Gde smo i kako nas mere

U svakoj školi povremeno se pojave i oni đaci koji, mada imaju jedinicu iz vladanja, ukor razrednog starešine, nastavničkog veća i svih mogućih školskih tela, bez problema dobijaju petice iz vodećih predmeta, poput matematike, fizike, hemije i srpskog jezika. Nije isključeno da oni preterano nestašni, ali očigledno inteligentni učenici, osim što zadaju glavobolju nastavnicima, to kasnije nastave da rade čitavom sistemu. Moguće je da sa odrastanjem postanu mirni i uzorni, ali nije nezamislivo ni da dovedu i do sveopštih revolucija.

Međutim, u većini slučajeva, niske ocene iz vladanja idu sa najgorim ocenama iz gotovo svih regularnih predmeta. Loše vladanje je u logičnoj sprezi sa prevelikim izostajanjem sa nastave, aktivnošću u nastavi i posledično s realnim znanjem, koje se donekle može precizno kvantifikovati, ali i sa opštim utiskom, koji često igra presudnu ulogu kod onog koji daje ocenu.

No, šta je sa ocenama koje se ne daju đacima, već državama? Evo, na primer, Srbija. Loše vladanje i grozan opšti utisak koji već punu deceniju, uz povremene, ali loše raspoređene gafove, Beograd pokušava da popravi svim sredstvima, sve su češće praćeni gotovo katastrofalnim ocenama iz onih predmeta koji, usko gledano, nisu politika. Kako Srbija sveukupno stoji na svim tim rang-listama? Gde smo u odnosu na susede, kako nas mere i koliko smo zaista loši?

Pomalo navikli na loše ocene koje još otkako je Milošević zavladao Srbijom stižu sa Zapada, bilo da su sasvim opravdane ili čak zlonamerne, srpski mediji su letos ostali zatečeni kad je i Rusija bez nekog jasnog razloga smestila Srbiju na listu zemalja rizičnih za svoje diplomate (o čemu je „Vreme“ pisalo u broju 1068). Mada je u nekim slučajevima samo reč o političkom cirkusu, Srbija se, nažalost, ne kotira najbolje ni kod tradicionalno nepristrasnih agencija koje se bave ovom vrstom upoređivanja među državama.

Poslednjih godina, otkako traje ekonomska kriza, Srbija se spustila na onim listama koje mere ekonomske prilike i konkurentnost u poslovanju. Sa druge strane, nije se znatno podigla ni na listama koje mere razne slobode, ljudska prava i demokratičnost, korupciju, zaštitu životne sredine, razvoj nauke, dugovečnost, obrazovanost stanovništva, kao i opšti kvalitet života.

FORBSOVA LISTA: U zenitu evropsko-srpske drame oko preporuke za kandidaturu, beogradski mediji su prošle nedelje objavili rezultate poslednje liste država prema uslovima za poslovanje koju pravi ugledni američki časopis posvećen ekonomiji „Forbs“, a koja je pokazala ozbiljan pad. Naime, Srbija se na ovoj listi, među 134 zemlje, našla tek na 93. mestu, iza Egipta i Gvatemale, a neposredno ispred Indije. Pritom je u odnosu na prošlu godinu, kad je zauzela 81, pala za čak 12 mesta.

Koliko je to zapravo loše? Ako uporedimo ovaj rezultat sa zemljama u okruženju, čini se kao katastrofalno. Prema „Forbsu“, Srbija se po konkurentnosti našla daleko iza ostalih zemalja u regionu – Slovenija se ove godine našla na 25. mestu, Makedonija na 35, Hrvatska na 41, Crna Gora na 53, a Albanija na 64. Od zemalja Zapadnog Balkana nedaleko od Srbije rangirala se samo Bosna i Hercegovina, koja se nalazi na 84. mestu (videti okvir).

Kako je to moguće? „Srbija je još uvek ekonomija u tranziciji sa nedovršenom privatizacijom i nepotpunim strukturnim reformama. U najveće izazove spadaju: visoki izdaci iz budžeta za plate, penzije i nezaposlene; rastuća potreba za nove državne pozajmice, rastući javni i privatni spoljni dug; kao i stagnirajući nivo spoljnih investicija“, navodi „Forbs“ u obrazloženju ovog rezultata.

Pored toga, „Forbs“ kaže i da se Srbija u poslednjoj deceniji ipak demokratizovala i da je sprovela čitav niz reformi, da se priključila Svetskoj banci i Banci za obnovu i razvoj, da je pre tri godine potpisala Ugovor o asocijaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, kao i da očekuje članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. „Forbs“ ocenjuje da su među faktorima koji idu u prilog Srbiji njena strateški dobra lokacija, relativno jeftina i vešta radna snaga i velikodušan paket podsticajnih mera za strana ulaganja.

