Nedeljama unazad, dok se Srbija zabavljala rekonstrukcijom vlade i, u slučaju neuspeha iste, prognoziranjem datuma vanrednih izbora, kao i koliko bi eventualni izbori loše uticali na pomeranje datuma za početak pregovora u januaru, izmigoljio nam se drugi jedan datum, 3. novembar, kada bi trebalo da budu održani lokalni izbori na Kosovu. Kako stoje stvari u utorak, 23. jula po podne, kada se piše ovaj tekst, dakle uoči još jednog briselskog susreta Dačić–Tači, u Nemanjinoj 11 trebalo bi da budu jasna bar dva detalja u vezi sa ovim izborima. Prvo, da jeste bilo potrebno, ali ne i dovoljno „za našu stvar“, u danu kada je u Beogradu boravio Štefan File, obaviti sastanak sa predstavnicima Srba sa severa Kosova, pozvati ih da izađu na izbore makar deklarativno i utuliti koliko-toliko priče o bojkotu (18. jul). Drugo, da bi vlada, e sad stvarno, mogla da padne zbog kosovskih izbora, tj. da su lokalni izbori na Kosovu u direktnoj (uzročno-posledičnoj) vezi sa vanrednim izborima u Srbiji bez Kosova. Istini za volju, Ivica Dačić je to skoro i rekao pre neku nedelju, najavljujući razgovore o izborima sa Tačijem 24. jula, da „ukoliko ne bude konstruktivnog pristupa lokalnim izborima na Kosovu, može da propadne ne samo Briselski sporazum nego i evropski put Srbije“. Misleći verovatno na onaj januarski evropski put.
Dakle, ipak će biti vruće predizborne jeseni, samo one kosovske. Pored svih pitanja bez odgovora zanimljivo je kakva kampanja će biti primerena izborima dogovorenim Briselskim sporazumom? Možemo li da očekujemo srpske zvaničnike u Zvečanu, Štrpcu, Srbici i Leposaviću onako kako smo ih gledali u Kosjeriću, Zemunu i Kovinu, u trijumfalističkim i poslovično agresivnim kampanjama? Ili će biti „učestvujemo, ali ne učestvujemo“? Je li to dovoljno za prelaznu ocenu u Briselu? Ili bismo u slučaju neuspelih izbora na Kosovu umesto datuma u januaru mogli da očekujemo vanredne izbore u Srbiji?
Vlada u ovom trenutku nije mnogo konstruktivna. Dok jedan vladin činovnik poziva Srbe da izađu na izbore na Kosovu i podrže jedinstvenu srpsku listu (Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM), drugi pak činovnik, i to zamenik ovog prvog, Krstimir Pantić (SNS), dojučerašnji predsednik Opštine Kosovska Mitrovica, kaže da Srbi na lokalne izbore neće izaći jer ne žele da podrže tzv. kosovsku nezavisnost. Stiglo je to i do baronese Ešton, pa se raspitivala kod njegovog šefa Vučića o čemu je tu reč. Tada je, međutim, uz opasku da se ne može čitav život smestiti u 15 tačaka, Pantić postavio nekoliko pitanja u ime Srba na Kosovu na koja Vlada Srbije još nije dala odgovore: „Da li neko može biti upisan u dva biračka spiska, da li će sutra moći da glasa na republičkim i predsedničkim izborima u centralnoj Srbiji ili će glasati za kosovskog predsednika i kosovsku skupštinu? Da li će registracija političkih stranaka važiti na KiM ili ćemo učestvovati kao građanske opcije?“ (26. jun 2013, „Večernje novosti“)
KO ĆE PRVI DA SE REGISTRUJE: Na ovo poslednje pitanje mediji iz Beograda su pokušali poslednjih nedelja da dobiju odgovore iz Centralne izborne komisije u Prištini. I odgovor je: ne, političke stranke koje nisu registrovane u Prištini ne mogu učestvovati na izborima na Kosovu. Međutim, svi oni koji hoće da učestvuju na lokalnim izborima na KiM 3. novembra moraće najkasnije do 4. septembra da predaju dokumentaciju Centralnoj komisiji. U stvari, „politički subjekti iz Srbije“ dostaviće Prištini dokumentaciju preko OEBS-a i moći će da se registruju kao udruženja, grupe građana, pokreti. Navodno, zato što registracija stranaka traje dugo i za to se nema vremena. I birački spisak, potvrdio je za „Vreme“ Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije, biće prosleđen Prištini preko OEBS-a, i upoređen s biračkim spiskom od prethodnih izbora, ali „Priština ništa neće moći da menja u tom spisku bez saglasnosti Beograda“. Na kraju je i Edita Tahiri, zamenica premijera Kosova, izjavila da je preduslov za učešće na izborima da sve partije budu registrovane pri CIK-u Kosova, kao i da je to u briselskim razgovorima jasno predočeno srpskim predstavnicima.
