Igra u petercu:
Batrganje opozicije
Opozicija igra „bunker u petercu“, sve u nadi da će preći famoznih pet odsto koliko je potrebno za cenzus i mislim da će većina pretendenata za opstanak u političkoj ligi biti razočarana sopstvenim rezultatom.
Junače se oni, nije da nije tako, ali su im šanse sve manje kako smo bliži izbornom danu. Batrgaju se u besparici, slaboj medijskoj vidljivosti i čini mi se da „zvižde u mračnoj šumi“ rasterujući prirodne strahove od poraza koji će ovaj put biti verovatno i sudbonosan po opstanak čak i nekih tradicionalnih stranaka i još tradicionalnijih kadrova u tim strankama.
S druge strane, već dve nedelje traje kukumavka – posredovana medijima za koje se osnovano sumnja da su bliži Aleksandru Vučiću nego zdravoj pameti i principima profesije – kako će prepošteni i predobri frontmen SNS-ove koalicije da izgubi izbore.
To i sam Vučić nagoveštava svako malo, a da ne bi bilo da je ta zebnja iz područja „javlja mi se“, poziva se i na nekakva istraživanja mada javnosti nije rekao ko je, kada, šta i na kom uzorku istraživao.
Tako je desetak dana uoči izborne ćutnje počela nova galama koja, ovaj put, služi verovatno motivaciji potencijalnih za sada pasivnih, odnosno neopredeljenih birača (ima oko milion) da izađu na izbore i podrže Vučića i njegovu ekipu jer svi drugi hoće da se udruže kako bi njega srušili.
Sve je to, naravno, prenemaganje i preterivanje. Vučićev je interes da obezbedi što veću izlaznost. Nije tih famoznih pet odsto jednako na izlaznosti od 50 ili 60 odsto. Veća procentualna izlaznost povećava broj autsajdera, a onda Dontov sistem sliva vodu na levak koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke u kojoj su i Vuk Drašković, otvoreni zastupnik NATO-a, i Nenad Popović, prvak srpskog Boljšoj teatra, ali i razni drugi koji se ističu nadnaravnim sposobnostima da ne znamo za šta su, ali da je vidljivo za koga su.
Vučić tvrdi da će svi da se udruže protiv njega, ali teško mi je da zamislim kako se ovi što se vrte oko cenzusa i strepe hoće li ga preći, unapred dogovaraju oko neke vladine koalicije za rušenje Vučića i u kojoj bi, po elementarnoj računici, morali zajedno da sede, recimo, Pajtić i Šešelj.
Drugo, istovremeno s tom kuknjavom oko izborne ugroženosti ovih što sada vladaju Srbijom, plasiraju se i objavljuju istraživanja koja pokazuju i dalje visok rejting te stranke, i posebno njenog lidera.
Kod Šešelja, na primer, imamo sasvim drugi model ponašanja. On uporno tvrdi da je na 25 procenata opredeljenog biračkog tela (i to je tvrdio i pre oslobađajuće haške presude) mada nijedno relevantno istraživanje ne pokazuje takvu snagu radikala. On se očigledno opredelio za taktiku različitu od trenutne Vučićeve taktike, junači sebe i svoje umesto da kuka.
Ali, samo bi naivac pomislio da naprednjački zaokret u kampanji i obraćanju javnosti nema – duplo dno. Iza tog jadikovanja ide čitav niz upozorenja šta će da nam se dogodi ukoliko narod ne glasa kako bi Vučić voleo. Od priče da bi nas to vratilo u prošlost – ma što to značilo – do direktnih i sramnih pretnji Milana Krkobabića da će penzioneri ostati bez penzija ako Vučić izgubi izbore.
Lutkarsko pozorište:
Šta će biti ako oni izgube
Sledeći tu logiku povećavaće se spisak pošasti koje će zadesiti Srbiju ukoliko Vučić ne pobedi. Koliko ih znam, nije nemoguće, kao što sam već pisao, da neko ustvrdi da se 25. aprila sunce neće pojaviti na nebu.
Ne bih proširivao spisak svega bez čega ćemo ostati. Ali ove nedelje imamo i jedan novitet.
Kao što reče Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nešto ćemo i dobiti ukoliko Vučić i njegovi izgube: Srbija će, po Đuriću, postati – lutkarsko pozorište. Nije baš objasnio na šta je mislio, ali se da naslutiti.
Pojaviće se, pretpostavljam da je to u pozadini ove izjave, neko sa strane da vuče konce na političkoj sceni, a da bi se to sprečilo, valja osujetiti mogućnost izborne krađe i ministar policajni Nebojša Stefanović odmah se dosetio šta treba da se radi. (Opširnije o upotrebi policije u izborne svrhe u tekstu Miloša Vasića u ovom broju „Vremena“.)
Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik SNS-a najavio je formiranje posebnih timova policije, čiji će jedini zadatak biti da na dan republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora, 24. aprila, suzbijaju izborne krađe. „Možda im čak neće ličiti na policajce, ali kada im budu stavili lisice na ruke i te kako će da im liče na policajce“, rekao je Stefanović.
Kada se na njega zbog ove najave osulo drvlje i kamenje, zlosrećni ministar počeo je da se vadi potvrđujući valjanost narodne izreke da nije majka karala sina što se kockao, nego što se vadio.
Objasnio je pučanstvu da maskirani policajci neće biti na biračkim mestima, već na prilazima biralištima i loviti one što na ulici kupuju glasove. Akcija će biti dobro „zamaskirana“ jer neće birališta nadzirati lokalni policajci, već će biti obezbeđeno da, recimo, policajac iz Pančeva lovi lopove u Aleksincu, a onaj iz Aleksinca činiće to u Pančevu.
I još nešto nam je ministar pojasnio: očekuje se, po njemu, da će krasti oni koji su na ivici cenzusa, jer oni koji su sigurni u pobedu nemaju za tim potrebe.
Ovaj inovativni pristup izbornom procesu neodoljivo me podseća na neke pojave iz doba Rimske republike kada su pojedini konzuli obezbeđivali izborne pobede tako što su na Marsovo polje dovodili svoje legije, tek da budu tu i uteraju strah u kosti kome treba.
Omaška ministra pravde:
Vučić je već predsednik
Pred gostovanje Aleksandra Vučića u sportskoj hali u Zubinom Potoku, Kosovo, na tu halu, u kojoj je u tom trenutku radilo desetak radnika na montaži bine s koje će premijer govoriti, u zoru je bačena bomba i ispaljeni su rafali iz automatskog oružja.
Marko Đurić, šef Kancelarije za Kosovo, čim se razdanilo, to je okvalifikovao kao teroristički akt, ali je i istakao, ne baš tim rečima, da Vučića ne može ništa da uplaši i da će on u toj hali govoriti.
Vučić je tada Srbima koji su bacili bombu poručio „neka im je bogom prosto“ i istakao da će se boriti i za njih i njihove porodice, te da im želi da budu srećniji i zadovoljniji nego danas.
Nikola Selaković, ministar pravde u Vučićevoj vladi, rekao je da je premijerova izjava politička i da svedoči o njegovoj ličnoj hrabrosti.
„Ova izjava predsednika vlade pokazuje samo kakav je on čovek, kako gleda na svoj narod i da je spreman da oprosti onima koji su na necivilizovan i sraman način spremni da udare i na njega i na njegovu ličnost“, rekao je Selaković.
Ministar je još rekao da je Vučić predsednik vlade i srpskog naroda i da se u skladu sa tim ponaša u svakom svom delovanju i u svakoj prilici.
Selaković je, osim što je premijera proglasio za predsednika srpskog naroda, promenio i Đurićevu kvalifikaciju pa je napad okarakterisao kao varvarski čin i dodao da je uveren da će nadležni organi postupati u skladu sa propisima.
Onda se dosetio i da je ministar pravde, a ne samo stranački trbuhozborac i da se ni u jednom zakonu ne pominje varvarski čin, a obaška što se takva dela ne sankcionišu propisima, pa je dodao:
„Kad su u pitanju teška krivična dela, pa tako i ovaj teži oblik ugrožavanja sigurnosti, ne pita se pojedinac da li želi ili ne želi da se neko goni“, a onda se vajkao i unapred pravio alibi, rekavši:
„Gorka činjenica sa kojom se susrećemo svaki put kad govorimo o Kosovu i Metohiji jeste da naši organi krivičnog gonjenja od 1999. godine tamo nemaju ni faktičku, ni formalnu nadležnost.“
U suštini, niko neće ni prstom da mrdne pa sve da napadači dođu i sami se prijave, jer ih je sam Bog amnestirao, a Otac im oprostio, i nije u redu da se neka zemaljska sila meša u ovu harmoniju terorizma i oprosta.
Samo, šta će biti sutra ako ti isti potegnu oružje na nekog drugog u drugoj prilici? To su ozbiljnije pretnje od onog Pančevca koji je zakukao da je gladan i one klape koja je ispred Beogradske arene uz podršku, muzičku, trubača iz Surdulice vređala Vučića, dok su unutra, u Areni, u gotovo akademskoj tišini, Dačićeve pristalice govorile sve suprotno od onih što su galamili napolju.
Mislim da je sukob na liniji Vučić–Dačić veštački proizveden. Oni su prirodni partneri i tako će, čini mi se, biti i nakon ovih izbora, osim ako ovaj što tvrdi da će da ih izgubi ne osvoji apsolutnu vlast. Onda mu niko neće biti potreban, uključujući tu i građane Srbije.
