Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Loše urađen posao, sukobi interesa i slične ocene, argumenti su zbog kojih umetnička udruženja traže poništenje Konkursa za sufinansiranje savremenog stvaralaštva
Učinak i bilans Ministarstva kulture i informisanja nedvosmisleno je negativan, jednoglasna je ocena četrnaest Reprezentativnih umetničkih udruženja u saopštenju koje su ove nedelje uputila javnosti, zbog „činjenja ili nečinjena ministra i Ministarstva na osnovu kojih se može konstatovati da postoji očigledna namera zapostavljanja i uniženja nacionalne, odnosno državne kulturne politike“. Na tom spisku grešaka Ministarstva je i upravo obnarodovani Konkurs za sufinansiranje savremenog stvaralaštva za ovu godinu, razlog i povod aktuelnog nezadovoljstva stvaralaca kulturnog života u Srbiji.
Naime, kad je Ministarstvo kulture i informisanja 10. maja objavilo na svom sajtu kako su podelili 2,2 miliona evra na 1691 projekat kojima su institucije i pojedinci konkurisali kod države da im bude sufinansijer u onome što nameravaju da urade ove godine, ispostavilo se da je tek svaki četvrti dobio pozitivan odgovor. S obzirom da su komisije Ministarstva – za svaku oblast je imenovana posebna komisija a ukupno ih je jedanaest – o svim tim prijavama odlučivale petnaestak dana, izražena je opravdana sumnja da taj posao nisu uradile savesno i ozbiljno. Ovu pretpostavku je potkrepilo nekoliko sukoba interesa i mnogo odbijenih pojedinačnih i institucionalnih projekata čiju važnost po kulturu njeno Ministarstvo nije prepoznalo.
Sa sastanka ministra Ivana Tasovca i predsednika komisija javnosti je poslato saopštenje da „je akcenat stavljen na podržavanje projekata koji imaju prepoznatljivost na republičkom nivou i značajni su za promociju srpske kulture. Definisanjem donjih limita izbegnuta je uravnilovka po sistemu ‘svima pomalo’ i postignuto da se značajnija sredstva dodele nešto manjem broju projekata koji su svojim kvalitetom zaslužili da budu podržani.“
Ilustracije radi, evo nekoliko primera koji po mišljenju komisije nisu zadovoljili nabrojane kriterijume. Susreti profesionalnih pozorišta lutaka Srbije, koji postoje 46 godina i deo su Međunarodnog udruženja lutkarskih pozorišta, ovim konkursom nisu dobili finansijsku pomoć države. Istu količinu novca dobili su i Sterijino pozorje za ceo program i Hartefakt za samo jedan projekat – pet miliona dinara. Nula dinara je dobila Nušićijada u Ivanjici iako je sa oko 150 realizovanih programa postala obeležje kulturnog života tog kraja. Odbijena je podrška AFUN-u za izbor našeg kandidata za nagradu Oskar, kao i UFUS-u za nagrade kao što je memorijalna Nagrada „Jovan Aćin“ koja postoji već 23 godine. Jugoslovensko dramsko pozorište je dobilo novac samo za dve razmene sa pozorištima iz regiona i to u polovičnim iznosima, a konkurisalo je sa devet projekata.
Nepravilnosti u radu komisija Ministarstvo nije ni komentarisalo ni objasnilo. Na primer: komisija koja je birala projekte u oblasti kinematografije i audiovizuelnog stvaralaštva, kojom je predsedavao Dimitrije Vojnov, dodelila je milion dinara tek ustanovljenom Međunarodnom festivalu filmske komedije čiji je Vojnov selektor. Na spisku komisije za kulturnu delatnost dece i za decu i mlade je projekat udruženja BAZAART koji vodi Sunčica Milosavljević, član komisije. O projektima scenskog stvaralaštva – drame, opere, baleta i plesa – odlučivale su dve komisije: u komisiji za pozorište bila je Aja Jung, a komisija za balet u kojoj je bio Vlada Dekić, direktor „Kola“, čiji je predsednik Upravnog odbora Aja Jung, dodelila je najveći iznos Beogradskom festivalu igre koji vodi Aja Jung. Komisija u oblasti muzike odobrila je 2,2 miliona dinara za projekat čiji je organizator Udruženje građana „Inart“, čiji je zastupnik Boris Postovnik, član te komisije.
Kakve će konkretne posledice imati ovogodišnji konkurs za sufinansiranje po odbijene stvaraoce? Objasnimo opet na primeru. ASSITEJ (ASITEŽ) Srbija (udruženje za razvoj pozorišta za decu i mlade koje osim pozorišta okuplja pedesetak festivala, institucija i grupa koje deluju u ovoj oblasti, i kao deo istoimene međunarodne organizacije, učestvuje u zajedničkim projektima) konkurisalo je sa pet projekta – bez uspeha. Diana Kržanić Tepavac, predsednica ASITEŽ-a objašnjava da je komisija odbila sufinansiranje nagrade za njihov Konkurs za originalni dramski tekst za decu i mlade, koja je „bila veliki podsticaj dramskim piscima, naročito mladim, a sam konkurs je bio značajan za razvoj nacionalne pozorišne scene za mladu publiku“, kao i da je odbila program kojim je ASITEŽ inicirao okupljanje pozorišnog stvaralaštva za mladu publiku u regiji. „Ovaj sastanak mreže Evropa 8+ trebalo je da bude održan prvi put u Srbiji, s namerom da se pozorišni akteri, menadžeri, reditelji, pisci, upoznaju sa srpskom produkcijom za decu i mlade, da dogovore gostovanja i pozive za učešće na festivalima, i projekte kojima bi se konkurisalo na neke od EU fondova.“ Odbijena su im i sredstva za godišnju članarinu u svetskom ASSITEJ-u, kao i učešće našeg predstavnika u bordu kao jednog od 12 članova među 85 zemalja sveta. Do sada Srbiji nikad nije ponuđena takva mogućnost.
Da li ASITEŽ možda nije zadovoljio potrebne kriterijume Ministarstva? „Mi i Ministarstvo radimo na istom poslu razvoja, zastupanja i prezentovanja srpskog pozorišnog stvaralaštva u svetu“, kaže Diana Kržanić Tepavac. „Prošle godine nas je Ministarstvo pozvalo da kao primer dobre prakse prezentujemo na radionici projekat ‘ASITEŽ predstavlja, pogled u savremenu frankofonu dramsku literaturu za mlade’, četiri naša umetnika izabrana su da učestvuju u najznačajnijim programima svetskog ASITEŽ-a, pokrenuli smo projekat za mlade pisce ‘Priče sa malog odmora’ i dobili dramske tekstove o životu tinejdžera u školi, prezentovali smo našu pozorišnu scenu za mladu publiku na predavanjima po pozivu u Japanu, Rumuniji i Norveškoj, učestvovali na velikim skupovima i festivalima u Nemačkoj, Francuskoj i Hrvatskoj i našim ‘Almanahom’ promovisali autore i njihove tekstove prevedene na engleski i francuski jezik, i mnogo toga još. U svetu nas vide kao nacionalni centar koji ostvaruje odlične rezultate i partnera na kog se ozbiljno računa. Izostankom bilo kakve finansijske podrške saseca se sve što smo sa mnogo brige godinama gradili, a jednogodišnji prekid preti da nas vrati na početak.“
Umetnička udruženja traže da se konkurs poništi. Očekuju da će nova vlada RS rešiti ovaj problem. Istina, to bi u tom slučaju moglo da se desi najranije početkom druge polovine godine, ali…
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve