Devet krugova srpskog medijskog pakla

Kako veliki Dante jednom reče na početku strašnog putovanja:

Na pola našeg životnog puta
U mračnoj mi se šumi noga stvori,
Jer s ravne staze skrenuvši zaluta…

Tako se nađosmo u sumračnom svetu televizije i srodnih medija na kraju 2013. Kao predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju imao sam čast da predajem studentima 3. godine na smerovima za psihologiju, komunikologiju i novinarstvo, na predmetu „Kreativna medijska kritika, logika savremenog novinarstva i advertajzinga“. Ovo su delovi njihovih eseja, a nama mapa za snalaženje u spiralnim krugovima srpskog medijskog Pakla.

1. Krug

Limb automobilizma

Radio–stanica – „Bubanj Potok„, gde polovnjaci sreću naše vozače, uz eliksir podmlađivanja kilometraže

Iako prevashodno namenjena za prodaju automobila i delova, pijaca „Bubanj Potok“ postala je i sedište prodaje polovne tehnike iz inostranstva, antikviteta i starina, slatkiša i hrane iz Mađarske i svega onoga što ima potencijalnog kupca. Međutim, možda najpopularnija roba jesu razni delovi za takozvano budženje automobila. Spojleri, volani, papučice, auspusi, folije za zatamnjivanje stakala. Naravno, najzastupljenije folije su one pod nazivom „Ultra-dark“, kako ih je krstio jedan kupac na Bubanj Potoku, a odnose se, naravno, na one folije sa stoprocentnim nivoom zatamnjivanja, jer kako kupac kaže: „Radimo nekog audija…“. Preprodaja polovnih automobila u Srbiji predstavlja unosan posao. Neki put se to postiže vraćanjem kilometraže i osvežavanjem stanja automobila, kako bi automobil izgledao, kako kažu na pijaci, što utegnutiji. U jednoj od reklama vraćanje kilometraže dobilo je novi, malo blaži naziv. Korigovanje!

Reklame s Radio-stanice „Bubanj Potok“: „Restoran ‘Bašta’. Restoran broj dva, prvi posle pekare, nudi vam: jagnjeću i pileću čorbu, dimljena crevca na žaru, dimljene pileće batake i dimljena pileća krilca. Razna kuvana jela, domaće roštiljske kobasice, može i na kilo. Ekstra ponuda, vruće jagnjeće i praseće pečenje sa krompirom, u Pirotskoj peći. Sve po sniženoj ceni, prasetina i jagnjetina može i za poneti. Vešalice u maramici, pileće belo u maramici, ekstra gurmanska pljeskavica u maramici. I svadbarski kupus u oba restorana. ‘Bašta dva’, prvi posle pekare, i ‘Bašta jedan’, prvi posle mostića do kanala.“

„Ne dajte da vas varaju za katalizatore. Dođite, ispiramo katalizatore sa garancijom. Sve tipove, sa lambda sondom i bez nje, sa tehničkim otvorom. Proizvodimo i sve vrste auspuha od prohroma i belog lima sa dugogodišnjom garancijom. Auto servis Strava – Novi Beograd.“

(Nikola Živojinović)

foto: fonet

2. Krug

Strast što pomuti razum…

Ćirilica kao uzrok nesuglasica između Srba i Hrvata. Kako su mediji opismenjavali čitaoce sa obe strane srpsko–hrvatske tarabe

O ovoj temi izveštavali su gotovo svi pisani mediji sa oba prostora. Prouzrokovala je veliku pažnju i pomno je praćena od strane hrvatskih i srpskih čitalaca. Prateći medije ovih država, ono što je zanimljivo jeste da nije bilo pristrasnosti nijedne od njih. Zapravo su obe strane svakodnevno izveštavale javnost o najsvežijim detaljima, ne ulepšavajući istinu. Ipak, da je ova tema izazvala žustre reakcije, svedoče komentari i rasprave koje možemo analizirati ispod objavljenih tekstova na internet portalima. Hrvati su po tom pitanju bili znatno aktivniji u odnosu na Srbe. To je donekle i logično, s obzirom na to da se sve ovo odvija na njihovom terenu pa je i tenzija tamo veća. Na internet portalima novina u Hrvatskoj poput, „24 sata“ i „Večernjeg lista“, možemo pročitati više od 100 komentara, negde taj broj doseže i preko 170, dok na srpskim online portalima „Blica“, „Večernjih novosti“, „Monda“ uočavamo svega nešto više od 1deset0. Netrpeljivost je očigledna…

