Nema vremena za nove početke

Konferencija pod imenom „Drugo prolazno vreme – uključi se za promenu“ organizovana je u utorak 17. decembra u Beogradu, u organizaciji Američke privredne komore. AmCham je napravio okrugli sto na kome su učesnici razgovarali o preduslovima koje bi dovele do novih radnih mesta, kao i preprekama sa kojima se susreću kompanije na tržištu Srbije. Dok je u prethodna dva navrata („Prvo prolazno vreme“ i „Srbija se okreće ekonomiji“) ovakvim skupovima provejavao „oprezni optimizam“, stiče se utisak da se iza reči panelista (Lazar Krstić, ministar finansija, Saša Radulović, ministar privrede, Nikola Selaković, ministar pravosuđa i državne uprave, Miloš Đurković, predsednik Američke privredne komore, Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke i predsedavajući finansijskog odbora Američke privredne komore, Majkl Devenport, šef Delegacije EU u Srbiji, i Kris Vuds, generalni direktor Japan Tobacco International) razabire jedinstvena poruka: optimizam, uz jedno veliko „ako“ – ako se 2014. u potpunosti iskoristi za korenite promene, jer vremena više nema.

Gostima je predstavljeno i istraživanje AmChama, u kome su uglavnom velike i srednje kompanije-članice Američke privredne komore odgovarale na pitanje „Kako do novih radnih mesta“ (za detalje pogledaj grafike). Reforma Zakona o radu imala bi ubedljivo najveći uticaj na povećanje zaposlenosti, smatraju anketirani članovi Američke privredne komore (oko 77 odsto). Sledeća reforma po važnosti za kompanije je povećanje likvidnosti (oko 60 odsto intervjuisanih je zabrinuto da bi nedostatak likvidnosti u privredi mogao da pokrene „lančanu reakciju“ koja bi imala makroekonomske efekte), a na trećem mestu po važnosti za povećanje zapošljavanja je stabilizacija makroekonomskog okruženja (oko 53 odsto ispitanika).

„Biće bolje, i ja sam optimista, da nisam, ne bismo preduzimali sve ovo u poslednjih sto dana rekonstruisane vlade“, odmah na početku je rekao ministar Krstić. „Imamo mnogo prednosti, i kada će nam biti bolje zavisi od toga kada ćemo te prednosti da iskoristimo. Mislim da sa dinamikom sa kojom smo krenuli, i sa neodstupanjem od ciljeva koje smo sebi postavili i doslednošću u izjavama i nacrtima koje smo izneli u javnost od početka ove priče, sa kojom nastavljamo, ja duboko verujem da krajem 2014. možemo da očekujemo jedan potpuno drugačiji privredni ambijent. Ovo što smo radili u poslednjih sto dana, tri i po meseca, jeste na neki način priprema za obuhvatnije i kako ih zovemo, strukturne reforme. To izaziva, da ne kažem pesimizam, ali možda donekle strah – u svakom slučaju nelagodu od toga šta dolazi. Suština je ta da smo mi strukturne reforme odlagali mnogo godina, da su propuštene neke prilike koje su postojale u makroekonomskom smislu, a u kontekstu svetske ekonomske krize i svega što se tu dešavalo, i da zato moramo da prionemo. Ono što, čini mi se, radimo u ovih prvih sto dana jeste izrada nekih sistemskih zakona, paket konsolidacija budžeta, borba protiv sive ekonomije, sprečavanje daljih situacija kakve smo prethodno imali sa tri državne banke, i naravno, restrukturiranje javnih preduzeća. Rekao bih da je to prva stvar koju smo uradili. Tu postoje dve komponente. Jedna je preduslov i nešto što nam stvara prostora da uradimo sistemske zakone, za koje se nadam da će neki ući u proceduru do kraja godine. Najvažniji od tih zakona su Zakon o stečaju i privatizaciji i Zakon o radu, možda čak i obrnutim redosledom. Mi jesmo najavili fiskalnu strategiju, strategiju poreskih sistema, uopšte načina finansiranja čitave države, ko je za šta odgovoran, ko odakle vuče prihode i na koji način će to da uradi, i to je nešto u šta hoćemo da uključimo čitavu privredu i javnost pre sledećeg ciklusa, dakle tokom sledeće godine. Zaključak jeste da sam optimista i mislim da smo jasno definisali i krenuli da radimo punom parom na stvarima koje će stvarno učiniti da privredni ambijent bude bolji, i drago mi je da su to prepoznali ljudi koji su učestvovali u vašoj anketi.“

