Tramp je Evropom prohujao kao uragan. Za njim je ostalo narušeno savezništvo. Evropski lideri procenjuju štetu koju je napravio i novonastalu situaciju u kojoj SAD više nisu partner na koga mogu da se oslone
Kada je Donald Tramp u ponedeljak 16. jula posle razgovora sa Vladimirom Putinom iz Helsinkija poleteo za Ameriku, evropski političari su odahnuli i počeli da procenjuju štetu koju je napravio: Evropsku uniju je nazvao „američkim neprijateljem“; članicama NATO-a se na samitu u Briselu obraćao kao reketaš koji ubira pare za zaštitu i zahtevao da smesta uplaćuju dogovorena dva odsto BDP-a u kasu vojnog saveza i da više ne zabušavaju, mada je na samitu NATO-a u Velsu dogovoreno da je rok za to 2024. godina; za Nemačku je rekao da je „zavisna“ od Ruskog gasa, da je „zarobljenik“ Rusije i prozvao kancelarku Angelu Merkel da gradi sa Rusima gasovod Severni tok 2, a da istovremeno od Sjedinjenih Država očekuje zaštitu i da to tako neće moći; britansku predsednicu vlade Terezu Mej je karao da isuviše popustljivo vodi pregovore o Bregzitu, da od Britanije pravi koloniju EU i direktno podržao Borisa Džnsona, koji je nedavno dao ostavku na mesto ministra inostranih poslova.
Na kraju, nije došlo do nepopravljivih razmirica, ali je bilo očigledno da se Tramp ne oseća kao da je među partnerima, a u Evropi je ostao gorak ukus da se predsednik SAD ponašao kao gazda koji je došao da napravi reda među neposlušnim zaposlenima.
DONALD I VLADIMIR: A onda je Tramp otišao da igra golf u Škotskoj pre „istorijskog“ sastanka sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. Tek tu je nastala panika u EU, jer je Tramp iz priprema za taj susret, tokom koga je gotovo dva sata razgovarao sa Putinom samo u prisustvu prevodilaca, potpuno isključio svoje evropske i NATO „saveznike“, pa i svoje sopstvene saradnike.
Evropska unija, koja je Rusiji zajedno sa SAD uvela sankcije zbog aneksije Krima, osećala se izdano, „liberalni“ mediji sa obe strane Atlantika su razapeli Trampa, američki zato što je za istorijski loše odnose između Vašingtona i Moskve osudio sopstvenu zemlju, a evropski i američki unisono zato što je „Putinu otišao na noge“ i ophodio se prema njemu sa više poštovanja i prijateljskije nego prema liderima država EU i NATO-a.
Uočljivo je bilo poštovanje koje Tramp gaji prema Putinu, kao jedan alfa mužjak prema drugom, za razliku od jedva potisnutog prezira prema moćnim ženama kakve su Tereza Mej i Angela Merkel, ili „fićfirićima“ kakav je Emanuel Makron.
SPORAZUM SA JAPANOM: Pre svega ovoga Tramp je izveo SAD iz Klimatskog sporazuma, izašao iz Atomskog sporazuma sa Iranom, stavio na led Sporazum o slobodnoj trgovini između Evrope i SAD (TTIP), razbucao Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), jednim tvitom poništio dogovor sa samita G7 u Kanadi, započeo trgovinski rat sa EU i Kinom.
Dan nakon što je Tramp okončao svoju evropsku odiseju, kao sunce nakon uragana zasijala je na tmurnom evropskom nebu vest da su EU i Japan potpisali do sada najveći međusobni sporazum o slobodnoj trgovini. Sporazum predviđa da Japan ukine carinu na 94 odsto robe koja se uvozi iz EU, a da EU oslobodi poreza 99 odsto robe koja se uvozi iz Japana. Carina na automobile treba da se ukine osam godina nakon implementacije sporazuma, čije je potpisivanje ubrzano kao odgovor na Trampovu spoljnotrgovinsku politiku.
foto: apTRN U OKU: Angela Merkel i Donald Tramp u Briselu
NEMAČKA NA TAPETU: Posmatrano iz Evrope čini se da se Tramp prema EU ako ne kao prema neprijatelju u najmanju ruku ophodi kao prema ljutom konkurentu, svakako ne kao prema savezniku. Time je prekinuo posleratnu decenijsku praksu da čak i kada federalne rezerve određuju kamatne stope u obzir ipak uzimaju i interese svojih saveznika. Tramp brzinski ruši približavanje SAD i Evrope, na kome je u dva mandata radio njegov prethodnik Barak Obama.
