Za državu postoji samo jedna gora stvar od odliva mozgova, a to je odliv informacija. Ne mislim pritom na špijunažu, aktivnost koja raspaljuje maštu srpskog življa, mislim na sve one podatke koje svakodnevno trpamo u baze internet pretraživača i društvene mreže, dobrovoljno i radosno, na profile koje pravimo sebi ili svojoj firmi, fotografije, reklame, akcije, ponude, lične poruke i statuse o trenutnom raspoloženju. Slobodno dodajte sve čega se setite.
Jer negde na obali Kalifornije ti odliveni odnosno doliveni mozgovi na osnovu tih podataka prave algoritme kojima procenjuju šta mi to tačno tražimo kada pretražujemo internet. Najveći svetski pretraživač Gugl trenutno radi na dva projekta, jedan je da na osnovu naše istorije pretraživanja predoseti naša interesovanja čak i pre nego što ih sami postanemo svesni, uključujući i predviđanje našeg ponašanja. Pomalo je zastrašujuće ako se na to doda i razmišljanje da se nekim budućim generacijama negde u telu ugrađuje čip za komunikaciju sa kompjuterom, čime bi se obezbedilo da svakom od nas u svakom trenutku bude dostupno celokupno znanje od nastanka civilizacije. A mi se sekiramo zbog čipovane lične karte.
Drugi projekat, malo manje invazivan u fizičkom smislu ali psihički podjednako uznemirujući, jesu Gugl naočare, nalik na rejbanke, ali sa nešto debljim drškama u kojima se nalaze baterija i čip, dok su u staklima mali ekrani. Ove naočare vam omogućuju ne samo da slikate i snimate sve što vidite, već i da dobijete trenutnu informaciju o mestu na kome se nalazite. Pogledate u izlog i, ako poželite, na ekranu vam se pojavi informacija o tome da li imaju crni sako u vašem broju i po kojoj ceni. Kao i koliko treba da pešačite do sledećeg.
Otkud Guglu svi ti podaci? Pa, dali im ga (naši) ljubazni prodavci, željni da vas navedu na kupovinu. Takve detalje, naravno, nema Zavod za statistiku niti ijedna državna agencija uključujući bilo koju bezbednosnu službu. Što će reći da je samo do pretraživača ili društvene mreže da vam dopusti da kada pogledate u zgradu vidite ne samo spisak stanara već i to ko je trenutno kod kuće, budući da ga odaju mobilni telefoni i drugi uređaji koje koristi.
To otvara suštinsko pitanje: da li će u budućnosti suverenitet države biti teritorijalni ili informativni? Da li će građanima upravljati vlada sa svojim ministarstvima sile ili neko drugi ko će popis stanovništva i njihovih navika moći da napravi u svakom trenutku, pritiskom na dugme, a da ne čeka deset godina i potroši na to milione evra? I ko će na osnovu tih podataka moći kod građana da stvori potrebu za nečim bilo da je u pitanju novi proizvod ili nova politička ideja? Da li će takvo pravo od Gugla, Fejsbuka ili nekog trećeg moći da se iznajmi, po potrebi, odnosno da li oni već sada imaju odgovore na pitanja koja nas intrigiraju? Jesmo li daleko od dana kada će Gugl moći relativno precizno, uz razumnu marginu greške, da nam odgovori na pitanje „da li će ove godine biti izbora“? Ili je to već moguće, samo mi nemamo pristup tom Guglu.
