Ivica Todorić je najuspešniji biznismen u regionu, a iza njega su Branko Roglić i Emil Tedeski, tvrdi "Forbs". Četvrti na listi, i najuspešniji u Srbiji je vlasnik Delta Holdinga
Ponešto se zbrke napravilo nakon poslednjeg hrvatskog izdanja časopisa „Forbs“, koji je doneo novu rang-listu najuspešnijih poslovnih ljudi u regionu. Trojica biznismena iz Hrvatske nalaze se na prva tri mesta – Ivica Todorić, vlasnik Agrokora, Branko Roglić, vlasnik distributerske kompanije Orbico, i Emil Tedeski, vlasnik Atlantik grupe. Kao četvrti rangiran je Miroslav Mišković, koji je sa Delta Holdingom po godišnjem prihodu pretekao prošlogodišnjeg prvoplasiranog građanina Srbije Miodraga Kostića i njegovu MK Grupu.
No, tu se stvari komplikuju. Miškovićev prihod za 2013. je procenjen na 463,7 miliona evra, pošto još nema podataka za 2014. „Forbs“ je izneo podatak da je Todorić prošle godine imao prihod od 3,38 milijardi kuna, što je na kraju 2014. iznosilo negde oko 442 miliona evra, Branko Roglić, zbog nedostataka podataka, nije na zvaničnoj listi, „jer se drži podalje od burze“, a Tedeski je, po „Forbsu“, imao godišnji prihod od 1,53 milijarde kuna, odnosno malko više od 200 miliona evra, čime bi bio deveti samo na srpskoj Top 10 listi, umesto drugi u regionu. Sa druge strane, u „Forbsu“ su, govoreći o Todoriću, stavili ogradu: pošto među njegovim preduzećima na berzi nema više Konzuma, a u Hrvatskoj ni Merkatora „jasno je da je njegovo bogatstvo daleko veće od iskazanih 3,38 milijardi kuna“. U „Forbsu“ pominju i Todorićev intervju za slovenačke medije, u kome je vlasnik Konzuma izjavio da su mu prihodi oko osam milijardi – ali evra, a za ostatak liste, ispod Todorića, Roglića, Tedeskog i Miškovića, magazin kaže da „mutna statistika regije previše ostavlja u sferi vjerojatnog“.
ZBRKA U BROJKAMA: Dodatnu zabunu stvara i podatak o najuspešnijem biznismenu u Sloveniji – ovoga puta to je bračni par Login, Iza i Samo, koji su vlasnici preduzeća Outfit7, specijalizovanog za mobilne aplikacije, i koji su u 2014. imali prihod od 617,2 miliona evra, dakle, daleko više od, na primer, četvrtoplasiranog Miškovića. Na kraju, šlag na torti ovih nedoumica predstavlja tekst u beogradskim „Novostima“, u kome je pomenuta dobit Todorića i Tedeskog, umesto u kunama, predstavljena u evrima, pa tako, prema „Novostima“, Todorić ima prihode od 3,38 milijardi evra, Branko Roglić 2,5 milijardi, a Emil Tedeski 1,53 milijarde evra.
„Forbs“ kao najvećeg biznismena u BiH po ukupnom prihodu navodi Izudina Ahmetlića, vlasnika Hifa grupe iz Tešnja, koji je, zahvaljujući udelu od 20 odsto na tržištu naftnih derivata, u 2013. (jer za 2014. još nema potpunih podataka) imao prihod od 646,4 miliona konvertibilnih maraka, odnosno oko 330 miliona evra. U Makedoniji, konstatuju u „Forbsu“, od deset kompanija sa najvećim prihodima, samo dve su domaće, a treću godinu zaredom na vrhu liste je 71-godišnji Minčo Jordanov, koji uglavnom posluje u građevinskoj industriji i industriji čelika.
SRBIJA – KO JE NAJMANJE PAO: Na početak odeljka o najuspešnijim poslovnim ljudima u Srbiji, magazin „Forbs“ je stavio – premijera Vučića. „Srpski premijer Aleksandar Vučić velik dio svoje popularnosti duguje ratu protiv tajkuna“, objašnjavaju u „Forbsu“, a potez koji je Vučiću verovatno doneo najveći skok u rejtingu bio je hapšenje prvog sa ovogodišnje Top 10 liste – Miroslava Miškovića, u decembru 2012.