No, po mišljenju „Forbsa“, Srbija se sporo oporavlja od ekonomske krize, a privatizacija se zaustavila, iako se veliki udeo u ekonomskoj aktivnosti nalazi u rukama države. Nakon pada od 3,1 odsto u 2009. godini, ekonomski rast prošle godine je bio skroman i iznosio je samo 1,7 odsto. Uz to, kako navodi „Forbs“, ima i dodatnih problema kao što su neefikasan sudski sistem, visoka korupcija i stara populacija.

MERA ZA SLOBODU: Možete pomisliti da je sa ovim kvalitativnim ocenama „Forbs“ bio prestrog, ali to je samo objašnjenje brojki koje stoje iza njih. Naime, kako bi se utvrdio položaj zemlje na listi država prema uslovima za poslovanje, ukrštaju se brojni drugi konkretniji podaci.

Među njima, Srbija se najgore kotira kad je reč o pravu na imovinu, po čemu zauzima čak 106. mesto od 134 zemlje, ali je jednako loše pozicionirana po ekonomskim slobodama – dok po građanskim slobodama zauzima odlično 42. mesto, po trgovačkim slobodama je na 90. mestu, na kom je i po monetarnim slobodama, dok je prema zaštiti investitora na 59. mestu.

No, ma kako se merila sloboda, da „Forbs“ nije bio prestrog nastavnik najbolje svedoče druge slične liste. Prema godišnjem istraživanju za 2010. ekonomskog instituta „Frejzer“ iz Kanade, poznatog po tome da je izrazito desno orijentisan, po ekonomskim slobodama Srbija zapravo zauzima ne 90. nego još lošiju, 101. poziciju, ali na listi od 179 država, gde prvo mesto drži Hong Kong, a poslednje Severna Koreja.

Slobodi slična, neuhvatljiva mera je i korupcija. No, prema tradicionalnom izveštaju organizacije Transparency International, prošle godine Srbija se po korupciji našla na 78. mestu od 178 država, među kojima je prva Danska, a poslednja Somalija. Ovo mesto je prosek, bolje reći duboki prosek, ali ni „Forbs“ nije ništa lošije ocenio Srbiju. Na nešto užoj listi od 134 države, „Forbs“ je koristio procenu po kojoj je Srbija na 66. mestu.

Svakako, svim ovim lošim rezultatima posebno doprinosi to što je po inovacijama Srbija tek na 114. mestu, dok je po tehnologiji na 67. mestu. Da ovakve procene imaju smisla, svedoči podatak da Univerzitet u Beogradu, kao najveća akademska institucija u zemlji, godišnje patentira manje od deset patenata. Srpska nauka se, po broju objavljenih radova, možda i ne rangira tako loše, ali njene tehnološke primene gotovo i da nema, jednako kao i u svim zemljama koje su u drugoj polovini „Forbsove“ liste.

Zapravo, po većini tema, Srbija se na ovoj i drugim rang-listama svrstava među zemlje koje su prosečne ili malo lošije od proseka. Drugo je što mi sami sebe ne vidimo u tom društvu. I što zemlje regiona polako prelaze u prve klupe.

PROIZVODNJA: Najstandardnija mera za ekonomsko stanje jednog društva, bruto društveni proizvod (BDP), ne pokazuje da je baš mnogo drugačije. BDP je najčešće korišćeno merilo za poređenja među državama jer se odnosi na ukupnu produkciju roba i usluga ostvarenu u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Najčešće se koriste liste Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ali i ona iz CIA Factbooka. Ove liste, mada nisu iste, na sličan način govore o uzajamnim odnosima među zemljama.

Prema listi Svetske banke, Srbija se tokom prethodne godine, po nominalnom bruto domaćem proizvodu od 5872 dolara po glavi stanovnika, nalazila ispod svetskog proseka, ali vrlo blizu njemu. Po položaju na BDP listi, Srbija je čak u gornjoj polovini – na 73. mestu od 181 države sveta. Slično je i sa drugim listama. No, ako se želi biti zaista precizan, za poređenje država po BDP-u, važno je uzeti u obzir i takozvani paritet kupovne moći (PPP, Purchasing power parity) što je odnos opštih indeksa cena među državama koji služe za korekciju službenih kurseva. Ovaj paritet se temelji na Pravilu jedne cene prema kome se roba na svim mestima mora prodavati po istoj ceni.

Kad se i to uzme u obzir, prema listi Svetske banke Srbija je tokom 2010. imala BDP od 11.488 dolara po glavi stanovnika, što je nešto više, ali je položaj na listi zemalja gotovo isti – 72. mesto. U svom istraživanju „Forbs“ je koristio podatke iz CIA Factbooka po kojem Srbija ima 10.900 dolara po glavi i nalazi se na 77. mestu. No, takav izbor sigurno nije uticao na loše rangiranje prema uslovima za poslovanje, koliko je na njega uticala sama vrednost BDP-a.

