Da bi slobodno tržište električne energije funkcionisalo, mora da funkcioniše i pravna država, naročito u poštovanju ugovora i rokova plaćanja. "Biće veliki proces da se učini tako jednostavna stvar: da se ugovor poštuje, da se plaća na vreme, odnosno da postoji mehanizam koji uređuje odnose između poverioca i dužnika. Veliki pomak će biti ostvaren kad se to postigne"
Otvaranje tržišta ne podrazumeva samo trgovinu električnom energijom već i proizvodnju: za očekivati je da će se u skorijoj budućnosti pojaviti novi, nezavisni proizvođači, naročito kad bude izgrađen Južni tok pa elektrane na prirodni gas budu isplative, kad jednog dana počne eksploatacija uljnih škriljaca, ili se neko najzad seti da termoelektrane mogu kao gorivo da koriste žetvene ostatke. Uspostavljanje slobodnog tržišta – proizvodnje i trgovine, uspostaviće i konkurenciju koja će neminovno dovesti i do zatvaranja neproduktivnih, nerentabilnih elektrana, uzgred i ozbiljnih zagađivača, poput onih najstarijih u Kolubarskom basenu.
Biće organizovana svojevrsna berza električne energije kroz koju će se obavljati celokupna trgovina. Sistem je, u stvari, jednostavan: kupci daju ponudu za kupovinu, prodavci za prodaju, a cena se određuje u odnosu na mesto gde se krive ponude i potražnje ukrštaju, što je najtransprentniji način određivanja cene u datom trenutku.
Za razliku od snabdevanja gasom, u kome postoji samo jedno mesto gde gas ulazi, odnosno može i da izađe iz Srbije, sve dok Južni tok ne bude završen, mada ni započet nije, Srbija je dalekovodima dobro povezana sa susedima: kapacitet dalekovoda je veći od trećine ukupne proizvodnje, tako da svaki trgovac lako može da dopremi, odnosno otpremi električnu energiju. Takođe, za razliku od prirodnog gasa, gde postoji samo jedan snabdevač, Srbijagas, u Srbiji je licencirano 65, a aktivno tridesetak trgovaca strujom: svi oni su potencijalni snabdevači na budućem tržištu.
Od početka ove godine, po slovu Zakona o energetici, svi potrošači na visokom naponu, oni najveći dakle, „skinuti“ su sa snabdevanja strujom po regulisanim cenama i upućeni na tržište. Bilo je tu malo povuci-potegni, jer po običaju nisu svi bili spremni mada su imali dovoljno vremena za to, no tržište je ipak uspostavljeno. To je negde oko 10 odsto od ukupne potrošnje.
Od 1. januara sledeće godine, opet po slovu zakona, na tržištu će se snabdevati svi potrošači na srednjem naponu, što je dodatnih 40 odsto ukupne potrošnje, a od 2015. godine tržište električne energije će biti u potpunosti otvoreno za slobodnu trgovinu, s tim da će i dalje „mali kupci“ – domaćinstva, mala preduzeća, zanatlije, vlasnici „prodavnica na ćošku“ – imati prava da struju kupuju od javnog snabdevača po cenama koje određuje Agencija za energetiku, nižim od tržišnih. Moći će, ali neće i morati, već će se shodno ponudi slobodno opredeljivati od koga će struju da kupuju. Javni snabdevač je (za sad) EPS, verovatno će to i ostati, ali ne mora da znači.
Međutim, da bi tržište električne energije funkcionisalo, mora da (pro)funkcioniše i pravna država, naročito u poštovanju ugovora i rokova plaćanja. „U tom smislu naše ukupno tržište je apsolutno neuređeno – kontaminirano je ogromnim neplaćanjem“, kaže za „Vreme“ Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom. „Biće veliki proces da se učini tako jednostavna stvar: da se ugovor poštuje, da se plaća na vreme, odnosno da postoji mehanizam koji uređuje odnose između poverioca i dužnika. Veliki pomak će biti ostvaren kad se to postigne.“
Biće potrebno, veli, da se izmeni i Zakon o energetici, da se regulatornom telu, Agenciji za energetiku, daju veća ovlašćenja, ne samo da posmatra i opominje već da može i da kazni prekršioce pravila.
