Neuspelo postrojavanje pravosuđa

Desetine hiljada demonstranata, sa transparentima i svećama u rukama, punih devet dana izlazili su na ulice svih većih gradova u Poljskoj, kako bi izrazili protest zbog kontroverzne reforme pravosuđa. Nju su u „blickrig“ maniru sproveli konzervativna vladajuća partija Pravo i pravda i njen lider Jaroslav Kačinjski. Veliki broj građana, a na poziv opozicionih partija, brojnih građanskih udruženja i radničkih sindikata, danima je protestovalo i ispred predsedničke palate u Varšavi, parlamenta i zgrada sudova, zahtevajući od predsednika države Andžeja Dude da stavi veto na naopaku reformu sudstva. Poljski liberalni dnevni list „Gazeta viborča“, obraćajući se svojim čitaocima, doslovce je napisao: „Izađite na ulice, parališite grad. Ogromna većina je jedini način kako poraziti Kačinjskog.“

Evropska unija otvoreno je zapretila zvaničnoj Varšavi oštrim kaznama, sudskim gonjenjem, pa čak i uvođenjem sankcija (vidi okvir) ukoliko sprovede reformu kojom bi se faktički uvela kontrola vladajuće partije Pravo i pravda nad sudovima u toj zemlji. Usled unutrašnjeg pritiska građana, ali i pretnji koje su uputili zvaničnici Evropske unije, poljski predsednik Andžej Duda, inače saveznik i nekadašnji kandidat za šefa države upravo stranke Pravo i pravda, neočekivano je doneo odluku da stavi veto na dva od tri zakona, koji bi Vrhovni sud i druge oblasti sudstva u Poljskoj stavili pod kontrolu vladajuće partije. „Odlučio sam da ih pošaljem nazad u Sejm, što znači da ću staviti veto na zakone o Vrhovnom sudu, kao i na onaj o Nacionalnom savetu o pravosuđu“, rekao je Duda, dodavši da je „Poljskoj veoma potrebna reforma pravosuđa, ali mudra reforma koja će pojačati osećanje da postoji pravda“, rekao je poljski predsednik u obraćanju javnosti.

ŠTA JE BILO SPORNO: Zakoni o opštim sudovima i o Nacionalnom sudijskom savetu, telu koje bi trebalo da nadzire nezavisnost poljskih sudova, nešto ranije već su bili usvojeni u poljskom parlamentu. Međutim – na noćnoj sednici i po hitnom postupku – usvajanje trećeg u nizu legislativnog predloga iz ovog seta zakona, kontroverznog zakona o reformi i reorganizaciji Vrhovnog suda, kojim je bilo predviđeno da se raspusti i iznova bira ovo sudsko telo uz velike nadležnosti ministra pravde, izazvalo je pravu političku buru. Onu koja je, po rečima bivšeg poljskog predsednika Leha Valense, mogla da dovede i do „građanskog rata“.

Nakon što su donji dom poljskog parlamenta, Sejm, a zatim i gornji dom, Senat, usvojili zakone kojima se pojačava politička kontrola nad čitavim sistemom sudstva, nije se dugo čekalo na reakcije iz EU, ali i OEBS-a, Saveta Evrope, Vašingtona… Prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans bio je najdirektniji u kritikama poljske vlade, rekavši da ti zakoni „povećavaju sistemske pretnje po pravnu državu u Poljskoj“. „Kolektivno, uništili bi šta god je ostalo od nezavisnog sudstva i sudove bi stavili pod potpunu političku kontrolu vlade“, rekao je Timermans, dodavši da na to nije upozoravala samo Evropska komisija, već i Evropski parlament, Savet Evrope i Venecijanska komisija.

U sličnom tonu reagovao je i predsednik Evropskog saveta i bivši premijer Poljske Donald Tusk, inače veliki politički rival braće Kačinjski, koji je ocenio da su promene u pravosuđu „unazađujuće“ i protivne evropskim vrednostima. Tusk je izjavio da vlasti u Poljskoj moraju da budu svesne ozbiljnih političkih posledica, jer „one dolaze po automatizmu“, a ne zato što neko u Briselu namerno želi da kažnjava Poljsku. „Nijedan građanin ne želi da živi u uverenju da će sudija slušati naređenja ministra pravde“, rekao je predsednik Evropskog saveta za privatnu televiziju TVN24 i dodao da ako se bude sprovela takva reforma niko „na poljske sudove neće gledati kao na objektivne kada budu odlučivali u slučajevima po evropskim zakonima“.