Mišković je pre godinu dana bio drugi na „Forbsovoj“ listi najuspešnijih u Srbiji, iza Miodraga Kostića. Međutim, prema podacima APR-a, Kostićevi prihodi su za godinu dana pali za skoro osam milijardi dinara (više od 20 odsto), dok su Miškovićevi prihodi bili niži za oko 2,3 milijarde dinara (oko četiri odsto), pa je Mišković ostao na prvom mestu, a Kostić pao na peto – ujedno su u „Forbsu“ pogrešili i u odabiru Kostićeve fotografije, jer su umesto njega stavili fotografiju Predraga Bubala, ministra u obe Koštuničine vlade. Prema podacima APR-a, Kostićeva kompanija je 2013. završila sa 277 radnika manje nego 2012, a Miškovićeva sa 244, ili, prema magazinu „Forbs“: „Posljednje godine teške su za gospodarstvo Srbije i Mišković se s Deltom nije vratio u vrh zahvaljujući tome što je rastao, nego zato što je padao manje od drugih.“
Najveći deo teksta o Miškoviću „Forbs“ posvećuje njegovom suđenju: kako je proveo sedam i po meseci u pritvoru, kako je za kauciju dao 12 miliona evra – u kešu i u dinarima, a ne, kao drugi, u nekretninama, što mu je, zbog promene kursa, već donelo gubitak od milion evra. „Forbs“ prenosi i tvrdnje Miškovića i njegovih advokata, da je optužnica protiv njega dokaz da ni pravosuđe u Srbiji ne poznaje pravila modernog poslovanja („Ne mogu uobičajeni poslovni potezi biti predmet suđenja, ovde se sudi kapitalizmu!“), zaključujući da je za aktuelnu vlast „Miroslav Mišković nešto poput babaroge (…) kojeg se izvlači iz rukava kad god ti iz bilo kojeg razloga treba podizanje tenzija“.
Ovo „Forbs“ podupire izjavom premijera Vučića od 16. marta po podne, nepuna tri dana nakon pada helikoptera u kojem je poginulo sedam osoba: „Imam dokaze kako se tajkunsko-mafijaški lobi, od zemunskog do Miškovićevog klana, bore da se ništa ne promeni, kako bi mogli da nastave sa pljačkom Srbije“, rekao je Vučić nakon sednice predsedništva SNS-a. U svom izdanju „Forbs“, doduše, ne pominje ponešto drugačiju Vučićevu izjavu, datu tog istog 16. marta, samo pet sati ranije: „U Srbiji danas više nemamo velike mafijaške klanove, ne postoje ni zemunski, ni voždovački, ni bilo koji drugi klan, ali ćemo morati još više da se posvetimo borbi protiv kriminala i korupcije.“
Poveći tekst o Miškoviću, „Forbs“ zaključuje izjavom iz Delte da je za ovu kompaniju „2014. godina bila najuspešnija godina od izbijanja ekonomske krize“ i da se planira izgradnja novog šoping-mola Delta planet na Autokomandi, u koji će biti uloženo 200 miliona evra, kao i hotela Interkontinental u centru Ljubljane i nove poslovne zgrade pored Crown Plaza hotela u Beogradu, u koju će biti uloženo 25 miliona evra. U izjavi za „Vreme“, Marija Desivojević Cvetković, potpredsednik Delta holdinga za strategiju i razvoj, kaže: „Rangiranje ‘Forbsa’ je zaista lepa vest za nas. Prvo, jer dolazi od nesumnjivog autoriteta u oblasti biznisa. Drugo, što dolazi u trenutku koji je veoma složen i za ekonomiju regiona u celini, i za Deltu kao kompaniju. Ako opstajemo, pa čak i rastemo u teškim uslovima poslovanja, to govori da je u Delti uspostavljen sistem, koji ne zavisi od jednog čoveka. Kompanija ima jasnu strategiju i stručne, motivisane ljude, sposobne da tu strategiju sprovedu. Zbog svega toga uvereni smo da dobar rezultat nije slučajnost i da će Delta nastaviti da napreduje, po obimu svog poslovanja i po rezultatima koje postiže.“
NOVA LICA U TOP 10: Najveće iznenađenje na „Forbsovoj“ listi je novosadska kompanija Autoritas Investment. Osnovana sredinom 2008, sa konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem kao glavnom delatnošću, imala je prihod od skoro 370 miliona evra i neto dobit od oko dva miliona evra – skoro sedam puta manje nego u 2012. Kompanija ima 1134 zaposlena radnika, ima 17 ćerki firmi, među kojima su i Veletabak, Press International i Kiosk grupa. Prema APR-u, vlasnici su Velibor Đurović (50 odsto vlasništva), Saša Glušac (30 odsto) i Ivica Vukelić (20 odsto), međutim, „Forbs“ tvrdi da njih trojica imaju 75 odsto vlasništva kompanije, a da je preostala četvrtina vlasništvo hrvatskog TDR-a.
