Između Prištine i nakovnja

Otkako je pre četrnaest godina međunarodna zajednica preuzela Kosovo kao protektorat i potom dozvolila jednostrano proglašenje nezavisnosti, nijedni lokalni izbori u srpskoj zajednici nisu izazvali toliku buru, kao što to čine predstojeći 3. novembra. To se posebno odnosi na sever Kosova, gde su Srbi deceniju i više imali konstantno jak otklon prema svemu što dolazi iz Prištine. Takav odnos ne žele da promene, jer, kako kažu, približavanje Prištini ili utapanje u kosovski sistem, za njih bi značilo „da potpisuju samoubistvo“. Stoga i pozive vlasti Srbije da na osnovu aprilskog sporazuma iz Brisela izađu na lokalne izbore doživaljavaju kao odvajanje od sistema u kojem su rođeni i proveli najveći deo svog života.

Barikada na centralnom mostu preko reke Ibar u Kosovskoj Mitrovici neće skoro biti uklonjena. Ona, čini se, najbolje svedoči o političkom stavu Srba sa severa, prema Albancima u južnom delu tog grada. Uklanjanju barikade morao bi da prethodi politički dogovor. Uprkos barikadi, glavni most je frekventan. Kretanje ljudi, ipak, tu nije ni blizu tako živo kao na susednom, manjem mostu. Njime se iz severnog stiže u južni deo grada gde se nalazi najveći hipermarket u severnom delu Kosova. Vlasnici hipermarketa su Albanci, a svaki četvrti ili peti kupac je Srbin.

Srbi iz severnog dela Mitrovice zaborave na politiku kada ulaze u ovaj trgovački centar, ili kada odu do trgovina voćem i povrćem u takozvanoj Bošnjačkoj mahali, čiji su vlasnici većinom Albanci. Čini se da Srbi i Albanci nigde na Kosovu ne funkcionišu bolje nego u trgovinama Bošnjačke mahale.

STRAH OD NESTANKA: Kupci Srbi u trgovcima Albancima ne vide predstavnike vlasti u Prištini. Međutim, kada se pomene premijer Hašim Tači, odmah se misli na ilegalnu trgovinu ljudskim organima, na nestale i još nepronađene sunarodnike… Posmatrajući stvarnost iz tog ugla, Srbi na severu kreiraju svoj odbijajući stav prema kosovskim institucijama i namerama njihovih predstavnika da u severnim opštinama uspostave kontrolu. Otuda i otpor prema Briselskom sporazumu, predstojećim lokalnim izborima na Kosovu i pozivu vlasti Republike Srbije da na izbore izađu i stvore preduslov za formiranje Zajednice srpskih opština.

Među žiteljima severnog dela Mitrovice ima Srba koji su pre rata živeli u Vučitrnu i sredinama južnije od ove varoši. Liljana Jakšić je sa porodicom prebegla iz Vučitrna. Kaže da su joj iskustva sa Albancima iz juna 1999. godine još gorka. Strahuje od rizika koji donosi integracija u kosovski sistem.

„Imamo svoj sud, svoje obrazovanje, zdravstvo, socijalnu politiku. Sve u okviru Republike Srbije, a ovim sporazumom sve gubimo. Ako izađemo na izbore, prihvatićemo i priznaćemo ustav Kosova. To će biti osnova za sve buduće zakone koje budu donosili“, kaže Jakšićeva.

Njen prezimenjak, Marko (slučajnost je što se zove i preziva kao poslanik DSS-a u Skupštini Srbije sa severa Kosova), pravnik je u Zvečanu. Zaposlen je u srpskom pravosuđu. On je očekivao od državnog rukovodstva Srbije da razjasni koliko je strah Srba na severu realan.

„Pričaju nam uopšteno o budućnosti. Da planiram svoju porodicu i decu, trebaju mi konkretni odgovori. Nakon onoga što sam do sada čuo još više sam protiv sporazuma nego što sam bio do skoro. Jer nije više problem primena jednih ili drugih zakona, u pitanju su izmene kompletnog sistema. Meni ovo liči na integraciju svega u kosovsko društvo. Šta će biti sa našim zdravstvenim i socijalnim osiguranjem? Šta će biti sa našom decom i po kom će programu da uče školu?“, pita se Jakšić. Ne razmišlja o iseljavanju sa severa Kosova. „Da napustimo ovaj prostor sigurno nećemo, ostaje nam da opstruišemo sve što nam se nameće iz Prištine“, kategoričan je ovaj mladić.

