Pred novogodišnje praznike, TV program se napuni reklamama. Ovo je vreme kada se najviše kupuje, kada i sirotinja odreši kesu, pa je ponekad na komercijalnim televizijama nemoguće gledati film ili seriju zbog ogromnih blokova reklama. Neke kompanije žele da obeleže godišnjicu, neko želi da se pohvali rezultatima, piče reklame za novogodišnje koncerte – dobijamo novogodišnju čaroliju izobilja u krizna vremena. Znate da se supermarketi i hipermarketi nadmeću u ponudi za prazničnu trpezu, a obavezan deo ponude je famozni svinjski but – svećica na svakoj našoj jelki.
Godinama – dok nisu postojali dečiji kanali, ovo je bilo vreme kada su u reklamama lansirali neku glupost kao „novogodišnji hit za vašu decu“! Autići na daljinski, lutka koja plače ili pije vodu pa piški, a pelene koštaju ko za pravo dete, bakugani, bejblejdovi, yugijo karte, princeze, barbike i konjići, tomas vozići, ovaj spisak nema kraj. Mehanizam je jednostavan – glupa i agresivna reklama, milion puta ponovljena, dovešće nužno do stvaranja potrebe, pa želje kod vašeg deteta i onda nema nazad, ili vi ili neko od familije – nabaviće dotičnu glupost deci.
No, ove godine – sirotinja viri na sve strane. Nema novogodišnjeg glamura, svako se o svom jadu zabavio. No, ako želite da vidite gde se slavi – pratite Deda Mraza.
Po pravilu – znamo da će on prvo da svrati do Koka-Kole, tu radi, to mu je firma i tu ga očekujemo. Možda će svratiti i do tržnih centara – oni se takođe reklamiraju kao mesto super provoda i super novogodišnjih sniženja, koja će biti jedina prilika da trgovci prodaju nešto što inače ne bi mogli jer je kupovna moć smanjena.
No, poseban rat zametnuo se među operaterima mobilne telefonije. Jedan od njih prikazuje Deda Mrazove na krovovima koji pripremaju vreće pune – nečega, nisam uspeo da provalim šta nam donose. No, pokazalo se da nije bitno šta želimo – već je važno koliko sreće očekujemo. Nude nam 50 odsto više svega!?? U ovom slučaju je sniženje obesmišljeno jer je sve sniženo. Ne želimo dobro – nego odlično, što je hrabra želja u doba krize. Mogu da pohvalim ovakav životni stav jer predstavlja nemirenje sa apatijom i prosekom.
Sledeći operater je prikazao hipstere na krovu (fasciniran sam potrebom mobilnih operatera da likove u reklamama meću na krov ko bazne stanice), a nude se novi telefoni i besplatna komunikacija sa odabranim brojevima/ osobama. Ta srećna i nasmejana deca su takođe pusta želja, jer ih očajnički tražim oko sebe i zaista teško nalazim.
Domaći operater se nije posebno upleo u trku, kao da je posustao sa idejama. Razmišljao sam šta bi bila njihova novogodišnja poruka – shvatio sam da bi jedino realno bilo poručiti „Još smo naši!“ (Nisu nas prodali!). Ne mora da nam komunicira Deda Mraz i ostali stranci – razumemo se!
Pitam se – da li ovolika opsednutost komunikacijama znači da smo kao društvo tehnološki napredovali? Ako smo već toliko aktivni na Facebooku, ako nam je važna brzina protoka – hoće li se taj kvantni skok osetiti kao napredak u obrazovanosti radne snage. Ovaj mobilni Deda Mraz takođe promoviše izuzetnost – to mu dođe kao želja da se bude bolji od drugih i nadmaše očekivanja. Mobilni nas podstiče da komuniciramo sa bliskim osobama – što je takođe za pohvalu jer smo se odrodili i otuđili. Priznajem da mnogo više volim da se sa dragim ljudima viđam uživo, ali i telefoniranje, SMS ili e-mail se računa kao komunikacija i pitanje za zdravlje. Naravno, u svim ovim ponudama nemojte pokušavati da pronađete ekonomsku logiku. Jedan moj zaludni poznanik, čovek cepidlaka, računao je u dinar mesečne ponude za pretplatu kod sva tri operatera mobilne telefonije i utvrdio da su razlike zanemarljive. Odluku donosite prema telefonu koji ćete dobiti uz pretplatu ili će odlučiti činjenica u kojoj mreži je familija. Ovaj spisak dobrih želja, pretplatnika, paketa i komunikacija, naravno, ima samo jednu manu – plaća se, bilo pripejd ili postpejd. Vaša želja da telefonirate, šaljete SMS, visite na Fejsu ili Tviteru – košta, ali hajde da se ne lažemo, neko je i do sada plaćao sve one paketiće koje smo godinama dobijali od sindikalnog Deda Mraza, zaticali pod jelkom, ili dobijali uz poljubac od voljene osobe. Sve ove reklame mogu da nam u doba praznika poruče istu stvar, na tome im hvala – viđanje sa prijateljima, familijom i ostalim dragim osobama ne košta ništa a pruža istu radost!
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