„NEMA BOLJITKA BEZ PROMENE ZAKONA O RADU„: Čak 86 odsto kompanija u istraživanju AmChama smatra da bi uvođenje fleksibilnih oblika zapošljavanja u novi Zakon o radu, odnosno rad na određeno, rad od kuće i upućivanje radnika na drugu lokaciju bilo najbolja promena za njihovo poslovanje. Ministar privrede Saša Radulović ni ovog puta nije propustio da insistira na tome da je promena Zakona o radu ključni uslov privrednog oporavka, i posledičnog rasta zapošljavanja. „Prošli smo kroz jedan jako težak period, sproveli smo jako lošu privatizaciju, ja je zovem pljačkaška, i u tom čitavom postupku veliki broj ljudi je ostao bez posla. To je stvorilo očekivanje da će se takve stvari nastaviti u budućnosti. U velikom broju slučajeva kupljene su firme koje su imale dobru osnovnu delatnost, ali i građevinsko zemljište, odnosno pravo korišćenja na to zemljište, pa se u dosta slučajeva desilo da su te firme ugašene – kada je istekao privatizacioni ugovor, novi vlasnici su gledali kako da se oslobode tih radnika, da bi na kraju došli do tog zemljišta. To su iskustva koja imamo u poslednjih deset godina, i ja mislim da je taj strah zaista veliki. Mislim da to predstavlja kočnicu, da se radnici i sindikati boje nepoznatog, odnosno da li će se, kad se promeni zakon, desiti isto ili možda nešto još gore. E sad, na nama je da to okrenemo, to je ta diskusija – moramo da ih pridobijemo, da shvate ključno – ako relaksiramo zakon, i to ne da pravimo neke radikalne promene, nego samo da ga dovedemo na nivo na kom bi trebalo da bude, na nešto što su standardi EU, da će to sa sobom povući rast zapošljavanja. Da pad rizika koji poslodavci imaju pri zapošljavanju za sobom povlači rast zapošljavanja. Da taj rast zapošljavanja u privredi za sobom povlači rast životnog standarda. Dakle, ne može obrnuto, preduslov rasta je dobro regulatorno rešenje, dobra pravna sigurnost. Mi moramo to da pobedimo, u toj bici za razumevanje, a posle toga i da taj zakon konačno prođe, jer bojim se da bez njega i nekih drugih sistemskih zakona mi nećemo napraviti ono što očekujemo, odnosno ono što želimo, a to su dubinske reforme u 2014, da bismo onda pri kraju te teške godine i u 2015. počeli da osećamo boljitak“, rekao je Radulović.

„ZADATAK NAM JE DA ONEMOGUĆIMO PROLONGIRANJE SUDSKIH PROCESA„: Kao sponu koja povezuje oblast rada i pravosuđe, skoro 70 odsto ispitanika smatra da je najbitniji uslov za unapređenje primene Zakona o radu brže rešavanje sudskih sporova iz radnih odnosa. Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković naveo je da su neodgovarajuća sudska infrastruktura i „v.d. stanje u pravosuđu, zbog nedostatka predsednika sudova“ uzročnici dugačkih procesa, ali i da se sa ovim problemom suočava i nekoliko zemalja EU. „Radni sporovi su sporovi koji treba da budu rešavani na hitan način. Oni imaju i hitnost u rešavanju u našem pravnom poretku“, rekao je Selaković. „Sprovodimo analizu koliko je sudija koji imaju, a pričam o svim materijama, predmete starije od pet godina. Po našem zakonu o parničnom postupku, koji se tiče i radnih sporova, starim sporom se smatra onaj stariji od dve godine. Rešenja ovog zakona nisu najsrećnija, najpre zato što nema jasno uspostavljenu procesnu disciplinu. Kada smo boravili na bilateralnom skriningu u Briselu, u razgovorima sa kolegama iz Direktorata za pravosuđe skrenuta nam je pažnja: ‘Obratite posebnu, naročitu pažnju na ulogu advokata u toku postupka i na jačanje nadležnosti sudije u uspostavljanju bolje procesne discipline.’ Dakle, svaki učesnik u sporu, ako je zainteresovan da mu spor što duže traje, učiniće sve što može da taj spor prolongira. Naš je zadatak da mu to onemogućimo. Međutim, bez predsednika sudova, broj predmeta u poslednje četiri godine, umesto da se smanji, povećao se. Ta priča o efikasnosti sudova pala je u vodu. Pojačaćemo disciplinu rada u samim sudovima, disciplinu vođenja samog postupka, zadržaćemo hitnost u rešavanju radnih sporova, što je izuzetno važno, i radićemo na ujednačavanju sudske prakse. Za dobar privredni, investicioni ambijent treba vam dobra pravna predvidivost. Na koji način ćemo raditi na pravnoj predvidivosti? Lično se zalažem za to – za javno objavljivanje svih presuda na sajtovima suda; tzv. pelcera, odnosno tipskih rešenja za iste vrste sporova. Prethodno sam se bavio profesurom – naši profesori uglavnom vole da kruto posmatraju našu pripadnost porodici evropskog kontinentalnog prava. Ali, čitava Evropa korak po korak prelazi na precedentno pravo, i to je nešto što moramo da imamo u vidu – da se ista pravna situacija rešava na isti način. To je ono što je svakom investitoru u interesu“, izjavio je Selaković.

„KADROVI JESU KONKURENTNI, ALI TREBA NAM POTPUNO NOV OBRAZOVNI SISTEM„: Veće funkcionalno i praktično znanje diplomaca i veći izbor za zapošljavanje srednjeg menadžmenta dva su faktora vezana za obrazovanje, koja bi, prema članicama Američke privredne komore, najviše doprinela povećanju zaposlenosti. Na ovom potonjem je insistirao i Miloš Đurković, predsednik Američke privredne komore. „Mi smo tamo negde oko 2005. godine propustili talas kada je većina ovih velikih multinacionalnih kompanija preselila svoje internacionalne kol-centre iz Indije u Istočnu Evropu, zbog blizine, ne toliko u kilometrima koliko zbog veće kulturološke sličnosti, tako da se iz Istočne Evrope radi support, deo razvoja za veliki deo sveta. Konkretno, moja kompanija Hewlitt Packard u Bugarskoj ima četiri a u Slovačkoj tri hiljade ljudi. Mi smo propustili taj period jer tadašnje regulative nisu bile adekvatne. Sada su puno bolje, ali još postoje stvari koje treba da se promene. To su konkretno Zakon o radu i poreska politika i ono što je možda najmanje spominjano, a to je da imamo konkurentne kadrove. Mislim po znanju i po uslovima koje očekuju. Mi se stalno hvalimo kako imamo super stručnjake – i imamo ih. Samo, koliko ih imamo, i da li su oni u Srbiji? Šta naši fakulteti produkuju? ETF, koji sam završio jeste jedna od najboljih obrazovnih ustanova, kako u našoj zemlji tako i vrlo prepoznatljiva svuda u svetu. Ali, ETF produkuje skupe kadrove – to su petogodišnje studije, to su kadrovi koji treba da rade većinu istraživanja. Ako pogledamo kako izgledaju fakulteti u inostranstvu, oni imaju profile – jedna, dve ili tri godine posle srednje škole, sve do doktorskih studija. Ako pogledate, 80 odsto ljudi koji su ovde završili te jake fakultete, ne radi taj nivo posla u Srbiji. Nama treba potpuno nov obrazovni sistem. Naš obrazovni sistem je star, još iz onog socijalističkog vremena, i da je makar na tom nivou kvaliteta koji smo imali, nego je ostao stari sistem, a kvalitet je poprilično urušen. Nama treba potpuno da se rekonstruiše sistem, da postane onakav sistem koji će odgovarati potrebama moderne privrede, modernog vremena. Mi imamo relativno razvijen visoki menadžment, ljude koji vode svoje kompanije, koji su preduzetnici, koji su stvarno napravili veliki posao. Ali, imamo problem izgradnje srednjeg nivoa menadžmenta. I to je ono što mi gledamo u svojim kompanijama kada pokušavamo da napravimo timove, dakle ako mi ne izgradimo određeni profil ljudi, teško možemo da ga nađemo sa strane, naročito ljude koji se uklapaju u moderni multinacionalni posao. Odgovor na pitanje da li mi imamo problem sa nalaženjem kadrova kao HP glasi – nemamo veliki problem. Mi smo relativno mali, imamo stotinak ljudi ovde i još uvek možemo da nađemo kadar – najbolje je da uzmemo kadar koji posle mi odškolujemo i usavršimo, to je idealno, jer se onda profilišu po našim merama. Da li je kadar konkurentan? Jeste. Da li je konkurentan po uslovima? Nije, zato što ih nema puno, relativno su skupi u poređenju sa zemljama u okruženju, ali definitivno za ovaj nivo posla može da se nađe kadar. Kada je reč o obrazovnom sistemu, to ne može da se promeni preko noći, to mora da se radi na duge staze, i mi ćemo tu pomoći, jer i u Bugarskoj i u Slovačkoj pravimo dogovore sa fakultetima, sa školama, sponzorišemo određene kurikulume koji su nama potrebni i tako pomažemo izgradnju i školovanje novog kadra, koji posle bude osposobljen da pomaže srpskim kompanijama“, rekao je Đurković.

