Nikad nisam razumeo ministra Krstića

Samo dva meseca nakon što je postavljen za direktora Poreske uprave (PU), Aleksandar Miljković podneo je ostavku, saopštili su mediji u sredu, 27. avgusta, uveče. Na njegovo mesto došao je Marko Marinković iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Prema vesti koju je preneo Tanjug, vlada je još 18. avgusta postavila Marinkovića za zamenika direktora PU, a on je od tada, po Tanjugu, „zatvorio 140 kockarnica“.

Međutim, sva je prilika da je Miljković otišao, a Marinković došao i pre 18. avgusta – još je u noći između osmog i devetog avgusta policija zajedno sa poreskim inspektorima krenula u kontrolu kockarnica i klubova i zaplenila 170 aparata i deset ruleta (reč je o opštinama na jugu Srbije, među najsiromašnijima u zemlji). Takođe, pitanje je da li bi građani i tog 27. avgusta saznali za ostavku prvog poreznika da se vest o njoj te srede pre podneva nije proširila na društvenoj mreži Tviter. Uzgred, na sajtovima Ministarstva finansija i Poreske uprave nema nikakvih promena: za njih je Miljković i dalje direktor PU.

Iz Ministarstva se već mesecima najavljuje „oštra i agresivna borba“ protiv sive ekonomije. Zahvaljujući prelasku na elektronsko plaćanje poreza, povećan je broj kontrola i inspektora, a usvajanjem Zakona o poreskom postupku i administraciji umnogostručene su kazne za poreske prekršaje koje mogu ići do dva miliona dinara i zatvaranja objekta do 60 dana. Ovim merama Ministarstvo želi da bar malo zatrpa rupu u budžetu koja će do kraja godine uveliko preći 200 milijardi dinara, iako Zakon o budžetu za 2014. predviđa nešto malo manje od 164 milijarde ukupnog deficita.

Svi ovi događaji i mere bili su povod za razgovor sa Ivanom Simičem, čovekom koji je bio direktor Poreske uprave nepunih godinu dana, a ostavku je podneo 27. decembra 2013, dan nakon što ga je NALED proglasio reformatorom godine u kategoriji „rukovodilac regulatornog tela“.

„VREME„: Namera vam je bila da se na čelu Poreske uprave zadržite dve godine, a potom ponovo posvetite privatnom biznisu. Niste se zadržali ni godinu dana. Šta ste uspeli da uradite dok ste bili direktor, i koji su bili konkretni razlozi vaše ostavke?

IVAN SIMIČ: U Poreskoj upravi sam proveo jedanaest napornih, ali i nezaboravnih meseci. Sa saradnicima smo započeli velike projekte i mnoge od njih smo završili, poput uvođenja mejlova za sve zaposlene, otvoren mejl za primedbe svih poreskih obveznika, prezentacija na Fejsbuku i Tviteru. Na poštarini i boljoj organizaciji rada smo uštedeli najmanje 1,5 miliona evra. Mnogo smo radili na uspostavljanju boljih međuljudskih odnosa, nakon više godina smo počeli da kontrolišemo podatke poslate sa fiskalnih kasa. Terenske kontrole smo izvodili i na skupovima gde se pre toga nisu nikada radile, dobili smo savremeni data centar, radili smo na uvođenju elektronskog poslovanja i samo kod PDV prijava nam je uspelo doći od 0,36 do 100 odsto elektronskih prijava. Uvedena je objedinjena naplata i na kraju godine nam je uspelo da naplatimo više poreza i doprinosa nego bilo kada pre. Mnogi ljudi efikasnost Poreske uprave procenjuju samo kroz naplatu i žele odmah rezultat, a ne znaju da su za 6500 zaposlenih u Poreskoj upravi potrebne i druge stvari, a to je pre svega da se poštuju kao vredni radnici i da im se omoguće što bolji uslovi za rad, jer od njih zavisi budžet Republike Srbije. Istina je da mi je bila namera da ostanem dve godine i da se onda vratim nazad u privatni biznis, gde sam i pre toga bio više od 20 godina. Ne želim da govorim o razlozima za ostavku. Ono što mogu da kažem jeste da mi je veoma žao da sam morao otići i napustiti zaista divne ljude sa kojima sam radio. Nakon 11 meseci sam video da su mnogi od njih, ne samo u centrali poreske uprave, počeli da prate moj način rada, pa su ostajali na poslu duže nego što je trebalo i takvi ljudi su potrebni Poreskoj upravi.

Šta se to desilo 26. i 27. decembra kada ste prvo razgovarali sa ministrom Krstićem o budućim planovima, a sutradan mu podneli ostavku?

U noći iz 26. na 27. decembar 2013. godine sam pre svega napravio analizu mog dotadašnjeg rada i još jednom sam pregledao moje planove za iduću godinu, pre svega novu organizacionu strukturu, koja bi dovela do bolje organizacije rada i još efikasnije Poreske uprave. Pošto se moji planovi nisu nikako poklapali za zahtevima tadašnjeg ministra finansija, bilo je najbolje da odem.

Potpuno neverovatno deluje podatak da u kreiranju budžeta za 2013. nije učestvovala i Poreska uprava. Kako je moguće da postoji ovakav raskorak između PU i matičnog Ministarstva finansija?

