BEZ RAZUMEVANJA: Muftija Muamer Zukorlić i… / foto: samir delić
Krivicu za problem oko konstituisanja Bošnjačkog nacionalnog veća snose jedan čovek koji ne može da odluči da li je verski ili politički lider i jedno ministarstvo koje pravila konstituisanja menja u hodu i nije u stanju da ostane pri sopstvenim odlukama
Gotovo dva meseca od održavanja neposrednih izbora za nacionalna veća nacionalnih manjina, većina ovih tela je formirana i priznata od strane Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Zapelo je kod formiranja Bošnjačkog nacionalnog veća i, po svemu sudeći, nema izgleda da bi uskoro moglo doći do rešenja. Umesto dijaloga, tu je zapaljiva retorika, međusobne optužbe učesnika u sukobu, odnosno muftije Muamera Zukorlića sa jedne i ministarstva sa druge strane.
Rok za konstituisanje nacionalnih veća istekao je 9. jula, a do tada je konstituisano njih sedamnaest. Izuzetak su bili makedonsko i bošnjačko veće. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava omogućilo je makedonskoj nacionalnoj manjini održavanje treće elektorske skupštine, pošto to telo, usled nedostatka kvoruma, ni u drugom pokušaju nije izabrano. S druge strane, istog dana je iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava saopšteno da će za Nacionalni savet bošnjačke manjine raspisati nove izbore, pošto to telo nije formirano u zakonskom roku. Pomoćnik ministra Petar Antić izjavio je da resorno ministarstvo ne priznaje Savet koji je formirao muftija Muamer Zukorlić sa 17 osvojenih mandata „Bošnjačke kulturne zajednice“ (BKZ) uz pomoć dva većnika sa liste Bošnjačkog preporoda, i dodao da je reč o nelegalnoj radnji jer njihovi mandati nisu verifikovani. Nosilac liste BKZ-a Muamer Zukorlić ustvrdio je, međutim, da je savet konstituisan regularno, od 17 mandata sa te liste i dva sa liste Bošnjačkog preporoda, zatraživši hitnu ostavku ministra Čiplića jer je uoči konstitutivne sednice bez osnova izmenio poslovnik uslovivši dvotrećinsko prisustvo većnika na sednici.
Tri dana kasnije, Ministarstvo se predomislilo i donelo odluku da rok za formiranje Bošnjačkog nacionalnog veća produži na neodređeno vreme. Iako to nije eksplicitno rečeno, ovom odlukom je Ministarstvo praktično odustalo od novih izbora i formiranja privremenog organa upravljanja. Sve ovo stvara utisak da u Ministarstvu vlada konfuzija po pitanju Bošnjačkog nacionalnog veća. Druga strana, predvođena Zukorlićem, nije ništa raspoloženija da se pomeri sa mrtve tačke. Naprotiv, oštrim i na momente zlokobnim izjavama samo još više podgreva sukob.
Nosilac Bošnjačke liste Esad Džudžević rekao je da bi bilo bolje da ta lista i Bošnjački preporod postignu dogovor o formiranju nacionalnog saveta umesto da se raspisuju novi izbori. Time je pokrenuo spekulacije o mogućnosti udruživanja ove dve liste. To bi, međutim, u praksi značilo udruživanje Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina, što je, iako su njih dvojica ministri u istoj vladi, zbog starih ratova na lokalu, malo verovatna i teško zamisliva opcija.
Na sednici Bošnjačkog nacionalnog sabora, održanoj u sredu u Novom Pazaru, usvojena je deklaracija u kojoj se kaže da su Bošnjaci konstitutivni narod u Srbiji (videti okvir). Zatim je Zukorlić održao zapaljiv govor u kome je predsednika Borisa Tadića optužio da se „igra Sandžakom“: „Ali nije moguće igrati se Sandžakom, a da se ne poigrava Srbijom. Država je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko većinski stanari odluče da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato se nije igrati vatrom. Ili će nam svima biti lepo, ili će biti vatre do vrha. Samo naša kuća goreti neće“, zapretio je Zukorlić.
