Kraj drame

U ponedeljak 5. novembra, kad je prema ranijoj najavi Skupštine očekivano razrešenje petomesečnog sukoba upravnika Ateljea 212 Kokana Mladenovića i dela glumačkog ansambla ovog beogradskog pozorišta, javljeno je da će s tim morati još malo da se sačeka. Zatim je u sredu „Blic“ objavio da je Savet za kulturu predložio gradonačelniku Draganu Đilasu da smeni Mladenovića, a Milena Šešić Dragićević, predsednica Saveta za kulturu, tim povodom je izjavila da se telo kojim predsedava ne bavi razrešenjem upravnika pozorišta, ali su ovoga puta načinili presedan zato što se postavlja pitanje „ko bi igrao u Ateljeu 212 ako bi Kokan Mladenović ostao upravnik“. Nekako u to vreme, medijskim redakcijama je stigao poziv PR službe Ateljea da sutra, dakle u četvrtak, dođu na konferenciju za štampu.

„Prvi čovek koji će ostati bez posla u Ateljeu 212 sam ja lično“, rekao je na konferenciji za štampu Kokan Mladenović, objavljujući da je podneo ostavku na mesto upravnika. „Ličnim primerom pokazujem da odlazak na tržište nije ništa strašno, da valjani pozorišni radnici nemaju čega da se boje. Ne bojim se izazova, idem dalje ponosan i uzdignuta čela za sve ono što smo napravili u Ateljeu. Odgovornost upravnika je da omogući da proces rada bude nastavljen. Ako je moja ostavka način da se nastavi rad, to je u redu, jer je Atelje mnogo važniji i od mene i mesta upravnika.“ U nezvaničnom delu ovog skupa, Kokan Mladenović je otkrio da mu je ponuđeno mesto ravnatelja Dramskog programa Dubrovačkih ljetnjih igara, zbog njegovih uspeha u međuregionalnoj saradnji.

Tog istog dana, takođe pred novinarima, ostavku je dao i Igor Brakus, direktor marketinga Ateljea 212. Objasnio je da mu se pojedini glumci ne javljaju na ulici, već da okreću glavu na drugu stranu kada ga sretnu: „U ovoj kući su izbile podele ko je za, a ko protiv Kokana. Nagradu kao najbolji direktor marketinga dobio sam i dok je Svetozar Cvetković bio upravnik, toliko o tome ko je čiji čovek i koliko se ceni nečiji rad i zalaganje. Strašno je u svemu tome što glumci nijednom rečju nisu spomenuli koliko toga dobrog smo uradili za ove tri godine.“

Komentar gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa na događaje u Ateljeu potvrdio je nagoveštaje da odlazak Kokana Mladenovića neće doneti promenu samo glumcima tog pozorišta, već i svim zaposlenim u svim ostalim beogradskim pozorištima: „Žao mi je što smo izgubili dobrog direktora koji je pokušao da promeni neke stvari ne uvek na adekvatan način, ali sa dobrom idejom. Neka pravila će biti uspostavljena. To da se odbijaju uloge i to u velikom broju, da imamo glumce koji po deset godina nijednu predstavu u svom pozorištu nemaju ili imaju dve u pet godina i gde primaju fiksne plate, a glume u drugim beogradskim pozorištima na ugovor, neće više biti moguće. Svi koji ne žele da imaju te obaveze biće slobodni umetnici i pozvani da glume na ugovor. Oni koji budu stalno plaćeni od strane grada postaće javni službenici i imaće svoje obaveze. Da li će biti bolno, hoće, ali siguran sam da je to jedini način da naša pozorišta u Beogradu i kultura prežive. Atelje 212 je pozorište sa najvećim brojem prodatih karata, a Mladenović je od svih direktora gradskih pozorišta najviše postao direktor. Ali je napravio grešku što se uz taj posao bavio i režijom. Ubuduće to neće biti moguće, a oni koji hoće da budu direktori treba da završe menadžment u kulturi, a da se umetničkim delom bave umetnički direktori programa.“

Dan nakon ostavke Kokana Mladenovića objavljeno je da je Skupština grada usvojila predlog glumačkog ansambla Ateljea 212, i da je na mesto v.d. direktora postavila Ivanu Dimić. U njenoj biografiji piše da je „trenutno zaposlena kao dramaturg u Narodnom pozorištu, gde je jedno vreme bila i direktor Drame. Kao dramaturg je radila i u pozorištu ‘Boško Buha’, a u vreme kada je ministar kulture bio Vojislav Brajović bila je jedan od njegovih pomoćnika. Kao prozni pisac do sada je objavila nekoliko zbirki kratkih priča (Crna zelen, Mahorka, mastilo i muž, Uzimanje vremena, Ima li koga?, Popis imovine). Na beogradskim scenama izvođene su njene drame Pred ogledalom, Pepeljuga, Beli ugao, Golje, Zmajovini pangalozi, ali i dramatizacije Mamca, priče Cigani lete u nebo, Petra Pana… Autor je nekoliko TV scenarija, prevodila je sa engleskog drame Majkla Frejna, Harolda Pintera, Toma Stoparda…“ Treba dodati i da je Ivana Dimić hrabra i požrtvovana, zato što je pristala da pomogne i Ateljeu i Skupštini grada i beogradskoj pozorišnoj sceni. Te njene osobine su u ovom slučaju najvažnije.