Oko 58 odsto Nemaca bi izbacilo Grčku iz evrozone. Kancelarka Angela Merkel oduvek je uzimala u obzir šta joj istraživanja javnog mnjenja poručuju
Za „Vreme“ iz Bona
Geld gegen Gegenleistung – ako neko jednog dana bude pisao leksikon Grčke krize, svakako će ovoj nemačkoj frazi morati da posveti bar nekoliko stranica. Zvučna neprevodiva konstrukcija bi narodski mogla da se prepeva kao „nema para na lepe oči“. I kada je Nemačka pristajala na dodatni novac za Atinu, i sada, kada je slavina praktično zavrnuta, ovu su magičnu formulu ponavljali vladajući političari u Berlinu, konzervativni ekonomisti i vodeća pera građanske štampe. Reč je o 87 milijardi evra poreskih obveznika, koliko je Nemačka kao privredno najpotentnija članica EU do sada uložila u spas Grčke. Mejnstrim u Nemačkoj je ubeđen da će Grci kad-tad vratiti taj novac ako prihvate „velikodušne“ predloge reformi koje su im crvenim mastilom ispisali poverioci.
Vrh velike koalicije u Berlinu kao da je podelio uloge: dok demohrišćanske veličine Angela Merkel i Volfgang Šojble ponavljaju da se Grčka mora zadržati u zoni evra, socijaldemokrate biraju oštrije reči za levičare u Atini. Tako je šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer rekao da raspisivanjem referenduma Aleksis Cipras uzima čitav grčki narod za svog taoca. Istina, ni Angela Merkel nema dilemu da je Siriza kriva za dramatični zastoj u pregovorima, ali ona radije ponavlja mantru: „Ako propadne evro, propada Evropa.“ Cinici bi primetili da u toj rečenici nema mesta za Grčku – to jest, može Grčka i da propadne, ali samo tako da to ne bude početak krunjenja monetarne unije i Evrope.
Jer razjedinjavanje EU moralo bi da se tumači i kao lični poraz kancelarke. Od nastanka Evropske zajednice za ugalj i čelik pa do danas nijedan političar nije imao tako jaku poziciju u Evropi – lidersku ili hegemonijalnu, zavisi koga pitate – kao što je ima Merkelova. Ona sada oseća da je ugrožen čitav projekat evropskog ujedinjenja, piše „Frankfurter noje prese“. „Zato se plaši za svoje mesto u istorijskim udžbenicima. Konrad Adenauer je bio evropski vizionar, arhitekta koji je slobodnu Nemačku ukotvio na Zapadu i motor nemačko-francuskog prijateljstva; Helmut Kol je simbol ponovnog ujedinjenja Nemačke i stvaranja evra; a Merkelova sada vidi da joj, kao prvakinji slobodne Evrope, dizgine polako klize iz ruku i da nema jasan koncept da ograniči štetu. Još gore: propast evropskog modela mogla bi da bude povezana sa njenim imenom.“
IZBACITE GRKE: Zato je jasno da Merkelova taktizira kada kaže da se nemački i drugi evropski političari neće mešati u kampanju pred grčki referendum i uticati na birače „jednog ponosnog naroda“. Naravno da se Berlin duboko umešao u kampanju porukom da Grci ne glasaju o predlogu štednje (koji de facto ne postoji), već o ostanku u zoni evra. Uz diskretan dodatak da Siriza vodi celu zemlju u propast. Vice-kancelar Zigmar Gabrijel već je pomenuo i „humanitarnu pomoć“ jer Evropa ne sme da ostavi Grke na cedilu. Sve neodoljivo podseća na plašenje Škota pred referendum o nezavisnosti. Sama Merkelova, inače, ima loša iskustva sa mešanjem u prekogranične kampanje – kada je direktno podržala Nikolu Sarkozija, ovaj je izgubio predsedničke izbore u Francuskoj.
Retko se nađu drugačiji glasovi u Nemačkoj kada je u pitanju grčka kriza, jedan od njih je, recimo, glas stanovite levičarke Sare Vagenkneht koja je za „Dojčlandfunk“ rekla: „Strašno je što se posle pet godina neuspele politike prema Grčkoj, politike koja je upropastila njenu privredu i osiromašila zemlju, i dalje insistiralo na tom konceptu. Pet godina se smanjuju penzije; pet godina se smanjuju plate. To ni na koji način nije smanjilo dugove, već su dugovi danas mnogo veći nego što su bili kada se počelo sa navodnim spasavanjem Grčke.“
No, koliko god Merkelova bila zainteresovana za očuvanje evropskog projekta, ona je oduvek malo više bila zainteresovana za profane stvari: recimo, da joj rejting u Nemačkoj ostane vrtoglavo visok. Poslednje ispitivanje javnog mnjenja – i to pre nego što je Cipras „drsko“ raspisao referendum – kaže da bi 58 odsto Nemaca izbacilo Grčku iz evrozone, dok bi je zadržalo svega 28 odsto. A Merkelova zna da čita ankete.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