(Anja Nikolić)

foto: a. anđić

3. Krug

Troglavi Kerber muči proždrljivce…

Medijske reprezentacije privatnih robnih marki. Ponovo etrom vladaju reklame za proizvode čija jedina vrednost jeste – cena! Kuca li to glad na naša vrata

Ciljna grupa reklama za robne marke „Premia“, „K Plus“ i „Dobro“ su svi koji žele da uštede neki dinar. Nije bitno da li ste penzioneri koji pišu ček i imaju deset odsto popusta svake subote, zaposleni roditelji ili deca koja će da pojedu sve što im se da. Najnovija kampanja je usredsređena na „Dobro“, a realizovana u formi „spontanog“ intervjua koji se vrši u prodajnim objektima „Disa“. Ljudi su pitani zašto kupuju „Dobro“, i svi su, u suštini, odgovorili – zato što je jeftino. Iako plaćeni glumci, tekst su izgovarali kao pod prisilom, onako „na pola života“, kao da ih je muka naterala da o tome pričaju. Sa druge strane, možda je to zapravo i bio cilj tvoraca ove reklame. Poistovetiti se sa onim prosečnim namučenim potrošačem koji će reći „Jao, vidi ovu što je uštedela 3000 dinara za mesec dana kako uzdiše, moraću i ja da štedim“, i onda naravno uzdahne. Sve izgleda kao rinfuz roba. U jednoj od reklama, lepo obučen mlađi čovek objašnjava da nema para za bacanje, zato kupuje isključivo ovu marku. Dok u kesu pakuje sve, naizgled iste proizvode, govori ovo sa pauzom između „jer nemam para“ i „za bacanje“. Već im se na licima vidi da su proizvodi dobri, ocena tri, prolazno, jestivi su, ali nikome to ne bi bio prvi izbor. Gospođa koja uštedi 3000 svakog meseca jasno kaže zašto je prešla na „Dobro“. Zato što je jeftino. Nisu pokušali kao Idea da prodaju savršenu „K Plus“ čokoladu. Na kraju, sezona je slava, endemska pojava. Na pitanje kako će se jesti ove godine na slavi, čovek srećno odgovara „Pa dobro!“ Tako „Dis“ ponudi instant rešenje i poštedi ljude promena, kojih se svi plaše. Sve će biti kao i ranijih godina, samo malo manje kvalitetno. Jasno, eksplicitno, spiker kaže koja je sledeća slava i šta ćete kupiti. Sveti Jovan, Nikola, Gavrilo ili neko drugi, i onda kiseo kupus, svinjski but, šunka, paprika. Jednostavno, ono što je neophodno za pripremanje srpske tradicionalne slave…

(Đorđe Luković)

4. Krug

Tvrdice i rasipnici… (uvek dostupni)

Čarobno carstvo telekomunikacija. Kako nas u medijima vide oni koji nas umrežavaju, spajaju, tarifiraju i dopunjuju

