Šta nemački politički akteri kažu o promeni vlasti u Srbiji

Dan nakon pobede Studentske liste i svrgavanja Aleksandra Vučića s vlasti, sagovornici DW-a u Berlinu, bez obzira na stranačku pripadnost, saglasni su da sada treba obnoviti odnose s Beogradom. Jer ti odnosi su poslednjih 14 godina, i o tome postoji jedinstveno mišljenje, bili previše usredsređeni na jednu osobu.

„Postojala je određena zavisnost spoljne politike od jedne osobe“, kaže u razgovoru za DW analitičar i profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber. On ukazuje i na to da su Vučića snažno podržavale sve nemačke vlade, od Angele Merkel do Olafa Šolca.

„To se donekle promenilo pod Mercovom vladom, ali ni tada često nije bilo dovoljno kritičke distance, delom zbog pragmatizma, vere u stabilnost, ali i teškoća da se razmotre druge alternative“, kaže Biber.

Mijatović – dosta je bilo politike balansiranja

Stoga nije čudno što se predstavnici svih poslaničkih klubova u Berlinu s kojima je DW razgovarao sada nadaju novom početku.

„Izborni uspeh Studentske liste otvara mogućnost da savezna vlada promeni kurs i pruži jasnu podršku novoj vladi Srbije“, smatra i poslanik stranke Zeleni Boris Mijatović, koji već godinama prati razvoj događaja na Zapadnom Balkanu i koji je i ovoga puta pratio izbore na licu mesta u Srbiji.

On smatra da je ovaj trenutak važan i za preispitivanje položaja Srbije kada je reč o napretku ka Evropskoj uniji, koji je poslednjih godina tapkao u mestu.

„Od nove vlade u Beogradu očekujem da u spoljnoj i bezbednosnoj politici tešnje sarađuje s Evropskom unijom. Potrebna nam je bliska saradnja sa Srbijom u borbi protiv prekograničnog organizovanog kriminala i zaštiti šengenskog prostora. Došlo je vreme da se Srbija jasno usmeri ka Evropskoj uniji i ostavi iza sebe politiku balansiranja koja je obeležila godine Vučićeve vladavine“, zaključuje Mijatović.

Sličnog mišljenja je i spoljnopolitički portparol poslaničkog kluba vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Adis Ahmetović.

„Ljudi u Srbiji učinili su svoje, sada je na Evropskoj uniji da nagradi tu hrabrost i što pre uvede Srbiju u evropsku porodicu“, smatra Ahmetović.

Bez obzira na to što je napredak Srbije ka Evropskoj uniji već godinama na ledu i što tokom predizborne kampanje Studentske liste uopšte nije bio tema, sagovornici u Berlinu perspektivu članstva u EU i dalje vide kao jedan od stubova budućih odnosa s Beogradom.

Foto: AP Photo/Armin Durgut

Obnoviti i perspektivu članstva u EU

David Prajzedanc iz poslaničkog kluba vladajuće demohrišćanske Unije CDU/CSU smatra da sada pre svega treba da se usredsredi na sprovođenje reformi.

„Iskreno se nadam da će nova vlada sada hrabro pokrenuti neophodne reforme: u borbi protiv korupcije, jačanju vladavine prava i osnaživanju parlamenta. Srbija je od presudnog značaja za budućnost Zapadnog Balkana. Tako je bilo i prethodnih godina. Sada su ljudi u Srbiji veoma jasno pokazali da hoće promene. Trebalo bi da iskoristimo tu hrabrost za promene i jasno poručimo: isplati se usmeriti kurs ka Evropskoj uniji“, rekao je Prajzedanc iz CDU-a u razgovoru za DW.

Nešto slično je na redovnoj konferenciji za novinare nemačke vlade u ponedeljak rekao i portparol vlade Sebastijan Hile.

„Pratićemo proces formiranja vlade s velikom pažnjom i zalagati se za konstruktivnu osnovu buduće saradnje zasnovane na zajedničkim evropskim vrednostima. Nemačka i Evropska unija uvek su predano podržavale reforme i evropski put Srbije. Tako ćemo postupati i ubuduće“, rekao je Hile.

Predsednica parlamentarne grupe za jugoistočnu Evropu Jasmina Hostert iz SPD-a takođe smatra da sada treba pojačati podršku Srbiji u približavanju Evropskoj uniji.

„Naravno, za Srbiju važe isti kriterijumi kao i za sve ostale kandidate: vladavina prava, transparentnost, borba protiv korupcije, demokratija, kao i politika ljudskih prava, mira i slobode. To ćemo iz Bundestaga rado podržati. Isto tako, nastavićemo pažljivo da pratimo situaciju i da kritikujemo tamo gde to bude potrebno“, rekla je Hostert u razgovoru za DW.