I inače pompeznom Zukorliću ovo nije prvi put da svojim neodmerenim izjavama uznemirava javnost, ostavljajući prostora za tumačenja da li nastupa kao verski ili politički lider. Ovog puta, tu dilemu isterao je na čistac beogradski muftija Muhamed Jusufspahić: „Neka država zabrani verskim vođama bilo kakav politički angažman i – gotova stvar.“ Slično je reagovao i poslanik Ugljaninove Bošnjačke liste Esad Džudžević: „Pitao sam Zukorlića da se opredeli da li je on verski poglavar ili političar i još nisam dobio odgovor. Isto tako pitam, šta je organ koji on predstavlja? Bošnjaci Sandžaka su nacionalna zajednica, a ne verska grupa. Sve drugo je zloupotreba njihovih emocija.“
Reakcija ministra Čiplića bila je kratka i jasna: Srbija je građanska država, nema konstitutivnih naroda, pa je ideja o autonomiji Sandžaka i posebnoj poziciji bilo koje nacionalne manjine protivna ustavnom poretku Srbije. Što se tiče Zukorlićevih metaforičnih pretnji vatrom, jedinstven stav Vlade Srbije bio je da je reč o pretnji kojom treba da se bavi policija, a ne Vlada. Kako je preneo Tanjug, Čiplić je rekao da su kritike koje je Zukorlić uputio njegovom ministarstvu uobičajene, a krajnja svrha i namera te priče, a pomalo, kako je rekao, i predstave, jeste borba verskog lidera za ličnu političku poziciju i promociju.
Iako je Čiplić u pravu kada kaže da su Zukorlićeve kritike uobičajene, to ne znači da su one sasvim netačne. Naime, pravilo igre koje kaže da je za konstituisanje nacionalnih veća potrebna dvotrećinska većina jeste uvedeno neposredno pred zakazanu konstitutivnu sednicu Bošnjačkog nacionalnog veća. U slučaju konstituisanja svih drugih nacionalnih veća igrom slučaja bilo je dvotrećinske većine. Međutim, odredba po kojoj je ova obavezna formalno nije postojala, što ostavlja prostora za tumačenje da je Ministarstvo upotrebilo srećnu okolnost da spreči formiranje Bošnjačkog nacionalnog veća. Činjenica je i da je Zukorlić počeo sa plasiranjem u najmanju ruku čudnih poruka odmah nakon pobede na izborima za nacionalno veće, mnogo pre nego što je do problema došlo, jer je odmah po objavljivanju rezultata izbora poručio da Sandžak „nikada više neće biti porobljen“.
Zato, krivicu za trenutno stanje snose i jedni i drugi: Zukorlić, koji ne može da odluči da li je verski ili politički lider i koji pokušava da na javnu scenu vrati zastrašujuću retoriku devedesetih, zaboravljajući da na tu udicu više niko ne želi da se upeca, ali i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava koje pravila konstituisanja menja u hodu, a onda još trapavijim potezima pokušava da ispravi posledice sopstvene nespretnosti.
Na tribini koju je 16. jula, povodom situacije sa Bošnjačkim nacionalnim većem organizovao Helsinški odbor za ljudska prava, došlo je do polemike između pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava Petra Antića i državnog sekretara u tom ministarstvu Marka Karadžića. Prvi se za reč javio Antić, koji je negirao da se Ministarstvo ponašalo arbitrarno prilikom odluke da je za konstituisanje veća potrebno prisustvo dve trećine članova. On je, zatim, detaljno obrazlagao na koje se pravne osnove pozivalo Ministarstvo prilikom odluke da se u statut unese odredba o dvotrećinskoj većini potrebnoj za konstitutivnu sednicu bošnjačke manjine. Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić, koji je, kao i Antić, bio u publici, rekao je da, iako dolazi iz istog ministarstva, nije u tom učestvovao i ne može da razume objašnjenje. On je ocenio da nije dobro da se pravila menjaju usred igre: „Ja, koji sam u tome, vas ne razumem, a kako očekujete da vas narod razume? Kako očekujete da Bošnjaci razumeju nešto što smo promenili a nismo im objasnili zašto smo promenili“, rekao je Karadžić, nakon čega je napustio konferenciju za novinare.
