Dobra strana reforme

Kada je reč o Bolonjskoj reformi, situacija umnogome podseća na onaj vic kada (iskreni) otac pokušava da uposli sina. Pita ga budući poslodavac: „Je li završio neke škole?“ „Nije“, odgovara otac. „A je li vredan?“ „Ma, teška lenčuga.“ „Pa je li makar dobar čovek?“ „A više je vredan nego što je dobar čovek.“

Drugim rečima, koji god segment reforme visokoškolskog obrazovanja u Srbiji da se procenjuje, nalazi se da je on „manje neuspešan“ i „za nijansu primenljiviji“ od nekog drugog. Srbija je potpisnica Bolonjske deklaracije od 2003. godine. Od tada se fakulteti, svojim tempom, prilagođavaju promenama.

No, ponekad stižu vesti da nije sve tako crno. Tamo gde se „Bolonja“ sprovodi „po pravilu“, studenti uspevaju da daju skoro sve ispite u junu, učenje im je znatno olakšano jer je ocena zbir rada tokom cele godine. Tačno je propisana količina dozvoljene literature, odnosno broj stranica koji student mora da zna (tu se postavlja drugi problem, odnosno pitanje predstavlja li to „srednjoškolizaciju“ visokog obrazovanja).

Bolonjski sistem sprovodi se na celoj teritoriji Evrope. U Srbiji je svojevremeno željno iščekivan jer je plan bio da se poveća broj onih koji se upišu na fakultet ali i onih koji steknu diplomu, kao i da ne bude više „večitih studenata“. Takođe, s tim ciljem, Zakon o visokom obrazovanju ograničio je vreme studija. Ako fakultet traje četiri godine, mora se završiti za, maksimalno, osam godina. U suprotnom, na toj visokoškolskoj ustanovi gubi se status studenta (svakako da je dozvoljeno „početi nanovo“ na nakom drugom fakultetu).

Analize koje je u poslednjih godinu dana sproveo Rektorat Univerziteta u Beogradu govore da dobre strane reforme počinju da se pokazuju.

ODLIKAŠI: U januaru ove godine objavljena je analiza efikasnosti studiranja generacije koje ja fakultet upisala 2006/2007. U analizi su prikazani podaci o 11.414 studenata na 22 fakulteta u sastavu Univerziteta u Beogradu. U podatke spadaju oni koji su do kraja školske 2009/2010. završili osnovne akademske studije (ili do 2008/2009, ako je u pitanju trogodišnji program), kao i prosečna ocena koju su ostvarili.

Podaci govore da su od ukupnog broja upisanih na četvorogodišnje studije 14,12 odsto aktivnih studenata diplomu dobili tačno u roku (to je nešto više od 10 odsto ukupno upisanih, ali je određenom broju prestao aktivan status, odnosno ispisali su se sa studija, isključeni su ili im je status studenta prestao neupisivanjem školske godine. Zanimljivo je da je, recimo, na Rudarsko- geološkom fakultetu status aktivnog studenta izgubilo 104 od 189 upisanih, a na Pravnom 778 od 1812).

foto: m. milenković

Na ovom polju, najjuspešniji su diplomci Elektrotehničkog fakulteta gde je 42,35 odsto od ukupnog broja aktivnih studenata završilo svoje školovanje u roku. Blizu je i Fakultet za fizičku hemiju gde je blizu 40 odsto onih koji su diplomirali u roku od četiri godine, a zatim sledi Matematički fakultet. Prema analizi efikasnosti, na začelju je Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (bivši Defektološki) gde je oko 2,5 odsto od 363 aktivna studenta diplomiralo u roku, što znači da je 2009/10. ukupno devet defektologa „na vreme“ dalo ispite. Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja ukupno je troje „osvetlalo obraz“ te visokoškolske ustanove, što je u procentima 1,56. Na Tehničkom fakultetu u Boru (ušao je u analizu jer spada u beogradski univerzitet, iako se nalazi van sedišta Univerziteta) i Šumarskom, od prve bolonjske generacije niko nije diplomirao u roku.

Međutim, iako su samo tri „difovca“ završila studije u roku od četiri godine, njihov prosek ocena iznosi 9,55. Visoko na listi je i Pravoslavni bogoslovski fakultet čijim je diplomcima prosečna ocena 9,40. Prosečna ocena, kada se razmatraju svi studenti Univerziteta, iznosi 8,74.

Pre dve godine ona je iznosila 7,96. Zanimljivo je da u tom periodu nijedna visokoškolska ustanova nije imala prosečnu ocenu iznad devet, a sada ih je šest. Isto tako, skoro svi fakulteti podigli su prosek za jednu ocenu.

Što se tiče studenata koji su 2006/2007. upisali studije u trogodišnjem trajanju, više od 35 odsto aktivnih završilo je do kraja 2008/2009. Po ovom kriterijumu, ubedljivo na prvom mestu nalazi se Arhitektonski, gde samo 31 aktivni student od njih 253 nije završio studije u roku, a najlošije stoji Fakultet bezbednosti, na kojem nijedan diplomac nije na vreme dobio odnosno zaslužio diplomu.

Studenti druge bolonjske generacije upisane na trogodišnje studije 2007/2008. lošiji su od svojih prethodnika. Njih oko 29 odsto završilo je sve kako je predviđeno. Jedan student Fakulteta bezbednosti je u roku od tri godine dao sve ispite, a sa trogodišnjeg programa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu nema nikog sa „pravovremenom“ diplomom.

Konačno, nesumnjivo je da, ukupno govoreći, akademci imaju znatno bolji prosek ocena od studenata koji su učili po starom sistemu. No, pitanje koje bi se moglo postaviti odnosi se na „podudarnost“ znanja i ocene. Ocena, sama po sebi, ne može govoriti o kvalitetu naučenog niti o primeni istog. Koliko je „kompletno“ znanje koje se dobija, koliko je adekvatna (savremena) literatura bez pravog osvrta na osnove, i da li je ipak došlo, zahvaljujući Bolonji, do veće osposobljenosti diplomaca? Sve su to teme koje moraju doći na dnevni red. Za sada je dobro što su studenti, barem sudeći po analizama, vredniji nego ranije.