
Netanjahu optužio arapske stranke za pokušaj izborne prevare
Tokom izbornog dana Netanjahu je optužio arapske stranke da pokušavaju da utiču na rezultate izbora. Tvrdio je da su aktivisti stranke Raam pokušali da podmite birače, a prema njegovim navodima, trojica zvaničnika te stranke uhapšena su na jugu zemlje.
Opoziciona stranka Jašar optužila je Netanjahua da svojim izjavama narušava poverenje u izborni proces i priprema teren za osporavanje rezultata. Za te optužbe, nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili tvrdnje o krađi izbora.
Izborna komisija odbila je zahtev Likuda za produženje glasanja na celoj teritoriji Izraela, ocenivši da za to nema opravdanja. Izuzetak je bilo biračko mesto u Hebronu, gde je glasanje produženo zbog nestanka struje.
Izbori se održavaju u atmosferi duboke političke polarizacije, a među ključnim temama kampanje bili su bezbednosni propusti koji su prethodili napadu Hamasa 7. oktobra 2023. godine, ratovi u Gazi i Libanu, ekonomija i pitanje obaveznog služenja vojnog roka za ultraortodoksne Jevreje.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