Bila jednom majka Srbija i imala je tri kćeri. Najmlađa VIP uvek je zanesena i zaljubljena, voli ekologiju i umetnost, srednja Telenor je apsolvent, uživa u životu i najviše voli da sluša muziku. Najstarija je MT:S, koja je popularna i uvek je imala mnogo prijatelja sa kojima je najviše vremena provodila u Savamali, pored reke. Mobilne telefonije nisu jedine koje nam prodaju bajke. Izabrati svoju mrežu znači izabrati najmanje zlo, slično kao kada se bira predsednik države. Obećavaju nam lep život, mašu nam idealima ispred nosa, ponosni su na sebe i znaju šta je najbolje za mene i za sve nas. Da bi se način stvarnog funkcionisanja sakrio i ulepšao, obećanja i ponude se pakuju u šarene pokretne slike koje traju trideset sekundi. Često, kada gledam reklame, imam osećaj da ne gledam nešto što prodaje telefone i impulse. Prodaje se nada, sreća, zaljubljenost, lepršavost i sve što ima svaka holivudska romantična komedija. Bitno je samo da su ljudi naizgled obični, da se s vremena na vreme pojavi poznata ličnost i da reklama bude snimljena u Beogradu, po mogućnosti u Savamali ili u umetničkim objektima. Takođe je bitno da se slika izbeli što je više moguće i da sunce sija direktno u oči našeg nasmejanog junaka. Reklame se uzdaju u stereotipe, a gledalac se tamo manje ili više prepoznaje, ali ono što je sigurno jeste da neki telefon svakako mora da ima na kojem će imati kredit. Lako je reći da su sve mreže zle, da im je PDV ogroman bez ikakvog razloga, da je lakše otići u zatvor nego platiti zaostali račun ili megabajte koji su prešli limit. Ipak, sve mreže imaju tzv. džokera, nešto što ih razlikuje od drugih, a korisno je za društvo. Zbog toga je svaki čovek u reklami – umrežen…

(Natalia Cvik)

foto: fonet

5. Krug

Gnevni i besni u močvarnoj reci Stiks… (ili na tribinama)

Izveštavanje o huliganima u štampanim medijima. Da li mediji još uvek vole grubu igru i još grublje navijanje

Utakmica između reprezentacije Srbije i Belgije odigrana u Gornjem Milanovcu, bila je okidač da UEFA pokrene postupak protiv Fudbalskog saveza Srbije, jer su na tribinama mogli da se čuju rasistički ispadi jednog dela navijača. Ova vest je u domaćim medijima odjeknula i čini se kao da je bilo više zabrinutosti oko toga kakve će kazne uslediti, nego oko samog neslavnog čina. Tretman domaćih navijača i njihovih rasističkih izjava u medijima je moguće videti kroz pokušaj „ublažavanja krivice“. Više nego očigledan primer za to je naslov „Večernjih novosti“, 26. novembra: „I posle su Srbi rasisti? Navijači Betisa majmunskim kricima izvređali fudbalera svog kluba.“ Iako bi bilo apsurdno okarakterisati celu naciju zbog komentara jednog dela publike, naslov u „Večernjim novostima“ usvaja upravo taj argument koji je bio aktuelan u stranim medijima: da bi „sprao ljagu“ sa imena Srbije i umanjio krivicu navijača time što će ovaj događaj uporediti sa još gorim. Ta vrsta spinovanja je i te kako prisutna u domaćim medijima, a ovaj primer teži da ukaže na to da šačica navijača nije uradila ništa spektakularno loše.

(Irena Dedakin)

6. Krug

Krivovernici i jeretici…

Vanja Hadžović, mlada nada srpske diplomatije, po profesiji savetnica u Ministarstvu, u slobodno vreme golišava na internetu

Vanja Hadžović, koja ima 24 godine, za kratak vremenski period uspela je da se „dokopa“ visoke pozicije u Ministarstvu spoljnih poslova, za kojim mnogi žude. Zašto je njena pojava izazvala toliku pažnju? Zbog njene mladosti, lepote, slika na društvenim mrežama ili seksepilnosti kojom zrači? Ne zna se razlog, ali se mora primetiti ono što je i te kako vidljivo, a to je da niko ni u jednom trenutku nije proverio, niti doveo u pitanje njenu moguću sposobnost obavljanja posla za koji je izabrana, jer ona nikako ne spada u profil ljudi kojima je tu mesto. Da li bi ovakvu pažnju izazvao neki mladi momak sličnih godina koji na društvenim mrežama ima fotografije na kojima ispija alkohol ili uživa u noćnom provodu? Dozvoljeno je različitim političarima da u emisijama zabavnog karaktera pevaju i igraju sa kojekakvim estradnim zvezdama, jer je to sasvim legitimno i dozvoljeno, dok se nekim drugim osobama pristupa na sasvim drugačiji način. Da li ovo pokazuje naš odnos prema ženama, njihovom zapošljavanju, društvenim mrežama ili nečemu sasvim drugom? Seksizam bi se mogao navesti kao jedan sasvim korektan razlog zbog čega je do svega ovoga došlo. Večita je rasprava o pravima i mogućnostima pri zapošljavanju, ali da li zaista treba odmah na ovakav „primitivan“ način izveštavati o tome? Pretpostavlja se da jedna lepa, zgodna pritom mlada žena nema mogućnost da se zaposli u jednoj državnoj instituciji, kao i da bi potpuno legitimno bilo zaposliti mladog, zgodnog muškarca, ili nam se to tako samo čini? Koliko god uspevali da napravimo isti kriterijum za žene i muškarce pri zapošljavanju, ovakvi primeri više ukazuju na to da je ženama mesto u kuhinji i uz decu, dok su muškarci ti koji treba da rade i donose prihode.

