Redovni profesor Pravnog fakulteta
Osnovni podaci: Ratko Marković je rođen 8. decembra 1944. u Požarevcu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kruševcu. Pravni fakultet u Beogradu završio je 1967, sa prosečnom ocenom 10, magistrirao je 1973. i doktorirao 1976. godine disertacijom pod naslovom „Izvršna vlast“. Od 1994. je redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu za predmet Ustavno pravo. Bio je i prodekan tog fakulteta. Jedan je od osnivača i predavača na Policijskoj akademiji u Beogradu. „Bavim se najlepšim poslom na svetu – predajem na Policijskoj akademiji“, izjavio je.
Član je SPS-a. Govori engleski i italijanski jezik.
Profesura: Počeo je kao asistent na Institutu za uporedno pravo jer ga na Pravnom nisu primili, zbog nepotizma, pošto je Ratko zet čuvenog profesora Radomira Lukića. Potom je radio na Stomatološkom fakultetu, kao asistent, docent i vanredni profesor i predavao društvene nauke, marksizam i sociologiju. Godine 1980. „seli se“ u Kragujevac gde radi kao vanredni, potom i redovni profesor. Sredinom osamdesetih vraća se u Beograd i predaje upravno pravo.
Bio je član redakcije „Gledišta“, zamenik glavnog i odgovornog urednika „Anala“ Pravnog fakulteta, i predsednik Upravnog odbora „Službenog glasnika“ Srbije.
Objavio je 230 naučnih radova, uglavnom iz oblasti ustavnog prava.
Politička karijera: Za potpredsednika u Vladi Republike Srbije izabran je 18. marta 1994. i na tu funkciju je reizabran 18. februara 1998. godine, a ostao do oktobarskih promena 2000.
Kao potpredsednik Vlade radio je na izradi mnogih zakona, od kojih je najsporniji Zakon o univerzitetu, kojim je ukinuta njegova autonomija i posle koga je za nepune dve godine oko 200 nastavnika i saradnika izgubilo posao zbog političke nepodobnosti i neposlušnosti.
Savet Beogradskog univerziteta je 2003. objavio odluku Suda časti kojom se javno osuđuju svi akteri donošenja i sprovođenja Zakona o univerzitetu iz 1998. U toj odluci Suda časti je naveo da nekoliko desetina profesora ne zaslužuju da budu članovi akademske zajednice jer su aktivno učestvovali u donošenju i sprovođenju tog zakona. Ratko Marković, je jedan od nedostojnih.
Pregovarač: Bio je član pregovaračkog tima za dijalog sa kosovskim Albancima. Nakon pregovora u Rambujeu izjavio je: „Sad smo kao ranjena osoba koja pristaje na amputaciju ruke ili noge da bi spasila život, i stoga smo pristali na amputaciju Kosova da bismo spasili sopstvenu državu i narod.“
Ustavotvorac: Bio je i član Komisije za ustavna pitanja Skupštine Socijalističke Republike Srbije, sudija Ustavnog suda Jugoslavije, poslanik u Veću građana savezne skupštine.
Učestvovao je i u pisanju Ustava Srbije od 1990, Ustava SR Jugoslavije od 1992. i Ustava Crne Gore od 1992.
Vojnik partije: Na prvim višestranačkim izborima bio je kandidat SPS-a. Izgubio je i nakon toga podneo ostavku. „Na mojoj kandidaturi stranka je izgubila jedno mesto u parlamentu. Ja ostajem veran vojnik naše stranke, ali više nipošto ne mogu biti u njenom ‘generalštabu’, jer sam izgubio bitku.“
Otkriće: Kao potpredsednik Vlade Mirka Marjanovića, zajedno sa Vojislavom Šešeljom i Milovanom Bojićem obznanio je da „CIA finansira srpsku opoziciju i medije“.
Srpska demokratija: „Pečat našem višestranačju dali su isuviše žustri, plahoviti, neobuzdani i ljudi tanušnog znanja i nedovoljne opšte kulture.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
