Sledi godina velikih izazova

Kada je reč o procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, ambasador Velike Britanije u Srbiji ovu godinu, 2015, vidi kao godinu „velikih izazova“, „implementacije zakona“, i kao veoma važnu za Srbiju iz više razloga. „Pre svega, nova Vlada usvojila je niz ključnih odluka u drugoj polovini prošle godine“, kaže Kif u razgovoru za „Vreme“. „To su odluke koje se tiču budžeta, promene legislative i u vezi sa sporazumom Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Te odluke su važne za samu Srbiju i njen napredak, ali takođe, od velikog su značaja i za dalji napredak evrointegracija. Ono što je izazov u ovoj godini jeste – primena propisa donetih u 2014. Biće teško. Kad ulazite u takve promene, pomenimo samo privatizaciju javnih preduzeća, to utiče na živote običnih ljudi. Ali, sve te mere učiniće Srbiju zemljom koja može da se priključi EU. To je zahtevan proces kako zbog promene legislative tako i zbog konkurencije u EU koja je jaka. Zahtevan je i zato što EU gaji zajedničke vrednosti i očekuje od Srbije da ih prihvati. Istovremeno, sve ovo znači da je progres napravljen i da je ovo godina u kojoj očekujemo da otvorimo brojna poglavlja u pregovorima. S jedne strane to je tehnički deo procesa, ali to je jedan od načina da vidimo koliki je napredak zaista napravljen.“

„VREME„: Otkako je Srbija zvanično zauzela proevropski kurs, ne mislim na period otkako su počeli pregovori, već na poslednjih deceniju i po, imamo tradicionalan problem sa legislativom. Da, naši zakoni su usaglašeni sa EU, ali hronično nedostaju podzakonska akta koja bi omogućila i primenu tih zakona.

DENIS KIF: Primena je problem za svaku vladu svake zemlje koja je prošla kroz proces pridruživanja. Video sam iste probleme u vreme kad se Češka pridruživala EU. Nijedna zemlja nije imala kapacitet da odmah usvoji podzakonska akta i da na lak način omogući primenu novih zakona. Zato je, po mom mišljenju, jako važno raditi na reformi javne administracije, jer je u ovom slučaju ona ključni deo procesa. Dobar primer su medijski zakoni, koji su kvalitetni, ali u toj oblasti i dalje ima mnogo posla.

A šta ćemo sa činjenicom da premijer Aleksandar Vučić svako malo dođe u sukob sa nekim od evropskih zvaničnika? Navešću samo primere Majkla Davenporta i Maje Kocijančić.

Ne bih ulazio u pojedinačne situacije, ali reći ću nekoliko stvari: kao što smo naglasili u prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije, postoje oblasti u kojima Srbija zaista mora da napravi dalji napredak. Srbija mora da radi na kreiranju zdravog medijskog okruženja. U celoj Evropi u poslednje vreme vidimo velike izazove za slobodu govora: pomenuću samo masovno ubistvo u francuskom nedeljniku „Šarli ebdo“ i nedavni teroristički napad na tribinu o slobodi govora u Kopenhagenu. Ogromni su izazovi pred nama i svi na tome treba da radimo. Isto važi i za vladavinu prava. Želimo da Srbija demonstrira vrednosti koje će je učiniti prirodnim delom EU.

Medijska sloboda je neophodna ne samo zato što EU to zahteva od Srbije već zato što je zdravo, slobodno medijsko okruženje od ključne važnosti za stanje demokratije u zemlji koja želi da bude deo EU.

Činjenica je da su mnogi ljudi iz medija nezadovoljni trenutnom situacijom. Želimo da vidimo medije koji potpuno slobodno rade svoj posao. To zahteva od svih aktera da ulože napor.

Trenutno je na unutrašnjopolitičkom planu u Srbiji aktuelan sukob Vlade Srbije i zaštitnika prava građana Saše Jankovića. Ne moramo da ulazimo u detalje tog sukoba, ali, koliko su nezavisne državne institucije, poput zaštitnika građana, i poštovanje njihove Ustavom propisane uloge važni ne samo za evrointegracije, već i za očuvanje demokratskih vrednosti?