(Nina Stojanović)

7. Krug

Nasilnici protiv sebe i drugih, raspuštenjaci, trnovito drveće i vatra koja pada

sa neba

(ili društvenih mreža)

Starleta u Srbiji i Stanijina vojska. Trgovina intimom, zakon ponude i potražnje

Prvo što sam saznala je to da je „Stanija Dobrojević tukla po viskiju“, kako nas je naš list „Kurir“ izvestio. Saznali smo takođe da je to devojka koja ne voli da pije, ali je posle par čašica viskija igrala do iznemoglosti sa svojim drugaricama. Ova vest me je navela na to da shvatim da je to u stvari život, da je sutra petak, da se jednom živi i otišla sam da kupim flašu viskija. Još jedan sličan naslov je usledio „Stanija celu noć uživala bez Filipa“; zatim nas dalje „Kurir“ izveštava, sa sve gramatičkim greškama da se „Dobrojevićka provodi u klubu na Adi Huji, a ovoga puta s njom nije bio Panajotović, od koga se ne odvaja“. Sledeći naslov na koji sam naišla je „Filip: Stanija i ja smo raskinuli!“, gde on objašnjava kako su imali trzavice i kako su u fazi raskida. Posle jednog tako potresnog naslova sledi sledeća vest: „Stanija, ne mogu bez tebe: Filip pokušava da se pomiri“. On je tu „Kuriru“ otvorio dušu i izjavio „Ja sam ishitreno reagovao i ružno je sve ovo ispalo. Mnogo mi je žao zbog svega i izvinjavam se devojci sa kojom sam proveo ovoliko vremena i što sam postupio klinački. Neću da pričam šta ću sada uraditi, ali ću se svakako boriti za nas. Znam da sam pogrešio i pokušaću da sve to ispravim. Želim da je vratim!“ Nakon ovoga Stanija je potvrdila da su oni raskinuli, na šta je njen, valjda maneken, dečko burno reagovao izjavom „Stanija, reci šta smo radili u stanu?“ Pošto je starleti svega dosta, rekla je da jedva čeka da ode u Ameriku, pa da može da izađe na ulicu da je niko ne gleda i ne procenjuje…

(Tamara Božić)

8. Krug

foto: goran srdanov

Korumpirani političari zarobljeni u rijeci vrele smole, lažni savjetnici i laskavci i licemeri sa zlatnim plaštovima teškim kao olovo…