Majkl Devenport: Važno za EU – institucionalni okvir i pažnja koja se poklanja vladavini prava

„Ovo je bila veoma važna godina kad a je reč o odnosima Srbije i EU. Ove godine smo videli prilično dramatične promene i korake unapred. Ovo je očito prepoznato od strane Evropskog saveta krajem juna, sa odlukom da se otvore pristupni pregovori. Naravno, tu su dogovor Beograda i Prištine, implementacija tog dogovora, ali i napredak kada je reč o postavljanju zakonskog okvira za važne reforme koje su neophodne za proces pristupanja EU – i to je prepoznato u našem izveštaju o napredovanju u oktobru. Mnogo napretka je napravljeno i Srbija je spremna da sada uđe u novu i još intenzivniju fazu, ne toliko u odnosima sa EU, jer je ovde reč o tome da Srbija postane deo EU. Tako da je to veoma različit kvalitet odnosa. Veoma važno za EU, bilo o kojoj zemlji kandidatu da je reč, jesu institucionalni okvir i pažnja koja se poklanja pitanjima poput vladavine prava, nezavisnog sudstva i brane protiv korupcije, da ne pominjemo borbu protiv diskriminacije. Ovo su razlozi zbog kojih je u prethodne dve godine EU usvojila nešto što zovemo ‘novi pristup’ – gde nije reč samo o Srbiji, jer je već pre toga usvojeno u slučaju Crne Gore. ‘Novi pristup’ znači da su u prvi plan stavljeni problemi koji se nalaze u poglavljima 23 i 24, jer je viđeno iz prethodnih iskustava da su upravo to problemi koji su najteži za rešavanje. Naravno, ministar (Selaković) je u pravu kada kaže da nećete naći jedinstvenu, 100 odsto dobru praksu u svim ovim oblastima i u svim zemljama EU. Ali poenta koju bih hteo da istaknem jeste da bi Srbija, kao zemlja kandidat, trebalo da se ugleda na najbolje primere i načine kako su ovi problemi bili uspešno rešavani. Mislim da je Srbija upravo to počela da radi. I to smo naglasili u izveštaju o napretku, konkretno Srbija je ustanovila okvire za sistematsko rešavanje najvećih izazova. Kada je reč o pravosuđu, mislim da su u strategiji i akcionom planu koje je Srbija usvojila prepoznati ključni izazovi, i Srbija sada ima veoma važnu šansu da na sistematski način sve to pokrene unapred. Mi ćemo kao EU pružati pomoć u tome, nastavićemo da posmatramo napredak, jer nam je to dužnost, ali uglavnom zajedno sa srpskom vladom i srpskim institucijama. Jednako važno za obezbeđivanje predvidivosti, koja je veoma važna za poslovanje i za investicionu klimu, jeste početak reformi javne administracije – ne samo centralne administracije već i regionalne, a naročito lokalne administracije, nemalim delom zbog toga što će se na lokalnom nivou odigrati veliki deo implementacije zakona EU.“