Hvala vam što ne želite da ulazimo u detalje ove kompleksne situacije. Nezavisne institucije su od presudne važnosti. Prošle nedelje sam se susreo sa Sašom Jankovićem. Čitavo pitanje je jako komplikovano, ali Kancelarija zaštitnika građana je jako važna jer je nezavisna institucija, utemeljena u Ustavu Srbije. Kao i svaka državna institucija, kao i svaka institucija sa društvenom ulogom, ona mora da ima uslove u kojima može nesmetano da radi ono što joj je posao. Sistem u celini nije zdrav ako njegovi delovi ne rade kako treba. Srbiji su nezavisne institucije potrebne za njeno dobro. Da, trebaju joj i zbog pridruživanja EU, ali pre svega zbog same sebe.

Da li su tekuće ekonomske reforme, mere štednje i sporazum sa MMF–om, o kom ste se pohvalno izrazili, zaista najbolje rešenje? Da li to Srbiju može da dovede do grčkog scenarija koji ovih dana gledamo i čekamo da vidimo kako će teći?

Grčka je vrlo specifičan slučaj i nije ga moguće porediti sa Srbijom. Pre svega, Grčka ima ogroman spoljni dug, a osim toga, članica je i EU i evrozone. Ne vidim mogućnost poređenja. Trenutni prioritet Srbije je da obezbedi ekonomski rast u dolazećim godinama. Reforme o kojima je već bilo razgovora sa MMF-om, reforme koje su već sprovedene, privatizacija javnih preduzeća, sve te stvari služe tome da Srbija postane dobro mesto za investitore.

Promene koje Srbija treba da sprovede treba da privuku investitore, bez obzira na to da li su oni domaći ili strani. Naravno, ako želite velike investicije, lakše ćete ih naći među stranim investitorima, ali poenta je u tome da Srbiji trebaju investitori. Ako reforme sprovedete kako treba, oni će doći.

Pošto ste me već pitali za Grčku – rešenje za Grčku se mora naći, pogotovo jer je članica evrozone. Britanija nije u evrozoni, ali to je važno pitanje za nas jer smo u EU, posmatramo Uniju kao celinu i izuzetno nam je važno da dođe do reformi i u samoj EU. Smatramo da otvorenija, dinamičnija, demokratski utemeljenija, reformisana Unija ima veće šanse da igra važnu ulogu u svetu.

Na raznim rang–listama iz ekonomskih oblasti Srbija pada. Na primer, na „Doing business“ listi u odnosu na prošlu godinu pali smo sa 77. na 91. mesto. Šta nam to pokazuje? Da li je reč o trenutnoj krizi zemlje koja sprovodi reforme ili signal da imamo problem?

Nemam precizne informacije o tom istraživanju, ali ono u šta sam siguran jeste da, u budućnosti, ako Srbija želi da postane zemlja privlačna za biznis, onda će je reforme koje sprovodi i napredak koji je načinjen u pregovorima sa EU učiniti takvom.

Kada je reč o Briselskom sporazumu, kako ocenjujete dosadašnji napredak u njegovoj primeni?

Ono što mi želimo da vidimo jeste puna implementacija Briselskog sporazuma. To nam je izuzetno važno za dalji progres Srbije na putu evrointegracija. Takođe, važna nam je normalizacija odnosa na relaciji Beograd–Priština. U prošloj godini, napredak u primeni Briselskog sporazuma nije tekao glatko. Naravno, delimični razlozi za to su parlamentarni izbori u Srbiji, a onda i višemesečni pregovori oko formiranja kosovske vlade. Do 9. februara ove godine nije bilo dijaloga na najvišem nivou. Takođe, na pregovaračkim stranama došlo je do personalnih promena, imamo novog visokog predstavnika EU, i tako dalje…

Ohrabruje nas to što je na sastanku 9. februara bilo moguće napraviti napredak. Usaglašenost u vezi sa zajedničkim pravosuđem je vrlo važan, zato što je to jedna od stvari koje čine pravosudni sistem funkcionalnim, i to je ključna stvar za napredak svakog društva.

Sledeće što želimo da vidimo jeste napredak i na drugim poljima. Ne kažem da prošle godine nije bilo nikakvog napretka, bilo ga je u mnogim poljima od praktičnog značaja, ali sporazum o pravosuđu je od ključnog značaja.

Što primena Briselskog sporazuma lakše bude išla, to će i napredak Srbije u evrointegracijama ići brže. Kao što sam rekao, želimo da ova godina bude godina u kojoj se otvaraju mnoga poglavlja. A to znači mnogo rada i mnogo vidljivog napretka.