Nevena Adžemović, starleta i poslanica u Skupštini Srbije

Dnevni list „Kurir“ u članku u kome se govori o poznatim ličnostima sa estrade koje su ušle u politiku pod podnaslovom „Za prsa ispred!“, donosi priču o starleti i poslanici u parlamentu Srbije – Neveni Adžemović. Ona ističe: „Završila sam privatni ekonomski fakultet, borim se samo i isključivo za narod. Treba nam nova ekonomija, bolji standard.“ „Nevena i Sindi: Nemamo silikone““ – bivše članice grupe „Models“ Nevena Adžemović i Ivana Stamenković Sindi rekle su da nemaju silikone. One tvrde da su „totalno prirodne“. Nevena naglašava da je „najbitnije ono što nosite u sebi, a fizički izgled je važan samo na „prvu loptu“. Ona se poverila da je neke njene koleginice iz parlamenta pitaju gde nabavlja garderobu, što joj veoma imponuje, jer „svuda u svetu je normalno da se javne ličnosti uključuju u politiku, a samo kod nas je to tabu tema“, navodeći tako da je u Sjedinjenim Američkim Državama Ronald Regan bio predsednik, a Arnold Švarceneger guverner Kalifornije. Za razliku od njih, kojima to „niko nije osporavao“, njoj se „svašta spočitava“. „Još smo podložni predrasudama i stereotipima i smatra se kako nije normalno da pevači i pevačice sede u parlamentu“, navodeći da je ušla u politiku iz ljubavi prema svom narodu kako bih pomogla građanima da bolje žive, ne iz materijalne koristi. Za TV Prvu Nevena Adžemović je izjavila da se bori za prava radnika. Narodna poslanica u svojoj izjavi zabrinuto naglašava da je Prvi maj dan „kada svi treba da se zapitamo kakva su prava radnika i kako zaista oni žive. Mislim da smo mi jedina zemlja… jedina zemlja u Evropi koja ima najviše tih sindikata, ali mislim da se oni nisu dovoljno izborili za prava radnika.“ Na pitanje šta planira da preduzme kako bi pomogla radnicima, poslanica kaže: „Zauzeću se u parlamentu za radnike kako bi se poboljšao njihov standard i prava. Svojim učešćem u Skupštini, o tome ću otvoreno govoriti i boriću se. Ne znam da li ćemo uspeti, ali bitno je da ćemo se potruditi“, istakla je bivša modelsica i aktuelna poslanica. Govoreći o dužini radnog vremena, poslanica navodi da je idealno radno vreme od šest do sedam sati. „U Švedskoj je radno vreme šest sati, to je jedno radno vreme njihov legitiman… legitimno… u vidu legitimnog predstavljanja radničkog nezadovoljstva.“ Na internet portalu „Vesti online“ moguće je saznati da je „poslanica u Skupštini Srbije Nevena Adžemović odlučila da trenira izraelsku borilačku veštinu Krav Maga kako bi se odbranila od eventualnih napadača koji vrebaju ulicama“. Ovaj portal dalje navodi da Nevena napreduje odlično, a njen trener kaže da je problem što je previše nežna, te ne može da usvoji određene aspekte samoodbrane. Cilj ove njene nove aktivnosti je podizanje svesti žena o nasilju, a trening joj pomaže da savlada poteze u cilju odbrane od noža, pištolja, udarca po glavi. Ženama poručuje da je „osnovno oružje protiv opasnih nasilnika udarac u međunožje!“. Ipak, Nevena priznaje da joj je koncentracija najbitnija, kako na treninzima tako i u politici.

(Mišela Maksimović)

9. Krug

Izdajice rodbine, gostiju, dobročinitelja (i sponzora)…

Karantin ispunjen neprekidnom svađom, okićen reklamama, nije li to mračna metafora naših života? Da li ljudi koji gledaju „Farmu“ neguju narav svojih mačaka, puše elektronske cigarete, nemaju bol u zglobovima i jedu nežnu čokoladu

U celoj kući nema nijednog znaka „kulture“ – postoji nekoliko portreta, ali ne zna se čiji su jer, osim što su crno beli (ne privlače pažnju), mali su i van domašaja kamera. Postoji i poneki tanjir okačen pored vazne ili nekog postera. Tu je i nekoliko odevnih predmeta koji na sebi sadrže reklame – „Zglobex“ kačket (opet jarke boje – ljubičasta), „Herbiko“ prsluk (zelen). Opet postoji implicitna poruka da im proizvodi daju neku vrstu sigurnosti. Zamislimo se malo nad ovim. Šta ove rečenice uopšte znače?

„Koteks“ – ukus nove generacije (mesni proizvodi). Da li to znači da nova generacija ima ukus Koteksovih proizvoda? Ili nova generacija ima čulo ukusa razvijenije nego stara generacija, pa više voli Koteksove proizvode? Onda jedan deo populacije oni zapravo vređaju! „Whiskas“ – negujte njihovu narav (hrana za mačke). Kako oni znaju kakvu narav ima moja mačka? (Nemam mačku, ali hipotetički gledano, možda imam mačku koja ima lošu narav.) Ne želim da negujem njenu narav. Da li to znači da će se, pošto ne želim da joj narav ostane takva, ako uzmem hranu drugog proizvođača, moja mačka bolje ponašati?

(Nina Živanović)