Poređenja radi, na listi Svetske banke, prva mesta po BDP-u prema PPP-u zauzimaju Luksemburg i Katar, čiji stanovnici za godinu dana proizvedu između 80.000 i 90.000 dolara, što je po glavi stanovnika čak osam puta više od onog što proizvedu građani Srbije. Vodeće zemlje sveta kao Sjedinjene Američke Države (7. na listi Svetske banke), Nemačka (17), Velika Britanija (20), Japan (23) i Francuska (24) nisu na samom vrhu, ali njihovi stanovnici za godinu dana po glavi proizvedu između tri i četiri puta više nego Srbi.

No, to je i dalje negde oko sredine, jer idući ka dnu liste BDP-a, stanje sve brže postaje sve gore. Tako je kod država na začelju liste Svetske banke, kao što su Liberija (178), Burundi (179) i Kongo (180), BDP po glavi niži između 20 i 30 puta od onog u Srbiji. Stanovnici ovih zemalja, naime, za celu godinu proizvedu manje od 400 dolara po glavi stanovnika, odnosno prosečan žitelj tih zemalja za svih 365 dana u godini proizvede manje ili oko jednog dolara vrednosti.

KVALITET ŽIVOTA: Mada često korišćen, BDP je takođe često izložen i kritici kao jedna utilitarna mera za poređenje. Uvek se može reći da je način na koji se BDP meri neprilagođen vrednostima društva u kome žive drugi narodi i da je suviše okrenut tržištu i kapitalističkim vrednostima. Zato vredi pogledati kako Srbija prolazi na onim listama koje ne uključuju BDP.

Jedna takva alternativna mera je indeks ljudskog razvoja (HDI, Human Development Index), koji od 2006. mere Ujedinjene nacije, a koji uključuje komparativno merenje očekivane dužine života, pismenosti, obrazovanja i životnog standarda. Prema ovogodišnjoj listi, Srbija se nalazi na 62. mestu sa indeksom od 0,735, koji je porastao od prošle godine, no i dalje se nalazi među prosečnim zemljama. Prvo mesto zauzimaju države kao što su Norveška i Australija, a poslednje Mali, Niger i Sijera Leone.

Pored ovih i njima sličnih rang-lista, postoje rangiranja koja stvar posmatraju iz sasvim druge perspektive – jedna takva mera je takozvani Happy Planet Index (HPI), koji već pet godina priprema Nova ekonomska fondacija NEF, kao meru ljudskog bogatstva i uticaja na sredinu. Budući da kreatori ove liste smatraju da BDP I HDI u svom ocenjivanju ne uzimaju u obzir održivost, napravili su listu smatrajući da ultimativni cilj većine ljudi nije da budu bogati, nego srećni. Prema toj listi, na prvom mestu se nalazi Vanautu, Kolumbija i Kostarika, a na poslednjem Zimbabve, dok su SAD čak na 114, a Nemačka na 81. od 134 države. Srbija se na ovoj listi nalazi na 58. mestu, negde oko sredine.

Slično je i sa drugim merama, bez obzira što su napravljene po sasvim drugim principima. Tako indeks demokratije, koji je Economist Intelligence Unit izmerio u 167 zemalja za 2010. godinu, pokazuje da je Srbija na osrednjem 65. mestu. Na ovoj listi, gde se po demokratičnosti društva kao prva ističe Norveška, a poslednja Severna Koreja, Srbija je opisana kao „manjkava demokratija“.

Kao i obično, Economist Intelligence Unit je ove godine merio i ukupan kvalitet života, prema kome prvo mesto zauzima Irska, a poslednje, skoro kao i na većini drugih analiza, Zimbabve. Koristeći metodologiju koja povezuje rezultate istraživanja subjektivnog životnog zadovoljstva i objektivnih parametara, ova kuća je po kvalitetu života od 111 država sveta Srbiju ocenila tek za 84. mesto.

Mada se Srbija stalno drži na sredini, ili neznatno ispod nje, teško da se može ponositi svojim ocenama. Naime, gotovo je nemoguće da se uopšte može naći neka lista gde se Srbija zaista nalazi u vrhu, bez obzira koja je agencija ili kuća pravi i po kojim principima. Kakva je budućnost Srbije sa takvim ocenama? I šta prvo popraviti pre nego što ponovimo još koju godinu?

Kako stvari stoje, Srbija je daleko od totalnog dna, nekako se provlači kroz prosek, ali nimalo ne blista. Sve u svemu, daleko je od ikakvog izglednog uspeha, ali i od onog vunderkinda koji treba samo da popravi vladanje kako bi nastavnici prestali da ga mrze. Da bi zaista postala bolja, mora da se popravi pomalo u svim predmetima.

…i ambasadori na »srpskom Davosu« na Kopaoniku 2010. foto: tanjug