Rada Trajković, poslanik Jedinstvene srpske liste u kosovskoj Skupštini, kaže u razgovoru za „Vreme“ da su srpske političke stranke mogle da se registruju u Prištini dok izbori nisu raspisani. „Nije još uvek tema za Beograd registracija u Prištini pod partijskim imenom. Za to još niko nije spreman“, kaže gospođa Trajković. Dušan Janjić, predsednik političke organizacije Socijaldemokratija koja će učestvovati na ovim izborima, tvrdi da su stranke u Beogradu „svesno propustile“ rok da se registruju u Prištini, iako je to s registracijom stranaka bilo poznato najmanje dve godine, a definitivno utvrđeno aprila ove godine Briselskim sporazumom.
Jedan od predstavnika Srba sa severa Kosova koji učestvuje u pregovorima s državnim vrhom o održavanju lokalnih kosovskih izbora po zakonima Prištine ali, koji, dok traju pregovori ne želi zvanično da govori za medije, u razgovoru za „Vreme“ potvrđuje da još niko nije spreman za registraciju u Prištini: „Tačno je da bi bila povelika žaba za gutanje da Ivica Dačić i Aleksandar Vučić odu u Prištinu da registruju stranke. Pa makar i preko OEBS-a. Zato jedinstvena srpska lista uvijena u nekakvu građansku inicijativu na lokalnim izborima jeste i jedina moguća. I ne čine oni to zbog nas na Kosovu, nego zbog sebe, jer sutra, tako registrovani u Prištini, što bi bilo de fakto i de jure priznavanje nezavisnog Kosova, treba da izađu na izbore kod kuće, pred građane u centralnoj Srbiji. Primorani su da nas primoraju na nešto što ni sami ne mogu da učine. Zato će kampanja biti zanimljiva.“
DVOSTRUKA POLITIKA ILI POSLEDNJI OBRAČUN: Dušan Janjić, direktor beogradskog Foruma za etničke odnose, uveren je da je politički poraz Aleksandra Vučića baš u nedavnom sastanku sa predstavnicima Srba sa severa Kosova. „S njima je sve trebalo da bude završeno onog časa kada u Mitrovici nisu pružili otpor Vučiću. Vicepremijer zato treba da sedne s Vulinom, Drecunom i Tomom Nikolićem i da se dogovore o politici koju vode. Jer ja vidim dve politike. Politiku premijera i politiku Kancelarije za Kosovo. Na zahtev Beograda je rok za održavanje izbora pomeren sa oktobra na novembar i jednostavno Beograd mora da stvori sve uslove da se ti izbori i dogode. Sada pozivati ljude za koje se zna da nemaju interes da učestvuju na izborima i koji su poslednjih deset ili dvadeset godina vodili politiku koja je očigledno pogrešna je samo signal da Beograd nije u stanju da se oprosti od te pogrešne politike.“
Na pitanje da li zbog te „dvostruke politike“ neuspeh kosovskih izbora na severu Kosova može da dovede do vanrednih izbora u Srbiji bez Kosova, Janjić će reći: „Primena Briselskog sporazuma je uslov za podršku međunarodne zajednice Beogradu. Dakle indirektna veza između kosovskih i izbora u Srbiji postoji.