Tusk je uputio poziv za sastanak poljskom predsedniku i premijerki Beati Šidlo, kako bi se rešila „politička kriza“ u toj zemlji i eventualno popravili zategnuti odnosi između Varšave i Brisela. Pozvani lideri Poljske, međutim, odbili su da se susretnu sa svojim uticajnim zemljakom.

„NEĆE NAS ZAUSTAVITI„: Za manje od dve godine koliko je na vlasti u Poljskoj, evroskeptična vladajuća stranka Pravo i pravda donela je nekoliko kontroverznih odluka koje su, prema mišljenju brojnih kritičara, ozbiljno narušile demokratske procese u toj zemlji. Javni radio i TV servis i poljska agencija PAP postali su izrazito provladini mediji, a gotovo odmah na početku mandata vlada u Varšavi je, izmenom zakona, pod svoju kontrolu stavila i Ustavni sud.

Nimalo blagonaklono nije se u EU gledalo i na oštru evroskeptičnu retoriku poljskih lidera, a pravi „rat“ između Varšave i Brisela vodio se i oko pitanja migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike.

Jednobojna vlada Prava i pravde, koja je kao prva od rušenja komunizma osvojila apsolutnu većinu u poljskom parlamentu, već je sprovela čistke u državnoj upravi, vojsci i tužilaštvu, a sada je imala nameru da „disciplinuje“ i kompletan pravosudni sistem. U odgovoru na kritike iz Brisela, šef partije Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski rekao je da su upozorenja Evropske komisije čisto „politička“. „Te stvari s kojima trenutno imamo posla isključivo su u nadležnosti zemlje“, rekao je Kačinjski za državnu televiziju TVP. Njegova partija Pravo i pravda tvrdila je i da su zakoni neophodni za efikasniji pravosudni sistem i borbu protiv korupcije.

Očekivano, jedina evropska zemlja koja je otvoreno stala uz Poljsku bila je Mađarska, a premijer Viktor Orban uporedio je pritiske EU sa metodama „inkvizicije“. „Inkvizicijska ofanziva protiv Poljske ne može nikada da uspe jer će Mađarska koristiti sve zakonske mogućnosti u EU da pokaže solidarnost sa Poljacima“, rekao je mađarski premijer. Ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto takođe je zatražio od Evropske komisije da ne prekoračuje svoja ovlašćenja i da ne treba da se meša u unutrašnja pitanja Poljske.

Sa druge strane, vlasti u Varšavi upravo i imaju računicu da EU neće uspeti da pronađe konsenzus o uvođenju eventualnih sankcija Poljskoj jer bi Mađarska mogla da stavi veto na takvu odluku i spreči kažnjavanje najveće zemlje iz Višegradske grupe. Ukoliko bi zvanična Budimpešta zaista i onemogućila da se Poljska sankcioniše, Evropska komisija bi, teoretski, sličnu proceduru mogla da pokrene i protiv Mađarske.

Zanimljivo je istaći da i pored toga što je ekonomska situacija u Poljskoj izuzetno stabilna i da ova zemlja ima regionalni primat u investicionim aktivnostima – uz podatak da je u Poljskoj nedavno zabeležena i najmanja nezaposlenost još od pada komunizma – manje od trećine Poljaka podržavalo je kontroverzne pravosudne reforme. Rezultati ankete koju su sprovele televizije TVN i TVN24 pokazali su da je više od polovine svih ispitanika zahtevalo od predsednika da uloži veto na sporne zakone. Veto šefa države znači da će o dva zakona morati ponovo da raspravlja parlament, kako bi kvalifikovanom, tropetinskom većinom pokušao da nadglasa odluku predsednika Poljske. Vladajućoj stranci za preglasavanje predsedničkog veta bili bi stoga neophodni i glasovi dela opozicije.