Gotovo je sigurno da će biti izmenjena definicija „malog kupca“ u Zakonu o energetici: sad je granica postavljena tamo gde i u zemljama Evropske unije – do 50 zaposlenih i/ili godišnji promet do 50 miliona evra. „Nesumnjivo je da će to morati da se menja“, rezonuje Vlaisavljević. „Kod nas preduzeće sa prometom većim od 50 miliona evra ni u kom slučaju ne može da se nazove malim.“
Trenutno, pored EPS-a, električnu energiju u Srbiji proizvode „povlašćeni proizvođači“ od kojih EPS, kao javni snabdevač mora da otkupljuje svu proizvedenu struju i to po znatno višim cenama od onih po kojima je prodaje. Reč je o malim elektranama koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora – vetra, vode, sunca, bio-mase… Uostalom, i ovi sad povlašćeni proizvođači će kad im istekne ugovor o povlastici koju uživaju, postati nezavisni, sa ravnopravnim tretmanom na tržištu.
Povlašćena proizvođačka cena električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, naročito sunca i vetra, logična je jer te elektrane, gledano prema instalisanoj snazi, inicijalno koštaju mnogo više nego konvencionalne, a potrebne su jer reka ima samo koliko ih ima, uglja je sve manje koliko god se gomila činila velikom, nuklearna energija nije baš omiljena, dok sunce ne pokazuje nameru da prestane da sija, niti vetar da prestane da duva, dakle izbora nema mnogo. Zbog toga su i ustanovljene fid–in tarife, e da bi se potencijalni investitori u ovaj poduhvat i upuštali.
Sa druge strane, nevolja sa vetrom i suncem je što nisu stalni, što vetar duva i ne duva, a sunca ima samo danju i kad nije oblačno, a proizvodnja i potrošnja električne energije moraju da budu u stalnom balansu – koliko se proizvede, toliko mora da se i potroši, pa kad vetar dune i pokrenu se vetrenjače, koliko se struje tu proizvede, za toliko negde drugo proizvodnja mora da se smanji. „Tako, naše komšije Rumuni, kad dune košava, isključuju svoju polovinu elektrane „Đerdap“ i tako najjeftiniju struju zamenjuju najskupljom“, objašnjava Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom.
Čudo neviđeno
Od pristupanja Evropskoj uniji, u Hrvatskoj je tržište električnom energijom liberalizovano: svako može da izabere snabdevača, kojih je na desetine, od malog pa do najvećeg potrošača. Nedugo zatim, dogodilo se nešto nezabeleženo u ovom delu sveta, od kako je prva sijalica zasijala: pritisnuta konkurencijom kompanija iz Slovenije i Nemačke, Hrvatska elektroprivreda je snizila cene električne energije za 10 odsto, jer u svega nekoliko meseci HEP je napustilo više od 12.000 potrošača. Robert Golob, predsednik slovenačke kompanije GEN-I, kaže da se ta firma trudi da uvek ima 10 odsto niže cene od Hrvatske elektroprivrede, a Zoran Miliša, direktor nemačkog preduzeća RVE energija, tvrdi da će njihova cena uvek biti povoljnija za kupca od one koju ponudi HEP. Lepo, zar ne?
Reorganizacija
Po sadašnjoj organizaciji u okviru sistema Elektroprivrede Srbije, JP EPS nema ovlašćenja da organizuje rad unutar svojih zavisnih privrednih društava, pa ni kada je reč o odnosima s javnošću i broju zaposlenih u tim organizacionim celinama. Svako zavisno preduzeće je organizovano prema svom osnivačkom aktu, a ti akti ne prepoznaju EPS kao jednu celinu, već kao skup sasvim nezavisnih privrednih subjekata! Zbog toga, u ukupnom zbiru, postoji neracionalno velik broj zaposlenih na nivou celog EPS-a, i kada se svi individualni budžeti saberu, neracionalno trošenje novca za PR usluge.
Nažalost, tu se neracionalnosti ne završavaju. Elektroprivredu Srbije čine JP EPS i 13 zavisnih privrednih društava, a prema zakonima Republike Srbije to je 14 samostalnih privrednih subjekata i svako od njih ima svoje nezavisne finansije, pravnu službu, ljudske resurse, nabavke, informacione tehnologije. To znači da, na primer, umesto jednog direktora finansija, EPS ih ima 14, umesto jednog direktora pravne službe postoji ih 14, a na to treba još dodati veliki broj sektora, službi i budžeta koji su korišćeni u radu svakog preduzeća ponaosob u okviru EPS-a. Procena je da kao rezultat ovakvog načina organizovanja EPS troši „neracionalno“ oko 30 miliona evra godišnje, odnosno skoro tri miliona evra mesečno.
Poslovodstvo EPS-a je spremno da sprovede reorganizaciju kako bi kompanija u najkraćem roku bila što bolje pozicionirana na otvorenom tržištu električne energije i ispunila strateške ciljeve Elektroprivrede Srbije, a samim tim i Vlade Republike Srbije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