Na trećem mestu je Victoria Group, sa prihodom od 329,4 miliona evra, ali i neto gubitkom od 56 miliona evra. Kompanija u kojoj po 22,5 odsto akcija imaju Milija Babović, Zoran Mitrović i sama Victoria Group, a Evropska banka za obnovu i razvoj ima 21,3 odsto, imala je za skoro 15 milijardi dinara manji godišnji prihod, a sa gubitkom od 56 miliona evra su, uz Interkomerc Gorana Perčevića, koji je na šestom mestu, jedine dve kompanije u ovogodišnjoj „Forbsovoj“ listi i zbir njihovih gubitaka (110 miliona evra) daleko nadmašuje zbirnu dobit svih ostalih u Top 10 (nešto iznad 68 miliona evra). U „Forbsu“ tvrde da je Agrokor zainteresovan za eventualnu kupovinu Victoria Group.
Na četvrtom mestu je Nebojša Šaponjić i kompanija Nelt, sa 290,2 miliona evra prihoda i devet miliona evra neto dobiti. Nelt je samo u 20 13. zaposlio više od 800 ljudi, a prihodi su porasli za više od 18 odsto. Peti na listi je pomenuti Miodrag Kostić i MK Grupa sa 259 miliona evra prihoda i 7,8 miliona evra neto dobiti, a šesti je Goran Perčević, čiji je Interkomerc od 500 miliona dinara dobiti u 2012, narednu 2013. završio sa neto gubitkom većim od 6,5 milijardi dinara. Krajem 2013. objavljeno je da su Interkomerc i Beohemija Željka Žunića u blokadi većoj od 100 miliona evra, a u novembru 2014. Perčević je uhapšen pod sumnjom da je oštetio Univerzal banku za 1,4 milijarde dinara. Inače, kuriozitet je da su četiri biznismena sa ove Top 10 liste u nekom trenutku privođeni – Mišković u decembru 2012, Perčević u novembru 2014, Petar Matić, osmi na ovoj listi, po tvrdnji „Forbsa“ je 1998. sa još dvojicom saradnika privođen zbog sumnje da su utajili milion dinara poreza, a deveti na listi Petar Matijević privođen je dva puta: prvi put 2003, pod sumnjom da je sa Milisavom Grujićem zloupotrebio službeni položaj i falsifikovao službene isprave, a drugi put u septembru 2013, kada je zajedno sa Borislavom Novakovićem iz Demokratske stranke uhapšen zbog sumnji da su prilikom izgradnje hotela Holidej in oštetili Novi Sad za skoro četiri miliona evra.
Na sedmom mestu nalazi se vlasnik PTP (Proizvodno i trgovinsko preduzeće) DIS Zoran Tirnanić. On je sa DIS-om prihodovao 213,8 miliona evra i imao neto profit od 8,9 miliona evra. Petar Matić se nalazi na osmom mestu sa 203,1 milion evra prihoda od MPC Holdinga, a Petar Matijević je sa Industrijom mesa „Matijević“ imao najveći neto profit u Srbiji u 2013. sa 24,7 miliona evra. Na desetom mestu je još jedno novo lice u Top 10 – Dušan Mojsilović, koji je sa kragujevačkim Agromarketom prihodovao 135,2 miliona evra i imao neto dobit od 11,1 milion evra.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
