Šta se dogodi u bilo kojoj od 31.536.000 sekundi jedne godine
Deset… devet, ma kako da su do tad bile raspoložene, zvanice se konačno sabiru, osam, gledaju na satove i staju na mestima na kojima su se zatekle, sedam, šest, sve više glasova odbrojava, četiri, u isti glas, tri, dva, jedan. I onda – još jedan. Kad istekne poslednji minut 2008. neće početi 2009. godina. Na odlazeću godinu će biti dodata još jedna, prestupna sekunda kako bi se takozvano atomsko vreme uskladilo sa astronomskim.
Obrtanje planete svojom periodičnošću još od Vavilonaca određuje da jedan dan traje 86.400 sekundi i ono se može shvatiti kao najstariji instrument za merenje vremena, ali zbog varijacija u rotaciji, Zemlja se ne okrene svaki put za potpuno isto vreme. Atomski časovnik je zato znatno savršeniji – njemu se omakne da pogreši za jednu sekundu tek na svakih 1,7 miliona godina. Kako se zbog tolike tačnosti ne bi stvorila veća razlika sa planetom, Međunarodna služba za praćenje rotacije Zemlje i referentnih sistema dodavanjem prestupnih sekundi povremeno usklađuje ova dva vremena.
Prestupna sekunda je, naravno, nezgodna, po svojoj prirodi prekobrojna stvar koje bi se precizni metrolozi rado odrekli. Može vam ličiti na snalažljivca koji se ugurao u red dok drugi strpljivo čekaju, kad on ne bi bio pojava mnogo uobičajenija od one koju vodeća metrološka služba dekretom propisuje. Mada više nalik na komšiju koji ispred vas izlazi iz lifta baš na onom spratu gde vas dočekuje nekakva svečana grupa ili ništa manje značajna, jedna radosna osoba, ta, suvišna, dodata, prestupna sekunda je kao i svaki jedinični vremenski interval, onaj za koji po definiciji protekne 9.192.631.770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133.
Njeno uvođenje je rutinska procedura koja se izvodi dvadeset četvri put od 1972. godine, a ona sama se ni po čemu ne razlikuje od ostalih 31.536.000 sekundi u jednoj godini. No, kao ni za ostale, nije za potcenjivanje ni to koliko dok ona traje ostarite, ni koliko redova, plata i drugih strepnji otčekate, ni koliko druge pustite da čekaju ili dok sami sebe čekate da nešto preduzmete. U okolnom, ogromnom svetu mnogo toga se desi u svakoj od tih jedinica našeg, ljudskog vremena. Šta je sa drugim vrstama? Da ih one i te kako mogu proživljavati najbolje pokazuje podatak da je najduži zabeleženi let jednog pileta iznosio 13 sekundi. Da li vam je svaka takva sekunda, svaka sekunda vašeg života prekratka da biste je uzeli u obzir?
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
