Nedavnom analizom Univerziteta u Beogradu, koju je uradio Rektorat, utvrđeno je da studenti koji se školuju po bolonjskom sistemu imaju znatno bolji prosek ocena od svojih kolega koji su se školovali "po starom". Svakako je to vest koja raduje. Drugo pitanje je koliko je ocena merodavno ogledalo znanja diplomaca
Kada je reč o Bolonjskoj reformi, situacija umnogome podseća na onaj vic kada (iskreni) otac pokušava da uposli sina. Pita ga budući poslodavac: „Je li završio neke škole?“ „Nije“, odgovara otac. „A je li vredan?“ „Ma, teška lenčuga.“ „Pa je li makar dobar čovek?“ „A više je vredan nego što je dobar čovek.“
Drugim rečima, koji god segment reforme visokoškolskog obrazovanja u Srbiji da se procenjuje, nalazi se da je on „manje neuspešan“ i „za nijansu primenljiviji“ od nekog drugog. Srbija je potpisnica Bolonjske deklaracije od 2003. godine. Od tada se fakulteti, svojim tempom, prilagođavaju promenama.
No, ponekad stižu vesti da nije sve tako crno. Tamo gde se „Bolonja“ sprovodi „po pravilu“, studenti uspevaju da daju skoro sve ispite u junu, učenje im je znatno olakšano jer je ocena zbir rada tokom cele godine. Tačno je propisana količina dozvoljene literature, odnosno broj stranica koji student mora da zna (tu se postavlja drugi problem, odnosno pitanje predstavlja li to „srednjoškolizaciju“ visokog obrazovanja).
Bolonjski sistem sprovodi se na celoj teritoriji Evrope. U Srbiji je svojevremeno željno iščekivan jer je plan bio da se poveća broj onih koji se upišu na fakultet ali i onih koji steknu diplomu, kao i da ne bude više „večitih studenata“. Takođe, s tim ciljem, Zakon o visokom obrazovanju ograničio je vreme studija. Ako fakultet traje četiri godine, mora se završiti za, maksimalno, osam godina. U suprotnom, na toj visokoškolskoj ustanovi gubi se status studenta (svakako da je dozvoljeno „početi nanovo“ na nakom drugom fakultetu).
Analize koje je u poslednjih godinu dana sproveo Rektorat Univerziteta u Beogradu govore da dobre strane reforme počinju da se pokazuju.
ODLIKAŠI: U januaru ove godine objavljena je analiza efikasnosti studiranja generacije koje ja fakultet upisala 2006/2007. U analizi su prikazani podaci o 11.414 studenata na 22 fakulteta u sastavu Univerziteta u Beogradu. U podatke spadaju oni koji su do kraja školske 2009/2010. završili osnovne akademske studije (ili do 2008/2009, ako je u pitanju trogodišnji program), kao i prosečna ocena koju su ostvarili.
Podaci govore da su od ukupnog broja upisanih na četvorogodišnje studije 14,12 odsto aktivnih studenata diplomu dobili tačno u roku (to je nešto više od 10 odsto ukupno upisanih, ali je određenom broju prestao aktivan status, odnosno ispisali su se sa studija, isključeni su ili im je status studenta prestao neupisivanjem školske godine. Zanimljivo je da je, recimo, na Rudarsko- geološkom fakultetu status aktivnog studenta izgubilo 104 od 189 upisanih, a na Pravnom 778 od 1812).
foto: m. milenkovićMEĐU NAJBOLJIMA: Elektrotehnički fakultet
Na ovom polju, najjuspešniji su diplomci Elektrotehničkog fakulteta gde je 42,35 odsto od ukupnog broja aktivnih studenata završilo svoje školovanje u roku. Blizu je i Fakultet za fizičku hemiju gde je blizu 40 odsto onih koji su diplomirali u roku od četiri godine, a zatim sledi Matematički fakultet. Prema analizi efikasnosti, na začelju je Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (bivši Defektološki) gde je oko 2,5 odsto od 363 aktivna studenta diplomiralo u roku, što znači da je 2009/10. ukupno devet defektologa „na vreme“ dalo ispite. Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja ukupno je troje „osvetlalo obraz“ te visokoškolske ustanove, što je u procentima 1,56. Na Tehničkom fakultetu u Boru (ušao je u analizu jer spada u beogradski univerzitet, iako se nalazi van sedišta Univerziteta) i Šumarskom, od prve bolonjske generacije niko nije diplomirao u roku.
Međutim, iako su samo tri „difovca“ završila studije u roku od četiri godine, njihov prosek ocena iznosi 9,55. Visoko na listi je i Pravoslavni bogoslovski fakultet čijim je diplomcima prosečna ocena 9,40. Prosečna ocena, kada se razmatraju svi studenti Univerziteta, iznosi 8,74.
Pre dve godine ona je iznosila 7,96. Zanimljivo je da u tom periodu nijedna visokoškolska ustanova nije imala prosečnu ocenu iznad devet, a sada ih je šest. Isto tako, skoro svi fakulteti podigli su prosek za jednu ocenu.
Što se tiče studenata koji su 2006/2007. upisali studije u trogodišnjem trajanju, više od 35 odsto aktivnih završilo je do kraja 2008/2009. Po ovom kriterijumu, ubedljivo na prvom mestu nalazi se Arhitektonski, gde samo 31 aktivni student od njih 253 nije završio studije u roku, a najlošije stoji Fakultet bezbednosti, na kojem nijedan diplomac nije na vreme dobio odnosno zaslužio diplomu.
Studenti druge bolonjske generacije upisane na trogodišnje studije 2007/2008. lošiji su od svojih prethodnika. Njih oko 29 odsto završilo je sve kako je predviđeno. Jedan student Fakulteta bezbednosti je u roku od tri godine dao sve ispite, a sa trogodišnjeg programa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu nema nikog sa „pravovremenom“ diplomom.
Konačno, nesumnjivo je da, ukupno govoreći, akademci imaju znatno bolji prosek ocena od studenata koji su učili po starom sistemu. No, pitanje koje bi se moglo postaviti odnosi se na „podudarnost“ znanja i ocene. Ocena, sama po sebi, ne može govoriti o kvalitetu naučenog niti o primeni istog. Koliko je „kompletno“ znanje koje se dobija, koliko je adekvatna (savremena) literatura bez pravog osvrta na osnove, i da li je ipak došlo, zahvaljujući Bolonji, do veće osposobljenosti diplomaca? Sve su to teme koje moraju doći na dnevni red. Za sada je dobro što su studenti, barem sudeći po analizama, vredniji nego ranije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