KO NE SLUŠA BIĆE SMENJEN: Radica Rakić iz Zubinog Potoka je obavila godinu pripravničkog staža u Osnovnom sudu Ministarstva pravde Srbije u Zvečanu. Sledeću godinu, kaže, možda bi trebalo da stažira po kosovskom sistemu. To ne želi. Za Rakićevu je sve nedefinisano. Čitav briselski sporazum. „U potpunosti podržavam lokalno rukovodstvo koje se protivi primeni sporazuma postignutog između zvaničnika Beograda i Prištine. Ako Vlada Srbije bude razrešila predsednike opština koji se protive primeni sporazuma i postavi neke koji će da ga prihvate, videćemo, tražićemo mogućnosti da ne prihvatimo i ne sprovedemo dogovor.“

Srbi na severu izgleda da nisu iznenađeni ni javnim upozorenjem da bi svi njihovi rukovodioci koji nisu na kursu državne politike mogli da budu smenjeni, pogotovu poslednjih dana, kada se približava rok za prijavljivanje na lokalnim izborima. Slaviša Ristić, predsednik opštine Zubin Potok, sa ostalim opštinskim liderima sa severa prisustvovao je gotovo svim sastancima sa državnim vrhom Srbije. Kaže da im je na sastanku prošle nedelje rečeno da svako ko se ne slaže i radi suprotno državnoj politici neće moći da ostane u državnoj službi.

„Neka nas smene, neka raspuste skupštine… neka dovedu nove, poslušne, …ali će to biti manja šteta nego ako izađemo na izbore i potpišemo smrtnu presudu, prihvatajući kosovski sistem“, rekao je Ristić za „Vreme“. On odluku odbornika Privremene skupštine AP KiM, formirane bez blagoslova Beograda, da Srbi na severu ne izađu na lokalne izbore smatra „svetim pismom“.

Očekivanja su da će na lokalne izbore 3. novembra, prvim koji se organizuju na osnovu kosovskih zakona, u četiri opštine na severu Kosova izaći jedva 20 odsto birača. Oni koji su spremni da na njima učestvuju već su u sistemu kosovskih institucija, ili su u njima bili u vreme međunarodnog protektorata. Kod drugih prisutna je doza opreza, jer njihov konačan stav zavisi od zaključka koji bude donela Vlada Srbije, a on se očekuje ove nedelje. Poruke iz vlade su da neće pozivati kosovske Srbe na izbore ukoliko na glasačkim listićima budu obeležja „Kosova Republike“.

SEVER I JUG: Zagovornici bojkota lokalnih izbora ne osvrću se na reakcije Albanaca, pogotovo intelektualnih i opozicionih krugova u Prištini, iz kojih se može čuti da će Briselskim sporazumom doseg kosovskih institucija i dalje biti samo do reke Ibar.

Tako analitičari u Prištini ističu da će, kada budu primenjene tačke sporazuma, Srbija u praksi i dalje upravljati severnim delom Kosova. Čitava igra oko učestvovanja ili neučestvovanja Srba sa severa na lokalnim izborima je napravljena sa ciljem da se dokaže da će ovaj deo biti deo Kosova, ali da se njime praktično rukovodi iz Beograda, tvrde analitičari u Prištini. I ako Srbi iz tog dela zemlje izađu na izbore, to će biti, jer je Beograd tako odlučio. U Prištini upozoravaju da „ovoga puta ne bi trebalo da prođe pokušaj Srbije da ubedi međunarodnu zajednicu kako navodno nema kontrolu nad Srbima sa severa Kosova“.

Srbi južno od reke Ibar ne razmišljaju kao njihovi sunarodnici na severu. U ambijentu teritorijalne zatvorenosti, kada do najbliže tačke centralne Srbije treba da prevale najmanje 30-40 kilometara, prolazeći kroz područje gusto naseljeno Albancima, na učešće na izborima gledaju kao na mogućnost da dobiju više od onoga što trenutno imaju. Još, ako ih na izbore pozove Beograd, onda za njih nema nikakve dileme. Dilemu su Srbi južno od Ibra imali u novembru 2009. godine, kada su održani prvi lokalni izbori nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Tada je uz poziv Beograda većina Srba bojkotovala izbore. Na njih su izašli predstavnici Samostalne liberalne stranke. Osvojili su vlast u većini od pet srpskih opština na jugu, organizovanih po planu Martija Ahtisarija.

Predstavnici SLS-a kažu da tada nisu pogrešili što su izašli na izbore, navodeći da su uradili nešto što politika Beograda namerava da učini sa zakašnjenjem od četiri godine. Oni će kandidate za predsednike opština i odbornike imati u svih devet opštinskih jedinica. Dakle, i na jugu i na severu.

Politički predstavnici Srba južno od Ibra razmišljaju kako da u budućoj Zajednici srpskih opština imaju većinu u odnosu na predstavnike srpskih stranaka koje su na centralnom nivou do sada delile vlast sa partijama Albanaca, pre svih Demokratskom partijom Kosova Hašima Tačija. U tom kontekstu predstavnici stranaka u Gračanici, a čije su centrale u Beogradu, ističu važnost formiranja jedne odborničke liste i jednog kandidata za predsednika. Smatraju da ako Vlada Srbije ima iole ozbiljne namere da se posveti formiranju institucija koje i dalje može da kontroliše, onda osvajanje lokalnih izbora u Štrpcu, Gračanici, Ranilugu, Partešu i Klokotu neće biti težak zadatak. Jer, u tim sredinama oko 70 odsto biračkog tela čine ljudi koji su platama, honorarima, socijalnim i drugim primanjima vezani za budžet Srbije. Andrija Igić, dopisnik RTS-a sa Kosova.