Potraga za »izgubljenim plemenom«

Kada je prošle nedelje, u Feniksu (Arizona), tokom pompezno najavljivanog predstavljanja svoje politike prema imigraciji Donald Tramp izostavio dotad neizbežan refren o deportaciji svih jedanaest miliona imigranata koji u SAD borave ilegalno, nametnuo se zaključak da se republikanski predsednički kandidat distancira od dosadašnje zapaljive retorike. Kao da je iznošenjem plana da u autobuse za deportaciju stavi „isključivo dva miliona“ ilegalnih imigranata sa kriminalnom prošlošću pokušao da umanji odijum među glasačima za izbore sve relevantnije hispanoameričke zajednice, kojoj se ozbiljno zamerio još prvog dana svoje kampanje kada je izjavio da iz Meksika u SAD stiže najviše dilera droge, kriminalaca i silovatelja. U nastavku kampanje Tramp se svojski trudio da u javnosti očuva imidž protivnika imigracije i rasiste.

Jasno je, međutim, ilegalnim imigrantima poručio da pod njegovom predsedničkom administracijom ilegalni i ne sanjaju da će ikada uspeti da legalizuju svoj boravak unutar SAD, bilo kao naturalizovani građani, bilo kao vlasnici „zelene karte“, što im je stavljao u izgled Barak Obama, a što ponavlja i Hilari Klinton.

„Niko ko u SAD uđe ilegalno ne možda da računa na legalni status niti da postane građanin SAD“, rekao je Tramp svojim pristalicama u Feniksu, pa dodao da ipak ne odbacuje mogućnost rešavanja njihovog statusa, te da mu je potrebno vremena da formuliše rešenje za taj problem. Ideji da se na granici sa Meksikom izgradi „prelepi zid“ čije će troškove u potpunosti finansirati Meksiko, bez obzira na zvaničan stav te države da im tako nešto ne pada na pamet, ostao je dosledan.

SUMANUTI PLANOVI: Odnos prema imigrantima, pogotovu onima koji se u SAD nalaze u nezakonitom statusu, bila je jedna od glavnih tema i republikanskih predizbora 2012. i predsedničke kampanje te godine. Ondašnji predsednički kandidat republikanaca Mit Romni prvo je zastupao sumanutu ideju o „samodeportaciji“ ilegalnih imigranata u matične zemlje, da bi potom reternirao ne bi li pridobio glasove Hispanoamerikanaca. Mršava podrška u toj zajednici, kao uostalom i poraz protiv Baraka Obame, primorali su mudre glave Republikanske stranke da preporuče poboljšavanje odnosa prema Hispanoamerikancima, stišavanje imigrantske retorike, te iznošenje ohrabrujućih zakonodavnih inicijativa. Iako je svojevremeno oštro kritikovao inače umerenog Romnija zbog ideje o „samodeportaciji“, Tramp prošle godine ulazi u trku za Belu kuću potpuno zasenjujući te traljave pokušaje da se kontroverznim stavovima dopadne desno orijentisanim biračima: umesto kilave „samodeportacije“, Tramp je predložio – deportaciju. Svih jedanaest miliona ljudi.

Dobiti republikanske predizbore sa oštrom antiimigrantskom retorikom, čak i uz svega petinu birača na predizborima koji dele takav sentiment, odavno ne spada u kategoriju iznenađenja. Na predsedničkim izborima, međutim, na kojima je Trampu za pobedu potrebno da osvoji barem četiri puta više glasova nego na predizborima, omekšavanje Trampovih stavova prema imigrantima deluje razumno, imajući u vidu da Galupove tradicionalne junsko-julske ankete o odnosu prema imigrantima već godinama pokazuju da je značajan broj Amerikanaca protiv deportacije i izgradnje zida sa Meksikom, te da još veći procenat podržava legalizaciju statusa imigranata „bez papira“.

Sa druge strane, prema računici konzervativne organizacije American Action Forum, deportacija jedanaest miliona ljudi trajala bi čak dvadeset godina i koštala između 400 i 800 milijardi dolara. Ekonomske studije pokazuju da je polovina ilegalnih imigranata zaposlena, da više od polovine svih radnika na američkim farmama i plantažama čine ilegalni imigranti (jer rođeni Amerikanci nisu ludi za takvim poslovima), da federalni i budžete saveznih država imigranti pune milijardama dolara na ime poreza na prihod.

