Pozorište u školi

Bitef polifonija je petnaestu godinu deo Pratećeg programa Bitefa. Zajednički naslov njenih predstava, tribina, okruglih stolova i radionica, „Na posao, misli moja“ (Hamlet, Šekspir), upućuje na cilj Bitef polifonije: da inspiriše na delovanje i na razmišljanje o moći pozorišta da pokrene kritičku misao, da utiče na promene, i da učini svet boljim.

U tom pravcu je i tribina nazvana „Vertikale“ (24. septembar UK „Parobrod“), koju organizuje umetnička grupa BAZAART iz Beograda, s namerom da ukaže na neophodnost povezivanja institucija, grupa i pojedinaca koji se bave dramskom pedagogijom po vremenskoj i po kauzalnoj vertikali. Tribina je deo projekta „Ostrva“, kojim BAZAART nastoji da premosti nedovoljno prisustvo drame i dramskog obrazovanja u našem školstvu. Tribinu vode dramaturškinja Marina Milivojević Mađarev i Sunčica Milosavljević, rediteljka i programska direktorka BAZAARTA.

Da pojasnimo: ono što odvaja dramu u obrazovanju od drugih oblika dramskog i pozorišnog rada sa decom i mladima, to je fokusiranost na razvojne ciljeve. „Drama u obrazovanju nije školski predmet, već pristup sticanju znanja, veština i, pre svega, vrednosnih stavova kroz dramsko izražavanje koje je spontano i oslonjeno na igru kao prvi i prirodni način učenja. Tako i dramska pedagogija ne podrazumeva obuku dece u veštinama glume. Te se veštine takođe stiču, ali ne kao primarni cilj. Dramska pedagogija je rad na holističkom razvoju dece i mladih kroz medij drame, na njihovom oplemenjivanju, kulturnom obrazovanju i moralnom vaspitanju“, kaže Sunčica Milosavljević, koja je upravo dobila nagradu „Grozdanin kikot“, jedinstveno priznanje za razvoj dramske pedagogije u regionu Zapadnog Balkana, koje dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara.

Projekat „Ostrva“, objašnjava Marina Milivojević Mađarev, „nastao je iz inicijative da se povežu važne grupe i pojedinci koji trenutno rade nepovezano, svako za sebe, u domenu drame i obrazovanja“, a namera tribine „Vertikale“ na Bitef polifoniji je da ukaže na tu nepovezanost: „Uspeh i napredak u dramskom obrazovanju i vaspitanju neposredno zavise od kontinuiranog ličnog zalaganja pedagoga i umetnika, društvene podrške i finansijske potpore. U borbi za kontinuitet dramskog obrazovanja i vaspitanja veoma važnu ulogu igraju donatori svesni važnosti takvog rada za razvoj demokratije, interakcije i dijaloga. Kako očuvati kontinuitet u dramskom i pedagoškom radu u Srbiji? Koje su to vrednosti za koje se dramski pedagozi i umetnici zalažu decenijama? Za koje vrednosti se zalažu donatori? O ovim pitanjima na tribini „Vertikale“ razgovaraćemo sa Milenom Dragićević Šešić, Sanjom Krsmanović Tasić i Ivanom Ivićem.“

Zašto je dramska pedagogija bitna? „Zato što razvija maštu, kreativnost, emocionalnost, zdrave međusobne odnose, da ni ne pominjem neophodno razvijanje mlade publike. To nijedan školski predmet ne može da ostvari poput drame“, kaže Sunčica Milosavljević i parafrazira Slobodana Jovanovića, koji obrazovanje shvata kao „kulturno obrazovanje i moralno vaspitanje“. Kako se škola susreće s mnoštvom zahteva i problema upravo u toj oblasti, Sunčica Milosavljević ističe da te kvalitete razvija drama.

Nakon tribine sledi obuka nastavnika. Do kraja projekta će približno 1000 nastavnika steći znanje o drami u obrazovanju, a plan je da se u dogledno vreme osnuje nacionalna asocijacija dramskih edukatora kakve već postoje u regionu. „Biće to korak bliže da naš rad dobije društvenu podršku. U vreme kad su kod nas postojali dramski studiji – u nekadašnjem Domu pionira radila je dramska pedagoškinja Zora Bokšan, u Centru za kulturu „Stari Grad“ Ljubica Beljanski Ristić uspostavila je „Škozorište“ i „Klub dramskih komunikacija“, Bata Miladinović vodio je Dramsku grupu Radio Beograda – dramska pedagogija je, u svojim različitim oblicima, imala podršku sistema. Posle toga su došle decenije bez ikakve podrške. Dramski rad s decom i mladima sada podržavaju donatori. Opasnost je u tome, međutim, što smo mi društvo diskontinuiteta. Ponovo može da padne u zaborav sve ovo što se radi i pokušava, kao da se nikad nije desilo. Odbacujemo entuzijazam ljudi koji rade svoj posao. To je ogromna greška protiv koje moramo da se borimo. Naše tribine su jedno od sredstava te borbe.“