Direktor policije bio je dirljiv u svojoj izjavi: on misli da mi treba da se pouzdamo u policiju koja godinu i po dana nije u stanju da rasvetli događaje iz noći 25. aprila 2016. u Savamali. Uzgred, dva pozornika iz Stanice policije Savski venac obavili bi to u 24 sata najduže. To je tema tugaljiva za direktora i ministra; ne toliko zbog bespravnog rušenja i pratećeg nasilja, prekršaja i krivičnih dela, koliko zbog neobjašnjivog odbijanja policije da u tom slučaju reaguje uprkos ponovljenim pozivima građana. Danas, zahvaljujući izveštaju zaštitnika građana Saše Jankovića, znamo da su dežurnim policijskim službenicima u Policijskoj upravi beogradskoj, gde noću zvoni telefon 192, zabranili (neko im je zabranio) da reaguju. Ko je taj neznani Neko? Policajci se na to pitanje smeju i pokazuju prstom uvis: ima samo jedan Neko, kažu.
E, sad: član 207. Predloga zakona o policiji (u konačnoj verziji) opisuje „teške povrede službene dužnosti“ od strane policijskih službenika u 28 tačaka. Tačka 5 tog spiska kaže: „nepreduzimanje ili nedovoljno preduzimanje mera iz svoje nadležnosti za bezbednost lica, imovine i poverenih stvari“; tačka 6 govori o „onemogućavanju, ometanju ili otežavanju izvršavanja službenih zadataka“. Te tužne noći između 24. i 25. aprila 2016. imali smo obe ove tačke u sticaju i u tom pogledu ovaj Predlog zakona o policiji ne razlikuje se od postojećeg Zakona. Razlikuje se u nekim drugim stvarima, ali o tome kasnije. Sektor za unutrašnju kontrolu MUP, kome je u Predlogu izmena i dopuna Zakona o policiji posvećena velika pažnja, do danas nije odgovorio ni zaštitniku građana (a morao je), niti Tužilaštvu (morao je još više) na pitanje kako se desilo da Neko naredi dežurnim policijskim službenicima da počine teške povrede službene dužnosti te noći. Nije odgovorio i neće, bez brige, jer je naređenje došlo sa dovoljno visokog mesta, pa sada svi čekaju da se Savamala zaboravi; samo neka čekaju, neće se zaboraviti.
MINISTAR ODREĐUJE: Taj nedostatak osećanja za zaborav ionako jako nervira ovu vlast i Predsednika, i to je ono što ih možda najviše jedi kod ovog lenjog, neodgovornog i uopšte neozbiljnog naroda. Da rade za male pare neće, samo olajavaju vlast po kafanama i kafićima, nikakvog protestantskog duha nemaju, a ovamo se prisećaju svake sitnice i naprđivaju. Nisu oni zaslužili Aleksandra Vučića i razume se da je uvređen – kao i obično. U utorak po podne izveo je još jednu cirkusku akrobaciju: odbio je da ode na banket u BIA, jer da je nekim novinarima uskraćen pristup, a to je njega užasnulo. To je odmah razvikano po režimskim medijima, jer da se pravo na slobodno informisanje ne sme uskratiti nikome itd., kao iz prvog amandmana američkog Ustava. Kad budete ovo čitali, znaće se i koji su to novinari, pa zaključke donosite sami. A i ti banketi na Banjici ionako su gnjavaža, bio sam na nekima; dve muve, dakle.
Nego, vratimo se mi ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji. Utisak posle prvog čitanja (a biće još čitanja, samo polako) jeste pre svega insistiranje na najsavremenijoj tehnici i njenoj primeni u svim mogućim i zamislivim taktičkim situacijama. Autori su zaljubljeni u video i ostale nadzore, uređaje za snimanje i „inteligentno prepoznavanje“ registarskih tablica; rado su proširili nadležnost policije i na tehničko obezbeđenje lokalnih samouprava, pravnih i fizičkih lica, kamere dakle, s tim da „tehničke uslove, načine postavljanja i korišćenje sistema“ pobliže određuje ministar podzakonskim aktima. Ministar i inače preciznije određuje čitav niz ovlašćenja i mera. Sud i tužilaštvo se u tom kontekstu ne pominju, mada je to pokriveno onim čuvenim „u skladu sa zakonom“, za koje znamo kako izgleda u praksi.
Najlepši deo je onaj o bezbednosnim proverama (čl. 102. Predloga). Svi, naravno, znamo da su bezbednosne provere stvar mnogo korisna i nadasve potrebna u državi, još od obrenovićevskih vremena („a za njenu tetku da se kaže od čega živi“). Naravno da je bezbednosna provera potrebna pre nego neko bude primljen na rad u MUP, druge državne organe osetljivijeg tipa, za lica koja imaju pristup poverljivim i tajnim podacima, za zaštitare i buduće privatne detektive (to jedva čekamo), za ljude koji bi da drže i/ili nose oružje itd. i „u drugim slučajevima utvrđenim posebnim zakonom“, kakvih mora da ima raznih. Od ukupno devet tačaka člana 102. Predloga (Vršenje bezbednosnih provera), najzanimljivija je tačka 8a (iz tog slova „a“ zaključuje se da je dodata naknadno, što je od značaja). Tačka 8a kaže da će se bezbednosna provera vršiti i nad „licima koja stanuju, rade ili borave po drugom osnovu u neposrednom okruženju lica koja se bezbednosno štite“.
IZGUBLJENO U PREVODU: Tu se sada otvaraju neka pitanja. Naime, ako neko lice iz ostalih tačaka ne prođe bezbednosnu proveru, neće biti primljeno u policiju, neće dobiti dozvolu za oružje, neće moći da uđe na prijem u BIA itd., što je sasvim u redu. Ali šta će se desiti sa licem koje „stanuje, radi ili boravi po drugom osnovu u neposrednom okruženju lica koja se bezbednosno štite“? Šta ako za njih bezbednosna provera ispadne negativna? Hoće li takvo neko lice da se seli dalje od štićenog lica? Da traži novi posao, novo boravište ili neki drugi osnov? Pritom – molim da primetite – lica nad kojima se vrši bezbednosna provera o tome ne moraju (i neće, bez brige) biti obaveštena. Zanimljivo je da ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji predviđa popunjavanje upitnika o proveri, uz pristanak proveravanog lica. Upitanik ima čitav niz pitanja (dvadesetak najmanje), zaključno sa zdravstvenim i psihičkim stanjem, tetkinim parama i porodici. Naravno da se za upitnik ne traži pristanak lica koja stanuju u blizini itd. Tu će se Rodoljub Šabić jako obradovati, kada predlog dođe u Skupštinu.
Predlog zakona o policiji uvodi još jednu novinu: test integriteta za radnike MUP, čije sprovođenje „ne spada u posebne dokazne radnje propisane Zakonikom o krivičnom postupku“ (čl. 230a). „Sprovođenje Testa integriteta može se audio i video dokumentovati, a tokom njegovog sprovođenja mogu se koristiti legendirana sredstva i dokumenta“. Prevedeno na govorni jezik: test integriteta zamišljen je kao zamka i nameštaljka, pa da vidimo kako će ptičica da se provuče. „Legendirano“ u obaveštajnom žargonu znači izmišljeno i falsifikovano. Dotle smo došli, a biće i još.