BELA BAZA: Tramp je, u međuvremenu, svakako upoznat sa svim tim podacima, baš kao i sa „autopsijom“ izbornog poraza republikanaca na izborima 2012. iz koje sledi preporuka o proširenju biračke baze Hispanoamerikancima; ali isto tako zna da je to igra na veoma duge staze, a da će novi demokrata zameniti Baraka Obamu. Tramp je i pre prve uvredljive reči upućene Meksikancima znao da su mu minimalne šanse da značajno proširi republikansku koaliciju izvan belaca. Zato se od starta okrenuo tome da svoju glasačku bazu još više učini belom.

foto: ap photo

I bez otvorene podrške koja mu stiže od bivših lidera Kju-Kluks-Klana i drugih opskurnih organizacija koje se bore za „nadmoć bele rase“, Trampova strategija u mnogim elementima podseća na tzv. južnjačku strategiju koju su šezdesetih godina prošlog veka počeli da promovišu senator Goldvoter i potonji predsednik SAD Ričard Nikson. Od mobilizacije belih glasača na Jugu SAD nezadovoljnih uvođenjem Afroamerikanaca u red ravnopravnih građana, stiglo se u 21. veku do raspirivanja netrpeljivosti prema svemu što u SAD stiže iz inostranstva i preti da ugrozi tradicionalan način života, pa i – sam život.

Agitujući protiv primanja izbeglica iz Sirije i Bliskog istoka, a podozrevajući da se među njima kriju ISIS-ovi „spavači“, Tramp je iz boce pustio paranoju koja uspešno pronalazi „domaćine“ u svima onima koji su i ovako latentno zazirali od sugrađana drugačije boje kože, a naročito veroispovesti. Brojni su izveštaji o tome kako su, u najboljem slučaju, žrtve dobacivanja i kinjenja na ulici i u školama, postali građani SAD koji su odavno emigrirali iz islamskih država ili Srednje i Južne Amerike. Sveprisutni Tramp našao je tako poklonike i među đacima koji svojim drugarima, poreklom sa drugih kontinenata, poručuju da se „vrate odakle su došli“.

Tramp igra na kartu strahova i kada obećava da će prvog dana svog predsedničkog mandata početi da deportuje „dva miliona kriminalaca iz redova ilegalnih imigranata“, koje, kako navodi, Obamina administracija pušta da švrljaju po američkim gradovima i čine brojna krivična dela, pa čak i ubistva. Da bi tu tezu potcrtao, Tramp je u Feniksu predstavio tzv. Majke anđela, neformalnu organizaciju majki čija su deca stradala u incidentima sa ilegalnim imigrantima. Puštajući da pred TV kamerama iznesu svoje bolne ispovesti, Donald Tramp je prepustio javnosti da se zapita da li su realne zvanične statistike po kojima ilegalni imigranti ni po čemu nisu posebni kada je u pitanju izvršenje krivičnih dela u ukupnoj populaciji.

Posebnu vrstu strahova Tramp promoviše kroz tezu o tome da ilegalni imigranti oduzimaju poslove građanima SAD, radeći, kako uporno tvrdi, za manje plate. Naravno da izbegava da pomene da imigranti najčešće posao dobijaju tamo gde ne gine težak fizički rad – na građevinama, u poljima ili na plantažama mandarina i bresaka, za šta domicilno stanovništvo odavno ne pokazuje interes. U kontekst oduzimanja poslova Tramp obično smešta i međunarodne trgovinske sporazume (pre svih, NAFTA) zbog kojih je priličan broj američkih kompanija preselio svoja poslovanja na druge kontinente i time lokalno stanovništvo ostavio bez posla. S ovom porukom predsednički kandidat republikanaca najčešće nastupa u tzv. pojasu rđe, (Rust Belt), deponiju zatvorenih fabrika i rudnika na severoistoku SAD, gde se nalaze i tradicionalno demokratama naklonjene države, ali u kojima su birači nezadovoljni ekonomskim razvojem i preplašeni za svoju budućnost, pa Tramp pokušava da ih privoli na svoju stranu.

Od Reganove pobede na izborima osamdesetih godina najviše zahvaljujući belcima, Amerika se u demografskom smislu značajno promenila – toliko da odavno važi pravilo da jednobojna izborna koalicija nema šanse za pobedu. Tu lekciju dobro su naučili i Džon Mekejn i Mit Romni nakon poraza od Baraka Obame. Donald Tramp, izgleda, nije, i stoga čitava njegova strategija liči na, kako je to neko rekao, „potragu za izgubljenim plemenom u Amazoniji“ – za svim onim belcima koji su do sada odbijali da glasaju čekajući Onog Pravog Kandidata, a koje će Trampova retorika i targetiranje grupa od kojih preti svakovrsna opasnost, ovaj put naterati da izađu na izbore u velikom broju, pridružujući se onima koji su do sada svoj glas davali kandidatima nedostojnim očuvanja „istinskog karaktera Amerike“.