Strane i stranice

Nakon objavljivanja mog teksta „Jezik batine, štangle i pesnice“ koji se bavi prebijanjem Milovana Šuvakova, savetnika ministra prosvete za visoko obrazovanje, na sajtu pescanik.net reagovao je Rastislav Dinić.

U tekstu na Peščaniku (http://pescanik.net/na-istoj-strani/), Dinić kaže: „Ukratko – u tekstu ‘Jezik, batine, štangle i pesnice’ grubo se izvrće smisao mog teksta i pripisuju mi se moralno vrlo problematični stavovi koje apsolutno nigde nisam zastupao. Međutim, s obzirom na to da je autorka teksta novinarka o kojoj inače mislim sve najbolje, želim da verujem da ovo nije rezultat zle namere, već slučajnog propusta ili nepažnje i ubeđen sam da će već u sledećem broju ‘Vremena’ ovaj propust biti ispravljen.“

I ja verujem da smo na istoj strani i verujem Diniću kad kaže da ne podržava ili relativizuje nasilje nad Šuvakovom. Ono što je mene zbunilo i proizvelo komentar da je Dinićev tekst relativizatorski jeste pre svega potreba autora da veliki deo teksta posveti Reganovom obračunu sa štrajkačima kontrolorima leta. Naime, za vreme nedavnog štrajka prosvetnih radnika, Šuvakov je na svom Tviter profilu napisao „Ovako je to rešavao Regan“, dodavši link ka tekstu o otpuštanju 13.000 kontrolora leta 1981. godine. Dodatno me je zbunila i Dinićeva potreba da posebno naglasi kako o tom štrajku ne piše zbog Šuvakovljevog tvita. Prosto, preterano uveravanje da nešto nije, kod čitaoca proizvodi sumnju da baš to jeste. Otuda, verujem, i ovaj nesporazum: da, poente mog i Dinićevog teksta su slične, međutim, razlika je u tome što se kod čitaoca ne sme ostaviti prostora za sumnju.