Foto: Marko Ljutica/Nova.rs

AfD – Srbija je suverena država

Predstavnik najvećeg opozicionog poslaničkog kluba u Bundestagu Saša Lensing iz Alternative za Nemačku (AfD) takođe smatra da bi nemačka vlada trebalo da iskoristi ovaj trenutak za resetovanje odnosa sa Srbijom. Međutim, istovremeno, što je poznat stav AfD-a, odbacuje razgovore o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

Međutim, Lenzing, čija stranka i u slučaju Nemačke traži preispitivanje odnosa s Rusijom, smatra da ni Nemačka ni EU ne bi trebalo da utiču na spoljnu politiku nove vlade u Srbiji.

„Treba poštovati i istorijski razvijene odnose Srbije s Rusijom. Protivimo se političkom pritisku na Srbiju da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije. Suverena spoljna politika mora državi da omogući da samostalno uređuje svoje međunarodne odnose u skladu sa svojim nacionalnim interesima“, zaključuje Lensing.

Levica – preispitati podršku za Ekspo, i kopanje litijuma

Stranka Levica, koja je nedavno pobedila u Berlinu, do sada se isticala kao žestoka kritičarka vladavine Aleksandra Vučića, što joj je, treba naglasiti, iz pozicije opozicione stranke bilo lakše nego Uniji ili SPD-u.

Poslanica Gokej Akbulut nedavno je pokrenula inicijativu za preispitivanje nemačke podrške projektu Ekspo u Beogradu, a ni sada ne štedi na kritikama zbog blagonaklonosti zvaničnog Berlina prema sada već poraženoj političkoj opciji u Srbiji.

„Geopolitički i privredni interesi, na primer eksploatacija litijuma, nemačkim saveznim vladama bili su važniji od demokratije i vladavine prava. S time sada mora da se prestane. Bila je greška što je savezna vlada bila tako uzdržana prema studentskom pokretu i što je zanemarivala njegove opravdane zahteve. Dok su stotine hiljada ljudi mirno izlazile na ulice tražeći vladavinu prava i pritom bile izložene policijskom nasilju, iz Berlina nije stigla jasna podrška“, kaže Akbulut za DW.

Ona stoga sada traži punu podršku novim pobednicima u Beogradu i uvodi u igru pitanje eksploatacije sirovina, posebno litijuma, oko kojeg se poslednjih godina vrtela politika Berlina prema Beogradu.

„Izgubljeni kredibilitet savezna vlada sada mora da povrati partnerskim odnosom prema novoj vladi. To uključuje i preispitivanje partnerstva sa Srbijom u oblasti sirovina, kao i podrške projektu rudnika litijuma Jadar“, zaključuje predstavnica stranke Levica.

Foto: Nova.rs

Berlin nespreman za novu vlast u Beogradu?

Iako neki analitičari, poput Bibera, brane bivše nemačke vlade zbog njihovog odnosa prema Vučiću, ukazujući na to da nije bilo alternative, ali i na činjenicu da je Berlin 2023. jasno kritikovao nepravilnosti na tadašnjim izborima, drugi, poput Marine Vulović iz Fondacije za nauku i politiku (SWP), smatraju da će nemačka vlada morati da poradi na svom budućem odnosu prema novim vlastima u Beogradu, s kojima, najblaže rečeno, do sada nije znala kako da postupa.

„Čini se da aktuelna nemačka vlada očigledno nije bila sasvim spremna za pobedu studenata, uprkos rezultatima različitih istraživanja javnog mnjenja. Prema pokretu postoji određena skepsa, između ostalog i zbog njegovih spoljnopolitičkih stavova, koji se iz nemačke perspektive smatraju problematičnim“, kaže Vulović za DW.

Bajer: Vučić je pokazao veličinu

To najbolje pokazuje izjava Petera Bajera, važnog spoljnopolitičkog aktera vladajućeg CDU-a, koja ukazuje na to da Berlin možda neće imati toliko strpljenja s novom vladom, već da što pre želi jasne smernice.

„Sada je važno nastaviti jačanje evropske perspektive. Očekujem da ćemo uskoro čuti jedinstvenu, jasnu i javnu izjavu izbornih pobednika u prilog Evropi. Osim toga, očekujem jasno distanciranje od Rusije i podršku sankcijama protiv Rusije kako bi se konačno postigla puna usklađenost s evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom“, rekao je Bajer za DW, ali je dodao rečenicu koja bi mnogima unutar studentskog pokreta mogla da zapara uši: „Od pobednika izbora očekujem nedvosmislenu podršku nezavisnosti Kosova.“

Bajer, koji dugi niz godina prati situaciju na jugoistoku Evrope, iskazao je i poštovanje prema ponašanju Aleksandra Vučića nakon izbora.

„Čestitam pobednicima izbora. Međutim, isto tako poštujem i Aleksandra Vučića, koji je, uprkos svim predviđanjima i sumnjama, veoma rano priznao izbornu pobedu svojih političkih suparnika i povukao se u opoziciju. Time je pokazao veličinu“, kaže Bajer.

Za buduće vlastodršce u Srbiji ima jasnu poruku.

„Veoma sam svestan činjenice da izborni pobednici nemaju nikakvo iskustvo u političkom upravljanju. Upravo zato bi trebalo iskreno da prihvate pruženu ruku međunarodne zajednice“, zaključuje Bajer.

Neko i posle izbora mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!