Kada je reč o normalizaciji odnosa dve strane koje su dugo bile ili u sukobu ili razdvojene, koliki nivo normalizacije treba postići, pa da možemo da kažemo: evo, sada su odnosi normalni? Navešću samo nekoliko primera: Istočna i Zapadna Nemačka još nisu dostigle ujednačen ekonomski razvoj, prošlogodišnji događaji u SAD, tj. u Fergusonu, pokazuju da se afroamerička zajednica još uvek ne oseća potpuno integrisano…

Ova situacija je jedinstvena, kao i svaka od tih koje ste nabrojali. Osim toga, imamo Briselski sporazum kao pokazatelj dobre volje da idu napred, a taj put napred je – dijalog. A dijalog je u toku. Određen je cilj, utvrđen je put kojim do tog cilja treba stići i sada sve to treba realizovati. Svima nama fokus treba da bude na Briselskom sporazumu, a u njemu stoje detaljne smernice koje treba da dovedu do rezultata. Ljudi razumeju šta treba da urade i to i rade.

Ne želim da pravim poređenja, ali kada je reč o ujedinjenju dve Nemačke, znam ponešto o tome, jer sam bio član tima za pregovore o ujedinjenju. Važna stvar u vezi sa tom temom jeste da je ujedinjenje Nemačke uspelo. Ti pregovori su bili teški, uključivali su ogroman broj tema, šest strana je učestvovalo u pregovorima i zaista smo na momente mislili: kako ćemo, zaboga, uspeti da rešimo ove probleme. Ali postojala je odlučnost da oni budu rešeni i na kraju smo uspeli.

Tu vrstu rešenosti i posvećenosti Briselskom sporazumu vidim i na srpskoj i na kosovskoj strani.

Na početku ove godine, Srbija je preuzela predsedavanje OEBS–om. Kako komentarišete dosadašnje aktivnosti?

Dosadašnje aktivnosti bih ocenio vrlo pozitivno. Srpsko predsedavanje se pokazalo kao vrlo profesionalno i već su postignuti neki vrlo važni rezultati, na primer budžet OEBS-a, koji je ove godine utvrđen vrlo brzo. Osim toga, Srbija vrlo blisko sarađuje i sa prošlom i sa sledećom predsedavajućom državom, i odlično se pokazala na operativnom nivou.

Naravno, ne zavaravamo se jer Srbija, dok predsedava OEBS-om, ima pred sobom veliki izazov. Rusko mešanje u teritorijalni integritet Ukrajine stvara ogromne izazove za OEBS, koji ima važnu ulogu u rešavanju tog konflikta. Postoje nedavno potpisani sporazumi i od ogromne je važnosti da oni budu u potpunosti primenjeni što pre. Važno je da Rusija sprovede ono što je prihvatila i da prestane da pomaže separatiste i krši osnovne principe OEBS-a.

To je vrlo opasna situacija. Srbija je u samom centru te situacije jer ima važnu ulogu u OEBS-u.

Srbija može da ima i izuzetno pozitivnu ulogu u regionu zapadnog Balkana. U tom smislu pozdravljamo susrete premijera Srbije i Albanije, konstruktivan stav u odnosu na izazove u BiH, kao i odlazak gospodina Vučića na inauguraciju nove hrvatske predsednice.

Ako ostavimo po strani sadašnje predsedavanje Srbije OEBS–om, kako ovdašnja spoljna politika prema Rusiji može da utiče na proces pridruživanja i, uopšte, odnose Srbije sa EU?

Tu postoje dva aspekta: jedan je tehnički i moguće je izračunati procenat i reći da Srbija primenjuje toliko i toliko od naše trenutne spoljne politike. Kako pregovori o pridruživanju budu odmicali, želimo da vidimo da se Srbija sve više i više usaglašava sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Ali, tu je i pitanje naših zajedničkih vrednosti. EU ima zajedničke principe. Želimo da vidimo da i Srbija deli te principe. Ima pitanja o kojima različite članice EU nemaju isti stav. Ali, kada ga imaju, onda je to zbog zajedničkih principa i vrednosti koje deli čitava EU. Usvajanje tih vrednosti je prirodan deo pridruživanja Uniji. I verujem da će se to desiti kako pregovori budu tekli.

Prošle godine je postojala debata o uvođenju sankcija Rusiji. Srbija je objasnila svoju poziciju i EU je za tu poziciju imala razumevanja. Ali, sada je Srbija predsedavajuća OEBS-a, koju cenimo, i očekujemo da Srbija demonstrira svoje proevropsko opredeljenje u spoljnim poslovima. Očekujemo da ta uloga bude konstruktivna.