Kris Vuds: Želimo da vidimo rezultate

„Nelegalna trgovina duvanom nije zločin bez žrtava, ima velike efekte na živote hiljada ljudi širom Srbije. Na farmere na polju, radnike u fabrici, prodavce u kioscima. Da stavimo sve u sledeću perpektivu: procenjujemo da je, skoro preko noći, nelegalna prodaja duvana narasla na 18 odsto celog tržišta Srbije. To je veće od udela JTI, veće od udela BAT, zapravo, ovaj udeo je na drugom mestu po veličini, odmah iza ‘Phillipa Morrisa’, a ne plaća poreze. Porezi na cigarete čine 13 odsto prihoda u državnom budžetu. To je veoma veliki činilac budžeta. A ako broj dva na tržištu ne plaća porez, postoji problem. Procenjujemo da je ovaj pad u poreskim prihodima između 160 i 200 miliona evra za ovu godinu. Mi u potpunosti podržavamo mere ove vlade u borbi protiv nelegalne prodaje. Ipak, postoji velika razlika između želja i delanja. Dosadašnji rezultati su minimalni, ali je još uvek rano za bilo kakvu ocenu. Narednih šest do dvanaest meseci su kritičan period za duvansku industriju u Srbiji. Šta još može da se uradi? Danas su panelisti pomenuli dve veoma važne reči: konstantnost i borba protiv korupcije. Odgovor zaista leži u konstantnom i koordinisanom pristupu. Ovo je ono što ova vlada planira. I treba nam ujednačena primena zakona širom zemlje, moramo da uklonimo prepreke lokalne birokratije. Ako se sada ne izborimo sa nelegalnom trgovinom duvanom, ona će samo rasti. Mi, zagovornici duvanske industrije, zalažemo se za pristup nulte tolerancije. Ovo će pomoći da se zaštiti državni budžet, i svi oni koji su povezani sa duvanskom industrijom, kao i da se osigura da se Srbija vidi u pozitivnom svetlu, kao dobro mesto za poslovanje.“

Zoran Petrović: Ne postoji predvidiv sistem

„Ja imam veliko poštovanje za ministra Krstića i za ono što on radi i što je uradio za prvih sto dana, međutim imamo neka obećanja koja su ovde izgovorena pre godinu dana, i ja ću veoma kratko da se vratim na Zakon o radu. Imali smo obećanje da će zakon biti usvojen do kraja godine, ali nije. Dobro, verujem da smo svi tolerantni pa ćemo sačekati negde do kvartala sledeće godine. Mislim da nije loše podsećati ljude na ono što su izgovorili.

Stalno imamo promenu poslovnog ambijenta i to je razumljivo kada imate zemlju u propadanju. Međutim, imali smo pre par nedelja promenu zakona (o porezu na dobit preduzeća), govorim o članu 48, imali smo promene Zakona na dobit preduzeća, krajem prošle godine. Razumem da je neko morao da dođe i kaže ‘ok, adekvatna poreska stopa na dobit preduzeća je 15 odsto’. Te stope su mnogo niže u odnosu na niz evropskih zemalja. Kad imate nisku stopu, imate manja oslobađanja, i obrnuto, kad imate neke veće stope, onda možete sebi da dozvolite neki luksuz da oslobodite šta želite da motivišete. I to je princip. Ali ovde nema principa. Mi smo digli poresku stopu sa deset na 15 odsto, pa smo to potrošili. Digli smo PDV za dva procenta, pa smo to potrošili. Sad ovde imamo neka obećanja, morali smo da uradimo neke teške stvari za 2014. godinu, pa smo podigli opet ovaj novi PDV, pa smo ukinuli ovu olakšicu za investiranje u fiksnu imovinu… Znate šta je problem – dokle tako? Mislim da ćemo teško moći da računamo na predvidljivost poslovnog ambijenta, a to je veoma bitno. Valjda morate da imate neku konzistentnu politiku. Bojim se da je ne vidim, to se stalno menja. Ne znam da li ćemo sutra i dalje imati Krstića ili ćemo imati nekog drugog, da li će taj opet da donese neke nove promene, da li će to opet da bude neki nov početak. Jednostavno mislim da mi više nemamo luksuza za nov početak.

Što se tiče poreza i parafiskala: pošto smo prisutni u većini gradova sa našom mrežom, mislim da vredi pročitati šta se danas radi u odnosu na godinu dana ranije. Pazite, firmarina je u Kraljevu veća za 4544 odsto, u Kikindi 2665 odsto, Užicu 2430 odsto, Zrenjaninu 2173, Beogradu 185 odsto. Tu opšte nije bitno ko je gde na vlasti. Ovo su činjenice. Prvo donesete ovaj zakon po kome su se transferisale pare iz budžeta, mislim da je to bilo 2009, 2010, pa onda jedan deo tih para vratite u centralni budžet, a u međuvremenu, naravno, poraste neefikasnost. Ovi što su uložili pare izgube motivaciju da nešto rade na svojoj efikasnosti, navikli su da dobiju pare iz centralnog budžeta. Posle im država novim propisima te pare uzme. To su te stvari.“