Na sednici Bošnjačkog nacionalnog sabora u organizaciji nepriznatog Bošnjačkog nacionalnog veća u Novom Pazaru 14. jula usvojena je deklaracija sa sledećim odredbama:
„Bošnjaci su konstitutivni narod u Srbiji.
Od Predsjednika i Vlade Republike Srbije zahtijevamo hitno organizovanje razgovora sa legitimnim predstavnicima bošnjačkog naroda, u cilju rješavanja ustavnog statusa Bošnjaka.
U cilju afirmacije rješavanja statusa regije Sandžak, kroz proces decentralizacije Srbije, Sabor formira odbor za obnovu Narodnog vijeća Sandžaka.
Sabor najoštrije osuđuje pravni i politički barbarizam Ministarstva za ljudska i manjinska prava, sa jasnom diskriminacijom i elementima rasizma nad Bošnjacima. Sabor zahtijeva hitnu smjenu ministra Čiplića i utvrđivanje krivične odgovornosti učesnika falsifikovanja izborne volje Bošnjaka.
U cilju internacionalizacije pitanja diskriminacije nad Bošnjacima u Srbiji, Sabor formira poseban odbor.
Sabor čestita na konstituisanju Bošnjačkog nacionalnog vijeća, dajući mu punu podršku na putu očuvanja nacionalnog identiteta Bošnjaka.
Sabor poziva i ostale izabrane kandidate sa liste Bošnjački preporod i izabrane kandidate sa Bošnjačke liste da se pridruže radu Bošnjačkog nacionalnog vijeća.
Sabor poziva Bošnjake u matici i dijaspori da izdvajanjem jednog procenta od ličnih prihoda učestvuju u finansiranju projekata od nacionalnog značaja.“
Izvršna vlast najavljuje da će neugodno Tužilaštvo za organizovani kriminal pretvoriti u odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu – koje vodi lojalni Nenad Stefanović. O tome za novi broj „Vremena“ govori predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković
Potpuno mi je nejasno šta zaista znače floskule koje pojedinci koriste o otuđenju, odvajanju i ugrožavanju države od javnih tužilaca. Simptomatično mi je da su se one pojavile kada su nadležna javna tužilaštva, postupajući po zakonima, otpočela postupanje po službenoj dužnosti u vezi sa krivičnim postupcima u koje su uključeni i visoki predstavnici izvršne vlasti. Podsetiću da je vlada više puta proklamovala borbu protiv korupcije kao jedan od najbitnijih ciljeva svog rada
Šta se režim nada da će dobiti čekanjem? Jesu li te nade opravdane? Šta pobunjeno društvo – studenti, građani, opozicione partije – može da učini da natera Vučića da što pre raspiše vanredne parlamentarne izbore? Koje su lekcije iz Mionice, Negotina i Sečnja? Da li išta više znamo
Ko god je na rukovodećim pozicijama u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) do skoro bio ili se sprema da ih preuzme – dobro je za vlast, loše je za narod. Time su otklonjene sve dileme oko toga šta znači to što je umesto “druga Marka” šef operative u BIA postao “drug Nidža”
Krajem 2025. godine, zahvaljujući potpunoj nezainteresovanosti vlasti da rešava probleme, Srbija se našla u trostrukom energetskom problemu – nije poznato kako će se rešiti saga sa Naftnom industrijom Srbije, nije poznato odakle će Srbija ubuduće kupovati gas, a ni Elektroprivredi Srbije ne piše se dobro
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
