Šest mladih dokumentarista koji čine Kamerades odlučili su da prekinu izložbu 20 dana pre planiranog kraja, kada su četiri fotografije koje su iz izloga galerije gledale na Trg Republike i Knez Mihailovu skinute sa izložbe
„Izložba je trebalo da traje od 10. marta do 2. aprila, ali smo odlučili da je prekinemo iz sasvim jednostavnog razloga: više nije celovita. Na četiri stakla koja su okrenuta prema Trgu Republike bile su četiri fotografije kojih više nema. Na njima su uslikani posteri iz predizborne kampanje iz 2012. godine. Na razne načine su oštećene, tj. na njima je iskazan stav ljudi tokom te predizborne kampanje.“ Ovim rečima se medijima i posetiocima galerije Artget obratila umetnička direktorka Ivana Tomanović prilikom protestnog uklanjanja izložbe.
Galerija Artget, koja je deo Kulturnog centra Beograd (KCB), izložila je fotografije kolektiva Kamerades koje prikazuju trenutke iz društvenog, političkog i svakodnevnog života u današnjoj Srbiji, bez filtera i cenzure. Ovih 114 fotografija, izloženih u šest odvojenih, ali motivom čoveka povezanih sekcija, pričaju o ljudima, o životu, stavovima, veri, nadanjima i obećanjima… Kako stoji u jednoj od rečenica na zidovima galerije koja je delo ljudi sa sajta Njuz.net, obećanja ciklično dolaze na svake dve-tri godine, ali se zaboravljaju nakon novih izbora, i tako ukrug. Paradoksalno je to da se desilo nešto potpuno suprotno naslovu izložbe koji glasi „Dirty Season – NECENZURISANO“.
Šest mladih dokumentarista koji čine Kamerades odlučili su da prekinu izložbu 20 dana pre planiranog kraja, kada su četiri fotografije koje su iz izloga galerije gledale na Trg Republike i Knez Mihailovu skinute sa izložbe. Sporne fotografije prikazuju predizborne plakate na kojima su Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Čedomir Jovanović i Vojislav Šešelj. Specifičnost im je što su svi na ovaj ili onaj način umrljani farbom ili sprejom, neki delimično, a neki do neprepoznatljivosti.
Direktorka Kulturnog centra Beograd, Ivona Jevtić, u saopštenju je navela da se ne radi o cenzuri i da su „posteri“ skinuti sa staklenog dela izloga galerije jer nije postojala dozvola Zavoda za zaštitu spomenika. Umetnička direktorka galerije Ivana Tomanović okarakterisala je tvrdnje Jevtićeve kao neosnovane. „Da su ti radovi bili okrenuti ka unutra, da se sve dešavalo unutar zatvorenog prostora umetničke galerije, sve bi bilo u redu. Pošto su okrenuti ka spolja, očigledno nije u redu. Da, naravno da je to cenzura.“ Ivana Tomanović je dodala da u direktorkinom obrazloženju stoji da se radi o plakatima: „Čisto da bude jasno, jer je direktorka fotografije nazvala plakatima, a to su fotografije plakata, autorske fotografije. Dakle, dolazimo i do pitanja kompetentnosti i čitanja umetničkog rada, jer ona očigledno misli da je skinula postere koji se postavljaju u izbornim kampanjama. I pre ove izložbe, u galeriji Artget je bilo radova koji su postavljani u izlogu tako da gledaju na ulicu.“
Prilikom davanja izjava, Ivana Tomanović i dvojica umetnika Kameradesa pozvali su više od 150 prisutnih ljudi, među kojima su bili brojni novinari, predstavnici OEBS-a i aktivističkih udruženja poput „Ne davimo Beograd“, da im pomognu u skidanju fotografija sa zidova. Važno je napomenuti da su uz Kameradese i Ivanu Tomanović stajale sve urednice svih programa Kulturnog centra Beograd. Na pitanje da li je to odraz atmosfere u KCB-u, one su dale potvrdan odgovor.
Jedna od šest celina na koje je bila podeljena izložba nosila je naslov „Stav“. Njuzovci, koji su pisali lajtmotive za svih šest sekcija, sa nekoliko rečenica su objasnili suštinu „stava“: „Sigurni ste da ga imate, za razliku od onih koji odlučuju o našim životima“ i „Trudite se da ga ne menjate jer biste neozbiljno delovali kada biste danas pričali nešto suprotno od onog što ste nekada govorili.“ Na izložbi su bile fotografije starca koji je u poplavi spasavao svoje koze, majke koja izlazi na protest noseći sina na ramenima, devojke sa zastavicom sa duginim bojama, ljudi različitih godina, različitih političkih, klasnih i seksualnih opredeljenja i pripadnosti. Prisutni članovi kolektiva podelili su prisutnima slike sa izložbe, a zidovi galerije ostali su goli, bezlični i bez stava.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