Ako Beograd barem delimično motiviše Srbe da izađu, ne mora da obezbedi čak ni da svi izađu, za lokalne izbore procenat nije važan, važno je samo da ne bojkotuju, dakle Beograd mora da onemogući blokiranje biračkih mesta, ako to obavi, dobiće u januaru datum za pregovore. Ako, na primer, u Zubinom potoku ne otvore biračka mesta, a sazna se da iza toga stoji kancelarija za KiM ili neka fantomska državna struktura, a tamo nije problem saznati, onda neće početi pregovori u januaru, a onda može da padne vlada. Dakle vladu mogu da obore ovi sa severa, koje neko iz Beograda ojačava, vraća na političku scenu.“
Onaj pregovarač sa severa Kosova kaže za „Vreme“ da mu se više čini da su pregovori uvertira u „poslednji obračun“: „U maju je smenjeno 12 gradonačelnika kojima je istekao mandat. Nekima od nas ističe u septembru. To može da bude razlog da se neki od nas pozdrave sa Dačićem i Vučićem. Oni moraju da sprovedu izbore. S nama ili bez nas.“ (vidite okvir)
Janjić još objašnjavajući način na koji njegova politička organizacija Socijaldemokratija učestvuje na ovim izborima, nudi strankama iz Beograda saradnju: „U Srbiji je naša partija bila Nova socijaldemokratija, a na severu Kosova – Aktivna Srbija. Ujedinili smo je sa nekim strankama iz parlamenta Kosova i registrovali smo stranku pod imenom Socijaldemokratija. Sad smo ujedinjeni pod jednim imenom, mi kao Aktivna Srbija, preko političkog sporazuma o saradnji učestvujemo i imamo osam članova parlamenta Kosova, imamo jednog, a dobićemo još jednog ministra i imamo otvorenu listu i za stranke iz Beograda.
Dakle, koja god stranka iz Beograda hoće da učestvuje na izborima, ne mora da se registruje, imamo razumevanja, ni ja nisam registrovao Aktivnu Srbiju. Ali oni mogu da dođu i na našu listu.“
KAMPANJA JE VEĆ POČELA: Na pitanje „Vremena“ da li je istina da je pozvao naprednjake i Palmu Markovića na svoju listu, odgovara: „Zaista smo otvoreni za sve koji imaju kvalitetne ljude, i svima smo rekli i naprednjacima i socijalistima da hoćemo ljude koje zajednica prihvata.“ Janjić kaže da bi jedinstvena srpska lista bila pogubna za lokalne izbore na Kosovu i da bi u stvari bila samo nastavak loše politike koja je u prethodnoj deceniji vođena na severu Kosova. Obavešten je, kaže, da je državni vrh baronesa Ešton upozorila da Kosovu ne treba novo, srpsko Samoopredeljenje. Zato poručuje velikim političarima iz Srbije da na Kosovu imaju dve ruke otvorene prema njima: „Jedna je naša, a druga Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića (zamenik premijera Tačija, prim. aut). Mogu da naprave i treću uspešnu varijantu, ali to je pitanje registracije, a uvažavam da deo njihovog biračkog tela ne bi voleo da se pojave ovde. Ako hoće novu politiku ne treba im jedinstvena srpska lista. Ali ove dve opcije, to im je kanal koji oni mogu da vode ako se pokaže da imaju kvalitetnije ljude. Konkretno u Mitrovici imaju bolje ljude i zašto im ne bismo dali da vode tamo? Ukratko sad biraju između pragmatizma i ideološkog samoubistva.“
Preneli smo Milovanu Drecunu (SNS) poziv Dušana Janjića. Drecun je odgovorio ovako: „Možda negde u svetu postoji da Liliputanac poziva Gulivera da ide na njegovu listu.“ A ako bi Dušan Janjić prepustio vođstvo SNS-u tamo gde SNS ima bolji kadar, recimo u Mitrovici?
„Nije on taj koji će određivati kakvi su kadrovi naprednjaka. To ćemo mi sami. Ne treba nam njegova pomoć. Ovo je ipak ozbiljnija politika iza koje stoji državni vrh. I kada se bude konačno rešilo kako će se ići na izbore, onda će se razgovarati o svim detaljima“, reče Drecun. Kampanja je, izgleda, već počela.
Možemo li da očekujemo srpske zvaničnike u Zvečanu, Štrpcu, Srbici i Leposaviću onako kako smo ih gledali u Kosjeriću, Zemunu i Kovinu?
