Ovogodišnju NIN-ovu nagradu za najbolji roman dobio je poznati pripovedač i romanopisac i dugogodišnji saradnik „Vremena“ Vladimir Pištalo za delo Tesla, portret među maskama, koji je objavila izdavačka kuća „Agora“ iz Zrenjanina. Kako je u ponedeljak u podne saopštio petočlani žiri prestižne nagrade, „roman je izabran tesnom većinom glasova“, a njegov glavni konkurent je do samog kraja žiriranja bio roman „Savršeno sećanje na smrt“ Radoslava Petkovića u izdanju „Stubova kulture“.
U korist romana o Tesli, presudila je Pištalova „poetska slikovitost, izvrsno poznavanje istorijskih činjenica i Teslinih vizionarskih ideja“, kako je saopšteno u obrazloženju žirija. Nagrađeni roman, inače, predstavlja lirsku biografiju Nikole Tesle u kojoj pisac prati život našeg poznatog pronalazača i naučnika, preplićući dokumentarnu građu sa „pečalbarskim“ pričama i usmenim kazivanjima iz rodne Tesline Like, da bi, u svom svojstvenom stilu, oslikao psihološki profil svog junaka.
Vladimir Pištalo je u nastavcima objavljivao u „Vremenu“ tokom jula i avgusta 2006. godine, mnogo pre nego što su objavljeni kao knjiga. Inače, tokom iste godine prvi deo knjige je izašao iz štampe pod nazivom Tesla mladost („Narodna knjiga“, 2006)
Vladimir Pištalo je rođen 1960. u Sarajevu, u Beogradu je završio Pravni fakultet, a doktorirao na Univerzitetu Nju Hempšir u SAD na temi o iseljenicima sa jugoslovenskih prostora. Radi na Beker koledžu, u Vusteru, Masačusets, gde predaje američku istoriju.
Objavio je poetske proze Slikovnica (1981), Noći (1986) i Manifesti (1986), zatim novelu Korto Malteze (1987), poetsku prozu Kraj veka (1990), zbirke priča Vitraž u sećanju (1994) i Priče iz celog sveta (1997), biografiju Aleksandra Makedonskog Aleksandrida (1999), roman Milenijum u Beogradu (2000) i O čudu (2002). Francuski prevod romana Milenijum u Beogradu bio je u najužem izboru za prestižnu godišnju nagradu „Femina“ za najbolji prevedeni roman na francuski jezik prošle godine. Upravo je i kod nas, u izdanju „Agore“, objavljeno novo izdanje Milenijuma u Beogradu.
NIN-ova nagrada će Pištalu svečano biti uručena 30. januara u Skupštini grada Beograda. Priznanje koje se dodeljuje od 1954. godine, ove godine se sastoji od diplome i 900.000 dinara sponzorisanih od Telekoma Srbija.
“Eksperimentalni teatar je u jednom dijelu mog odrastanja u kazalištu imao negativnu konotaciju, a tek kasnije pozitivnu. Ljudi nekad misle da eksperimentalno mora biti šokantno, a to često nije to. Danas, ako glumac dođe na scenu i ispriča jednu priču, to možemo shvatiti kao eksperimentalni teatar u ovom gomilanju mikrofona, tehnologije, svjetla... Da samo dođe jedan čovjek i ispriča priču, eto, to bi za mene danas bio eksperimentalni teatar”
Na početku sezone Atelje 212 je imao dve premijere na Sceni “Mira Trailović”, koje govore o važnim fenomenima savremenog društva kod nas, ali i u svetu
Mjuzikl, kao uvek u izvesnoj meri isforsirana i teatrolika forma, zahteva popriličnu suspenziju neverice i krajnju benevolentnost gledalaca, što zahteva da se zaplet bavi tipskim, oprobanim, opštemestaškim i svedenijim temama, a Odijaru ovde polazi za rukom da stvori zamah operetskog raspona, gde je sve nekako veće od života, a s druge strane, i silno i temeljno prožeto životom i zbiljom
Na prvi pogled se čini kao da društvo radi sve u korist opstanka patrijarhata, kaže Dragana Mladeović, autorka zbirke poezije „Robotka“, za koju je nedavno dobila nagradu „Milica Stojadinović Srpkinja“
Televizijska serija „Sablja“ je izgleda uspela da razočara sve. Možda jer su očekivali nešto što igrana serija i ne može i ne treba da pruži
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
