Terorizam i klimatske promene najveći su problemi sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava. U cilju rešavanja tih problema, Ujedinjene nacije (UN) su u septembru usvojile Agendu za održivi razvoj do 2030. godine. Sedamnaest ciljeva ove agende moraće da postanu sastavni deo politike svih zemalja članica
Predstavnik Srbije na Samitu UN bio je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić. U svom obraćanju on je ocenio da razvoj nije moguć bez mira i stabilnosti. Rekao je i da je pred svetskom zajednicom težak zadatak da do 2030. iskoreni siromaštvo, posebno ono najekstremnije, i postavi osnove za očuvanje održivog razvoja naše planete u korist budućih generacija. „Vrlo nam je jasno da uspeh u obezbeđenju održivog razvoja nije moguć bez svestrane regionalne saradnje. U tom okviru planiramo da organizujemo regionalne konsultacije krajem ove godine u Beogradu, kako bi sa našim partnerima u susedstvu sagledali kako da zajedno radimo na realizaciji Agende održivog razvoja.“ On je dodao da Srbija posebno podržava realizaciju globalnog razvojnog cilja 16, koji je posvećen unapređenju mirnih i inkluzivnih društava. „U tom okviru Srbija ulaže kontinuirane napore za razvoj dobrosusedskih odnosa u svom neposrednom regionu i smatra da proces pomirenja i saradnje nema alternativu. Moramo da zaustavimo pogubno zagrevanje naše planete koja je ugrožena ozbiljnim klimatskim promenama. Zvono za uzbunu su sve češće prirodne katastrofe kao što su suše i poplave koje su prošle godine dramatično i teško pogodile moju zemlju i region. Konsenzus o novoj globalnoj agendi održivog razvoja nije bilo lako postići. Međutim, nesumnjivo je da zajedno delimo ovu našu planetu, da drugu nemamo i da nam je dužnost i obaveza da učinimo sve da je sačuvamo i da obezbedimo održivi razvoj kao i razvoj najugroženijih.“
IZBEGLIČKA KRIZA: „Veliki problem sa kojim se svet danas suočava je izbeglička kriza usled rata u Siriji“, rekla je predsednica Brazila Dilma Rusef. Ona je dodala da su islamske zemlje spremne na varvarske akte koji izazivaju izbegličku krizu, a da reakcije na fotografiju mrtvog sirijskog dečaka predstavljaju akt solidarnosti. Podsetila je i da se naredne, 2016. godine u Brazilu održavaju Olimpijske igre i Paraolimpijske igre i da je to jedinstven način da se sport upotrebi u svrhe pomirenja, društvene uključenosti i tolerancije i u borbi protiv rasne, etničke ili polne diskriminacije. „To je takođe prilika da se promovišu prava i uključivanje ljudi sa invaliditetom, što je jedan od ciljeva moje vlade.“
UN ove godine obeležavaju 70 godina postojanja. Predsednik SAD Barak Obama smatra da su u tom periodu UN izgradile poredak koji prepoznaje dostojanstvo i jednake vrednosti za sve. On je pohvalio međunarodne principe koji su pomogli u tome da se zaustavi dominacija i nametanje standarda velikih zemalja manjima, ali je dodao i da taj ljudski progres nije nikada pravolinijski aludirajući na rusku aneksiju Krima. „Postoji nova doktrina koja nas vraća na vreme pre postojanja UN u kojem jake države moraju da nameću svoju volju slabijima. Svestan sam istinskih nacionalnih pretnji koje svakodnevno prelaze preko mog stola i spreman sam da odgovorim ako je to potrebno. Međutim, svet se ne može vratiti na stare načine sukoba.“ On je apelovao na međunarodnu saradnju i dodao da SAD ne mogu same da rešavaju svetske probleme. Priznao je i da je stabilnost u Iraku neuhvatljiva uprkos ulaganjima „triliona dolara“, a rešenje je u nadilaženju ideja koje pokreću irački narod. Obama smatra da se u ostvarenju Milenijumskih ciljeva države moraju ujediniti i zamolio je za poštovanje univerzalnih vrednosti i međusobnu saradnju. „Katastrofe poput one u Siriji ne smeju da se dešavaju u demokratskim zemljama. Postoje očigledne univerzalne istine – nijedna žena ne sme biti zlostavljana, a devojčicama ne sme biti zabranjeno da idu u školu. Postoje određene ideje i principi koji su univerzalni i koje su ljudi koji su formirali UN pre 70 godina razumeli.“ Kada je o klimatskim promenama reč, Obama je rekao da su SAD spremne da smanje emisiju štetnih gasova.
Kineski premijer Si Đinping saglasan je u tome da u svetu mora da postoji saradnja i da jake zemlje ne smeju da nameću svoj uticaj slabijima. „Tempo evolucije je ubzan, prešlo se na multipolarni svet neodoljivim trendom. Mi smo protiv nultog zbira razmišljanja i verujemo u pobednički pristup međunarodnim odnosima. Jake zemlje trebalo bi da slede princip uzajamnog poštovanja i da slabije i manje zemlje tretiraju kao jednake. ‘Zakon džungle’ nije način za sprovođenje međunarodnih odnosa. Kina je posvećena mirnom razvoju i neće slediti hegemoniju, ekspanziju i interesni uticaj. Mi želimo da pomognemo drugim zemljama da se razviju i podržaće međunarodni poredak i sistem koji podupiru ciljevi i načela Povelje UN.“ On je dodao i da će Kina osnovati mirovni fond za podršku radu UN. Kina će se, prema njegovim rečima, pridružiti novoj mirovnoj gotovosti sistema UN sa trajnim mirovnim odredima i pasivnom snagom od osam hiljada vojnika.