Ni meni nije jasno kako je to moguće, ali kako su mi rekle kolege, Ministarstvo finansija nije nikada pitalo Poresku upravu šta misli kolika bi mogla biti naplata u narednoj godini. Zato nikako nisam želeo da prihvatim kritike da naplata poreza nije u skladu sa planom, pošto je plan bio nerealan. Zato je za mene kao direktora bilo najbitnije da smo realno naplatili više poreza nego prethodnih godina. Nadam da će i ove godine biti isto, i da će Poreska uprava ove godine naplatiti više poreza nego prošle.

Bili ste u Fiskalnom savetu Slovenije. Kako ocenjujete saradnju srpskog Fiskalnog saveta sa PU i predlog njihovih mera za fiskalnu konsolidaciju?

O Fiskalnom savetu imam svoje mišljenje. Zato im želim mnogo uspeha u daljem radu. Činjenica je da su bili protivnici uvođenja elektronskog poslovanja i drago mi je da smo im dokazali da greše. A ako su grešili o tome, onda je pitanje da li greše i u drugim stvarima. Najlakše je smanjiti plate i penzije. Smatram da je potrebno razmišljati o motivisanju zaposlenih da rade više i bolje, a penzionerima ostaviti ono što su zaradili, odnosno ostvarili u godinama kada su bili aktivni. Ljudski životi nisu matematika.

Neće li nove mere i kazne Ministarstva finansija samo podstaći da kažnjeni „skliznu“ u sivu zonu, a država ostane bez prihoda? Ima li svrhe zatvarati prijavljene radnje za manje prekršaje, a da se onima „na crno“ omogućavaju olakšice za prelazak u legalno poslovanje?

Siva ekonomija je veliki problem, ne samo Srbije, nego mnogih zemalja. Zato borba protiv nje mora da se vodi organizovano i rezultati te borbe se ne mogu očekivati odmah. Siva ekonomija se razvijala godinama, što znači da će i borba protiv nje da traje više godina. Pre svega smatram da će do smanjenja sive ekonomije doći kada dođe do privrednog rasta, do smanjenja broja nezaposlenih i smanjenja mnogih parafiskalnih nameta koji guše preduzetnike. Takođe je potrebno onemogućiti ulazak robe u Srbiju bez plaćanja poreza i carine.

Izneli ste negativne komentare na usvojeni Zakon o poreskom postupku. Možete li nešto opširnije o usvojenim rešenjima – šta valja, a šta ne valja u tom zakonu?

Samo sam rekao da se ne mogu uvoditi kazne za one koji kasne sa plaćanjem poreza koji su prijavili, odnosno nisu u celosti platili prijavljeni iznos poreza. Poreski obveznici posluju u veoma teškim uslovima, plaćanje računa je veoma loše i zato su takve kazne nelogične. Kazna za kašnjenje u plaćanju poreza je zatezna kamata.

Možete li da komentarišete poslednja događanja u PU?

Ne, ne želim da komentarišem te događaje jer sam ipak skoro godinu dana vodio Poresku upravu i radio sam sa tim ljudima. Sve ih cenim i nadam se da će se na kraju sve završiti kao treba, iako je šteta koja je napravljena velika.

U julu je tadašnji ministar Krstić najavio „depolitizaciju Poreske uprave„. Da li biste okarakterisali Poresku upravu kao „politizovanu“ za vreme dok ste bili njen direktor?

Nikada nisam razumeo šta je hteo time da kaže. Možda je to moj nedostatak, ali ja ga ionako nisam razumeo. Dok sam bio direktor, Poresku upravu nikada nisam smatrao politizovanom.

Periodično, iz Poreske uprave dolaze podaci o najvećim poreskim dužnicima. Zašto se na te dužnike već sutradan ne primene odgovarajuće mere, zapleni im se imovina? Ne priznaje li ovako PU da nema moć da radi svoj posao? Zašto bilo ko da prijavljuje i plaća porez, kada postoje „nedodirljivi„, i gde je tu „nulta tolerancija„?

Tu malo grešite. Baš zbog takvih razmišljanja, u vreme kada sam bio direktor, poreske dužnike smo podelili po kategorijama, da bi svi mogli da vide njihovu strukturu. Činjenica je da je više od dve trećine poreskog duga nenaplativo. Reč je o slučajevima kod kojih je već nastupilo zastarevanje naplate poreskog duga, poreski dužnici su u restrukturiranju, mnogi su završili u stečajevima koji su već završeni, mnogi poreski dužnici više i ne postoje, i slično. Zato treba te poreske dužnike i poreske dugove brisati iz evidencija poreskih dužnika. Kod ostalih dugova koji su naplativi, svi oni koji nisu u skladu sa zakonom zatražili odlaganje naplate, bili su blokirani. Mnogi od njih i nemaju imovinu iz koje bi se naplatio poreski dug.

Poreska uprava je vršila redovitu naplatu poreskog duga. Poznato je da se u 2013. godini primenjivao i Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga. Na osnovu tog zakona je reprogram zatražilo oko 400.000 poreskih obveznika i oko 130.000 ih je tokom 2013. godine ispalo iz reprograma. Pored toga, mnogi poreski obveznici su u skladu sa zakonom zatražili odlaganje plaćanja poreskog duga i za to su predložili garanciju i slično.

U vreme kada sam bio direktor uveli smo „nultu toleranciju“ na plaćanje poreskog duga i nismo pravili razlike između malih ili velikih poreskih obveznika, odnosno između privatnih i javnih preduzeća. Za nas su svi bili isti. Dokaz tome su blokade mnogih velikih preduzeća koja u prošlosti nisu bila blokirana, iako su dugovala porez.