„O tom potom, razgovaraće se o tome“, kaže Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije. Drecun ponavlja da je stav državnog vrha i Srpske napredne stranke da je neophodna primena Briselskog sporazuma, a u temelju tog sporazuma je održavanje izbora i formiranje Zajednice srpskih opština: „Jasno se upućuje poziv da Srbi treba da učestvuju na tim izborima, da izađu i glasaju, i sa tom porukom će se nastaviti sve do održavanja izbora. A o modalitetima slanja poruke, o tom potom. Zasad se sve svodi na poruke državnog vrha koje se šalju javno u kontaktima s predstavnicima Srba i u parlamentu takođe.“
Rada Trajković upozorava da je na Kosovu sve mnogo drugačije i vrlo osetljivo. Ona ne misli da lideri političkih stranaka iz Srbije neće moći da dođu na Kosovo i da podrže izlazak Srba na izbore. Niko im to neće braniti, s obzirom da je međunarodnoj zajednici ipak stalo da se ti izbori održe posebno na severu Kosova, gde će biti potrebna dodatna motivacija i podrška Beograda. Zato gospođa Trajković veruje da će lideri iz Beograda doći i očekuje da će ići od grada do grada.
KOME JE ODGOVARAO 3. NOVEMBAR: Na ovim izborima Beograd je potreban da motiviše Srbe jer je, upozorava ona, Briselski sporazum uneo mnogo nedoumica i rešenja ovog sporazuma su prilično netransparentna za stanovništvo. Zato će Beograd i u kampanji morati da se bavi rešavanjem životnih problema Srba: „Ne verujem da izlaznost može biti dobra ukoliko Srbi misle da će primenom Briselskog sporazuma izgubiti svoja radna mesta, da će izgubiti pravo na egzistenciju. Tek ako Srbi u implementaciji tehničkog dela sporazuma vide ekonomski prosperitet svoje porodice, onda bi se to odrazilo i na izlaznost. Ali te garancije im može pružiti samo Beograd, ne i Priština.“ Ona podseća da je za 14 godina Priština zaposlila jedva 3000 Srba sa Kosova: „Ta opstrukcija zapošljavanja Srba i kvote koje su nam garantovane kroz Ustav Kosova i kroz mnoga međunarodna rešenja nikada nisu sprovedene, na način kako je bilo dogovoreno, napisano i potpisano kada su zemlje u svetu prihvatile da kosovski parlament proglasi nezavisnost. Zato je prisustvo srpske države garant našeg opstanka jer je Beograd poslodavac 25.000 Srba ovde. Ne zato što je Beograd to hteo nego zato što su nas ekstremisti iz OVK proterali s naših radnih mesta iz naših gradova, i onda smo mi unutar enklava funkcionisali kao zdravstvo, obrazovanje, doskora lokalna samouprava, policija. I svi ti naši ljudi bili su na platnom spisku Beograda.“
Srbi zato moraju da izađu na izbore i budu deo izbornog procesa, zaključuje gospođa Trajković jer je cilj koji treba da se ostvari Zajednica srpskih opština, zbog koje je važna jedinstvena srpska lista. A mi bez institucionalnog okvira Zajednice srpskih opština ne možemo da opstanemo.
Na kraju, ali ne i najmanje bitno. Moglo se čuti da je predlog Prištine bio da se izbori na Kosovu održe u oktobru, a da je Ivici Dačiću, tj. Beogradu učinjen ustupak da Kosovo glasa 3. novembra, da bi Beograd i Srbi sa Kosova dobili dovoljno vremena da urade sve što je neophodno. Neki upućeni kosovski Srbi, međutim, tvrde, da je 20 dana koliko su navodno Srbi dobili više premalo da se bilo šta učini i da bi Srbima bio ustupak, recimo, april 2014. Kada su planirani parlamentarni izbori na Kosovu (Rada Trajković). A u dobro obaveštenim krugovima na Kosovu, pak, tvrde da je Ivica Dačić učinio Hašimu Tačiju da izbori budu u novembru ali da izgleda kao da je to Dačić tražio. Naime, političke stranke u Prištini, sem Tačijeve partije, želele su oktobarski duži dan za izbore, kad se bolje vidi, da džakovi s listićima ne bi dobili noge u novembarskom mraku.
Zoran Rakić (SRS) i Marjan Šarić (DS) poljubili su vrata Nemanjine 11 zajedno sa ostalim predstavnicima Srba južno od Ibra kad su, 30. aprila ove godine, došli da državnom vrhu Srbije saopšte zašto su protiv Briselskog sporazuma. Mogućnost da pregovara sa državnim vrhom Srbije imala je samo delegacija Srba sa severa Kosova. Posle mesec dana, Vlada Srbije je donela odluku o raspuštanju 12 srpskih opština na KiM i formiranju privremenih organa u tim opštinama. Tad su smenjeni i Zoran Rakić, predsednik opštine Vučitrn sa sedištem u Prilužju, i Marjan Šarić, predsednik opštine Orahovac. Danas, tri meseca od protesta ispred Nemanjine 11, radikal iz Prilužja i demokrata iz Orahovca, različito gledaju i na razloge zbog kojih su smenjeni, ali i na lokalne izbore na Kosovu 3. novembra.