KOMPROMIS: Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je obeležavanje jubileja UN, 70. godišnjice osnivanja, dobar trenutak da se rezimiraju postignuti rezultati i da se govori o budućnosti. „Uvek je bilo razlike unutar UN. Misija nikada nije bila jednoglasna, ali su uvek postizani kompromisi. Rusija je spremna da sarađuje sa partnerima na osnovu konsenzusa, ali su pokušaji podrivanja UN izuzetno opasni. Dobili bismo svet kojim dominira sebičnost, a ne kolektivni rad, a nezavisne države bile bi zamenjene protektoratima i spolja kontrolisanim teritorijama.“ Putin je dodao da međunarodno pravo mora da bude jasno, transparentno i ravnomerno razumljivo. „Svi mi smo različiti i to moramo da poštujemo. Ne treba da se prilagodimo jedinstvenom modelu. Izvoz ‘demokratskih revolucija’ je doveo do nasilja, siromaštva i društvene katastrofe. Nikog nije briga za ljudska prava. Islamska država je ojačala nakon američke invazije u Iraku 2003. godine. To se sada aktivno širi i na druge regione i situacija je više nego alarmantna. Moskva se dosledno bori protiv terorizma u svim njegovim oblicima i sirijskoj vladi daje vojnu opremu. Moramo da priznamo da se osim Asada i njegove vojske niko istinski ne bori protiv ID-a. Trenutno stanje u svetu ne može se tolerisati i čitava zajednica mora da se ujedini u borbi protiv terorizma. Ta koalicija u borbi mora da bude jaka kao antihitlerovska koalicija formirana nakon Drugog svetskog rata.“
Putin je dodao i da će uskoro sazvati ministarski sastanak na kome će se analizirati pretnje sa Bliskog istoka. Po njegovim rečima, rešenje je u jačanju Asadovog režima. On veruje u moć UN u borbi protiv globalnih sukoba. „Uveren sam da ćemo radeći zajedno svet učiniti stabilnijim i bezbednijim.“
Za razliku od Putina, predsednik Francuske Fransoa Oland smatra da Asadov režim mora biti zbačen. „Milioni izbeglica ne beže samo od rata, oni beže od Asadovog režima koji baca bombe na nedužne civile. Svi ovi ljudi su žrtve tragedije. Francuska namerava da poveća svoje nadležnosti što bi uključivalo i oružanu akciju. Svi mislimo da je ovo tragedija, a rešenje moramo naći zajedno.“ Kako bi se okončala dešavanja u Siriji, neophodna je međunarodna koalicija, dodao je Oland. „Ta koalicija mora da ima jasnu osnovu koja je jasno definisana u Ženevi pre više od tri godine. Asad je poreklo problema, on ne može da bude rešenje. Međunarodna zajednica zatvara oči pred izbeglicama. Evropa mora da obavi svoju dužnost, ali i svet mora da pomogne svim izbeglicama. Moramo da pomognemo i zemljama sa kojima se Sirija graniči i u tom smislu izdvojićemo više od sto miliona evra. UN mora biti u stanju da reši drame.“ I u rešavanju klimatskih promena svet mora da bude jedinstven. „Suočavamo se sa prirodnim katastrofama – cunamijima, zemljotresima, ostrvima na ivici nestanka. Suočeni sa ovim izazovima, svi imamo sopstvenu odgovornost. Pitanje je da li je čovečanstvo sposobno da očuva život na ovoj planeti. Razvijene zemlje moraju da preuzmu finansijske obaveze.“
Prva predsednica Republike Koreje Park Geun-Hje rekla je da borba protiv ID-a mora da bude zajednička. Južna Koreja je zahvaljujući UN uspela da se uzdigne nakon građanskog rata 1950. godine i danas je među deset najvećih ekonomija. „Obrazovanje treba da bude ključni razvojni cilj kako bi se širom sveta poboljšao životni standard. Južna Koreja će izdvojiti više od sto miliona američkih dolara za svetski zdravstveni sistem. Mi smo jedna od prvih zemalja koja je prošle godine poslala pomoć nakon epidemije ebole Sijere Leoneu.“
Predsednik Irana Hasan Rohani smatra da neki državnici često imaju „maksimalističke zahteve“ i saglasio se sa kineskim predsednikom da pobednička rešenja treba da upravljaju međunarodnim odnosima. On se požalio zbog sankcija uvedenih Iranu. „Mi nikada nismo nameravali da proizvodimo nuklearno oružje, a sankcije su zasnovane na ‘prividnim’ premisama. Nastavićemo našu mirovnu ulogu u regionu. Borba protiv terorizma mora da bude deo obavezujućih međunarodnih dokumenata. Iran je spreman da pomogne u borbi protiv terorizma i u demokratizaciji Sirije i Jemena preko izbora, pre nego vojnim putem. Mi nikome ne možemo da zaboravimo prošlost, ali ne želimo da živimo u prošlosti. Nećemo zaboraviti rat i sankcije, ali se borimo za mir i razvoj. Irak, Sirija i Jemen su primeri krize izazvane terorom. Naši problemi i dalje postoje jer međunarodna zajednica nije uspela da ih reši. Talas urušavanja otišao je daleko izvan arapskog sveta i dostigao kapije Evrope i SAD. Cena toga je kulturno i ljudsko uništenje.“
Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
