Moj prijatelj Radovan Kupres, jedan od najvećih fanova Evrosonga, pozvao me je kada je čuo da ću sa koleginicom Goricom voditi naš nacionalni izbor. Osim smeha i oduševljenja, skrenuo mi je pažnju na opasnu praksu, davno potvrđenu – da nikada zadovoljstvo ili pasiju ne pretvorite u posao. U skladu sa mudrim rečima Evrosong gurua, odlučio sam da u svetlu krize finansiranja Javnog servisa ovaj posao uradim „pro bono“ što bi rekli advokati.
Priznajem da me je ova činjenica ohrabrivala u teškim trenucima čekanja tokom proba, kadriranja, ponovnih čekanja i susreta sa našom verzijom garantovano najluđeg, a formalno tradicionalnog TV šou-programa.
To je upravo tajna ove parade lakih nota, još lakših kostima, besmislenih refrena, neverovatnih koreografija sa vatrometom i pobednikom na kraju. Veoma retko, gotovo nikada, na Evrosongu nećete čuti vrhunske pop melodije. Tokom svih ovih godina – shvatio sam da je uzrok toga neverovatna pretencioznost sa kojom pokušavate da istovremeno izvedete dobru pop pesmu, predstavite zemlju koja vas je poslala, pokušate da se prodate na internacionalnom tržištu i ostanete imuni na cirkus koji celu manifestaciju prati. Jedino što možete da uradite je da pokušate što bolje da se zabavite. Ja sam pokušao, svestan da se Beosong gleda, kao i Evrosong – sa maksimalnom dozom kritičnosti, jer pruža fanovima obilje materijala za sprdnju.
ŠTA SE PEVA: Počnimo od izbora pesama. Tu počinje zaplet svake drame, jer će se garantovano neka lokalna veličina naći pogođena činjenicom da nije izabrana. Saznao sam da je višečlani žiri odvojeno preslušavao pesme, bio je tu i Bajaga – i izabrali su ono što je bilo najbolje (ili slušljivo). Od 15 pesama u polufinalnoj večeri – čak 9 su bile balade, jer ovde se veruje da Srbija ostvaruje dobre rezultate šaljući balade. Od Molitve naovamo. Još ako je i etno – onda još bolje. Već na probama smo primetili da su izvođači nadmašili kvalitetom pesme koje izvode – pa se potpuno slažem sa mišljenjem Aleksandre Kovač da je za nivo takmičenja i kriv i odgovoran rad kompozitora. Tu smo evidentno – tanki. Pevači su se nadmetali u barem tri izbora (Prvi glas, Grand, Talenat), pa smo shvatili da smo muzikalna i talentovana nacija. Ali, nažalost – na Evrosong ne idu obrade.
STAV: Kada se mašina pokrenula, ostalo nam je da gledamo kako izgleda ovdašnji muzički establišment. Bez imena i identiteta, otkriću vam kako je unutar Beosonga.
Važan je stav! Naše zvezde su tu dostojne svetskih koleginica. Pevače i pevačice prati svita – plesača, koreografa, autora muzike i teksta, pomoćnih vokala, stilista, šminkera, roditelja, menadžera i nekih osoba čiju funkciju nisam ni posle tri dana uspeo da shvatim.
Naš Beosong je preneo deo nadmetanja Prvog glasa, jer smo imali prošlogodišnjeg pobednika, favorita koji je čudno otpao i tri prvoplasirane devojke sa ozbiljnom PR kampanjom iza sebe.
Slede zvezde starije generacije – od kojih se očekivala izvedba, ponašanje dive i blagi prezir prema savremenim trendovima. Dobili smo ceo paket.
Posebno bih pohvalio Nešu Galiju, čoveka koji je došao na Beosong sa pesmom koja stilski podseća na opus Van Morisona. Dosledno i hrabro – fura svoj fazon.
On je takođe širio najveću količinu pozitivne energije.
Nakon proba, naleteo sam na emocionalne izlive, nervne slomove u šminkernicama, telefoniranje iz kabine toaleta – kako je izgledala konkurencija, dakle strogo pov. informacije.
DIZAJN: Beosong je imao sve glavne elemente – ono zbog čega ovaj šou gleda i moja mama penzionerka i komšinice tinejdžerke. Videli smo lepe haljine na lepoj voditeljki, par u Green roomu da opusti takmičare i uleti kad se na bini postavlja klavir, Jovana Radomira (dijasporu), pesme i nove pevačice (Moje 3, Skajs), staru gardu proverenog kvaliteta – Mariju Mihajlović, kao i pevače koji su potvrdili da su zreli za rad sa ozbiljnim kompozitorima – Saška i Svilar.
Imao sam priliku da popričam sa ljudima sa Eurovision TV-a (pamte dobro naše balade), koji su bili zadovoljni programom i pesmama u finalu. Naš nacionalni šou je „položio ispit“ u doba krize, jer, ruku na srce, svako rasipanje bi delovalo neukusno. Za njih je poseban doprinos Beosongu, a na to sam im skrenuo pažnju, svakako bio nepravedno zapostavljeni vizuelni identitet. Zahvaljujući genijalnom rešenju Borisa Bote Miljkovića – Beosong je dobio fantastičan dizajn – one dirke u bojama duge. O širini i dubini mogućih tumačenja – ne bih detaljno, ali verujem da će ostati upamćeno. Koliko sam saznao – gotovo niko se nije ovako detaljno i uspešno bavio izgledom nacionalnog izbora za Evrosong. Da podsetim – razglednice sa takmičenja u Beogradu postale su deo vizuelnog identiteta RTS-a. Voleo bih da i ove dirke dožive sličnu sudbinu.
ZVEZDE: Na kraju, kada se proglasi pobednik, ili pobednice, svako u publici ima svog favorita, vraćamo se na pitanje načina biranja (stručni žiri ili publika putem SMS-a), a ko izgubi – uvek ima pravo da se ljuti. Važno je da smo se svi skupa zabavili i nasmejali – neko sebi neko drugima.
Što se pesama tiče – kada sam ispred studija u Košutnjaku video devojčice, ili tačnije stotine devojčica u lovu na autograme, koje već znaju sve pesme svojih miljenica, shvatio sam da je vredelo. Pored Hane Montane, Seline Gomez, Debi Rajan i ostalih tinejdžerskih zvezda – biće tu Saška, Svilar, Moje 3 ili Skajsice.
Neka nova lica su postala zvezde, neke nove pesmice se pevuše – onda ceo šou i oni smešni kostimi ipak imaju smisla.