Radikal iz Prilužja je uveren da smena u 12 srpskih opština nije bila nikakva „seča knezova“ i uklanjanje „neposlušnih Srba“, nego je svima njima istekao mandat maja 2012, pa kako nije bilo mogućnosti da se održe novi izbori, odlukom vlade uvedeni su privremeni organi. „To se dogodilo u svim opštinama, sem u opštini Novo Brdo, grad Priština sa sedištem u Gračanici i grad Peć sa sedištem u Goraždevcu jer im mandat traje do septembra ove godine, kao i u Leposaviću i Mitrovici. U Zubinom Potoku i Zvečanu održani su lokalni izbori bez saglasnosti vlade, uradili su to u svojoj režiji“, kaže Rakić za „Vreme“. U Prilužju, kaže, i dalje postoji poverenje u Vladu Republike Srbije: „Svih ovih godina opstajali smo zahvaljujući našoj matičnoj državi Srbiji i Vladi, nadamo se da će tako biti i ubuduće. Mi druge države nemamo. Pa ako bude država rekla i kao što je Vlada preporučila jedinstvenu srpsku listu, normalno da ćemo izaći na izbore. I podržati jedinstvenu srpsku listu. Došlo je vreme da se mi Srbi stranački više ne delimo na Kosovu, da zauzmemo jedinstveni stav u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije i da se skupimo svi oko zajedničkog cilja opstanka na Kosovu i Metohiji. Ovo što govorim u suprotnosti je sa stavom moje stranke, ali ja na Kosovu živim i moja porodica je tu, svih ovih godina smo opstali zahvaljujući Beogradu i državi Srbiji.“
Demokrata iz Orahovca pak kaže da je narod veoma zabrinut i ogorčen na Vladu Srbije što je samo tri meseca pred izbore na Kosovu smenila legalno izabrane predstavnike i uvela prinudni organ uprave. „Nas su smenili ne samo zato što smo bili protiv Briselskog sporazuma nego i zbog toga što smo aktivno učestvovali u stvaranju privremene skupštine AP Kosova i Metohije, koja je, nažalost, zbog pretnji i ucena konstituisana bez predstavnika Srba južno od reke Ibra, jer su nas smenili 29. maja 2013, a privremena skupština AP KiM konstituisana je u Zvečanu 04. juna 2013. godine. To što je naša vlada razgovarala sa načelnicima okruga južno od reke Ibra, koji su prihvatili Brisleski sporazum, mogu samo da kažem da su načelnici službenici Vlade Republike Srbije i da oni moraju da slušaju svoje pretpostavljene, dok smo mi bili izabrani predstavnici naroda, i za nas je narod glasao na izborima i imamo veće pravo da ukazujemo na štetnost Briselskog sporazuma nego službenici Vlade Republike Srbije“, kaže Šarić za „Vreme“. On kaže da je za izbore, ali prema zakonima Republike Srbije, a ne prema zakonima tzv. države Kosova: „Albanci su prihvatili da Srbi izađu na izbore sa srpskim dokumentima, na to je po mom mišljenju uticala međunarodna zajednica, prvenstveno Amerika i Nemačka, jer samim izlaskom na albanske izbore mi priznajemo de facto vlast samoproglašene republike Kosova, i na taj način gasimo sve srpske institucije koje smo čuvali i stvarali zadnjih godina.“ Šarić kaže da njegovi sugrađani nemaju poverenja u albanske institucije a Briselskim sporazumom i izborima na Kosovu Srbija će ih staviti u ruke albanskih institucija: „Mi smo u Beogradu hteli da državnom vrhu ukažemo na činjenicu da je međunarodna zajednica za samo tri meseca iz Albanije i Makedonije vratila sve izbegle Albance na prostor KiM, a za 14 godina nije vratila nijedan procenat Srba. To je razlog što nemamo poverenja ni u međunarodnu zajednicu, a još manje u albanske institucije.“
Z. D.