O ulozi, vidovima pomoći, partnerskom odnosu sa Vladom i mehanizmima koje UN mogu da iskoriste kako bi pomogle srpskim vlastima i građanima u njihovim naporima da obnove poplavljena i razorena područja
Nekoliko puta sam bila sa timom međunarodnih eksperata Ujedinjenih nacija na terenu i „iznad“ njega i, nažalost, mogla na licu mesta da se uverim u razmere šteta razornih poplava. Pred srpskom vladom i građanima Srbije, ali i regiona, nalaze se veliki izazovi i period potpune obnove poplavljenih područja neće biti kratak. Solidarnost i ujedinjenost građana, ali i brza pomoć zaista velikog broja kompanija koje su pomogle ugroženim područjima, kako u finansijskom pogledu tako i neophodnim donacijama, sve nas je, i u zemlji i van nje, ostavila bez reči. Međutim, važno je da vlada i građani znaju da u ovome nisu sami. Ujedinjene nacije će aktivirati svoje mehanizme kako bi organizovale i koordinisale međunarodnu pomoć i uputile je u pravom trenutku i pravim područjima.
Za skoro 70 godina svog postojanja kao međunarodna i međudržavna organizacija, Ujedinjene nacije imaju istu misiju – da pomognu uspostavljanje mira i bezbednosti u svetu, podrži ekonomski i socijalni razvoj, kao i međunarodno pravo. Tokom godina postojanja, kao i zbog potrebe da se mnogobrojna pitanja razmatraju na stalnoj osnovi, formirane su i brojne specijalizovane agencije, koje danas čine kompleksni sistem UN-a, među kojima su UNICEF, UNDP, UNESCO, UNHCR, ILO, Svetski program za hranu (WFP) i druge. Upravo zahvaljujući dugogodišnjem globalnom iskustvu i ekspertizi u radu sa 193 zemlje članice na implementaciji međunarodne podrške i zaštiti ljudskih prava, UN mogu na adekvatan način da reaguju u kritičnim situacijama u kojima je potrebna hitna intervencija i međunarodna pomoć.
Srbija u tom pogledu nije izuzetak. U trenutku kad je zemlju pogodila jedna od najvećih katastrofa i zadesile je poplave nezapamćenih razmera u ovom delu Evrope, Ujedinjene nacije u Srbiji su pokazale punu spremnost da reaguju brzo i na zahtev Vlade Republike Srbije obezbede prvu pomoć u roku od 24 sata.
Pored dva aviona humanitarne pomoći (u organizaciji UN agencije „Svetski program hrane“ i uz podršku Italije i Norveške), kojim je obezbeđena neophodna oprema za evakuaciju i spašavanje ljudskih života, Ujedinjene nacije su na zahtev Vlade prvi put u istoriji zemlje angažovale tim međunarodnih stručnjaka, tzv. UNDAC. U pitanju je tim eksperata koji UN angažuju u situacijama kad je zemlja članica pogođena velikom prirodnom katastrofom i kada je Vladi te zemlje potrebna hitna pomoć, u roku od 24 do 48 sati. Tim koji je trenutno u Srbiji čine eksperti sa dugogodišnjim iskustvom u proceni posledica prirodnih katastrofa, pre svega poplava i klizišta, u svim delovima sveta. Oni svakodnevno sarađuju sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i timom Evropske unije za pitanja civilne zaštite u proceni stanja, kako bi definisali prioritete oporavka, sprečavanja i otklanjanja posledica poplava, zaštite životne sredine, sanacije puteva. Tim pruža podršku Vladi u oceni stanja nakon poplava, koja treba da joj pomogne da bolje strukturira buduće zahteve za podrškom, a potom Vlada na osnovu svojih potreba i dinamike aktivnosti na proceni štete upućuje zahtev donatorima.
Kako dalje? Brzih rešenja i obnove zemlje preko noći nema. Vladu Republike Srbije sada čeka važan zadatak – da definiše potrebe, napravi prioritete i razvije strateški plan postepene obnove ugroženih područja, a naš zadatak, svih agencija Ujedinjenih nacija, jeste da pomognemo u organizaciji međunarodne pomoći. Veoma je važno da se ova situacija ne zaboravi i zato je naša odgovornost da kontinuirano animiramo međunarodnu zajednicu i ukazujemo na potrebe Srbije, kako bismo prikupili i koordinisali neophodnu pomoć i pomogli nesmetani razvoj i obnovu zemlje. Ujedinjene nacije su bile u Srbiji pre poplava, tu smo da pomognemo dok se ne saniraju katastrofalne posledice, ali mi ćemo biti tu i nakon povlačenja voda, da zajedno doprinosimo dugoročnom održivom razvoju zemlje.
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