Čini se i da se Tramp više od bilo koje druge zemlje okomio na Nemačku, što u sklopu politike, koju on pre svega shvata kao ekonomski rat, nije nelogično, jer je Nemačka kao najjača evropska privreda samim tim i najveći protivnik Amerike.
U opširnoj analizi zašto je baš Nemačka trn u Trampovom pogledu na svet nemački „liberalni“ nedeljnik „Špigel“ navodi da je Nemačka, koja je decenijama bila jedan od najbližih američkih saveznika i u prvim redovima Hladnog rata, za Trampa postala „neprijatelj broj 1“.
Tramp besni zbog nemačkih automobila na američkim ulicama, navodi „Špigel“, govori da je u Nemačkoj porastao kriminal zato što je Angela Merkel pustila izbeglice u zemlju, da je nemački narod nezadovoljan svojom vladom.
Američki ambasador u nemačkoj Ričard Grenel otvoreno podržava desne i populističke partije, u njegovoj rezidenciji se sastaju predstavnici ekstremno desne Alternative za Nemačku i desnog krila vladajućih demohrišćana; on je mimoilazeći nemačku vladu pokušao da se direktno dogovara sa predstavnicima automobilske industrije o carinama na automobile, kao da je Nemačka nekakva banana-republika.
POZOVITE FROJDA U POMOĆ: Pokušavajući da odgovori zašto Tramp gaji toliki animozitet prema Nemačkoj, britanski istoričar Timoti Garton Eš kaže da bi možda trebalo pozvati Frojda u pomoć, jer je teško racionalno objasniti Trampovo ponašanje: možda se psihološki motiv krije u Trampovim nemačkim korenima, možda ne trpi moćne žene kakva je Angela Merkel.
A možda Trampa iritira njena notorna, nedodirljiva staloženost, ili što je imala veoma dobar odnos sa Barakom Obamom, a Tramp mrzi Baraka Obamu i sve što ima veze sa njim. Sigurno je da njihovom odnosu ne doprinosi ni što su američki liberalni mediji koji svakodnevno razapinju Trampa i rugaju se sa njim, Angelu Merkel stilizovali u heroinu liberalnih vrednosti i multikulturalnosti.
Verovatno Tramp nije zaboravio ni način na koji mu je nemačka kancelarka čestitala pobedu na predsedničkim izborima: posle uobičajenih učtivih fraza ona je ukazala da Nemačku i SAD spajaju vrednosti kao što su demokratija i poštovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, te da će Nemačka sarađivati sa novim američkim predsednikom „na osnovu tih vrednosti“. To je bio presedan, da nemački kancelar, pa još žena, jednog američkog predsednika, i to njega, Trampa, podseća da treba da poštuje američki ustav.
SVE ZA SUFICIT: Izvan kategorija kao što su mačizam, netrpeljivost ili osvetoljubivost, bivši američki ambasador pri NATO-u Nikolas Berns kaže da je moguće da Tramp napada i želi da oslabi Nemačku samo zato što je toliko fokusiran na trgovinski deficit koji SAD imaju sa Nemačkom, da ne vidi druge prednosti tog savezništva.
„Špigel“ podseća da je Tramp još 1990. godine u intervjuu za „Plejboj“ rekao da „takozvani“ američki saveznici „zajebavaju“ Ameriku. Na pitanje šta bi on uradio da je predsednik, Tramp je odgovorio da bi uveo porez na svaki mercedes koji se kotrlja Amerikom, pa bi videli kako bi „divne“ saveznike imali. Tramp je decenijama krio svoje nemačko poreklo, piše „Špigel“, tvrdio je da potiče iz Švedske. Tramp je besneo i kada je magazin „Tajm“ 2015. izabrao Angelu Merkel, a ne njega, za ličnost godine, iako je on sebe smatrao favoritom. „Izabrali su osobu koja ruinira Nemačku“, tvitovao je Tramp, koji je Angelu Merkel samo četiri meseca ranije nazvao „možda najvećim svetskim liderom“.
Angela Merkel, sa druge strane, Trampa vidi kao osobu koja se ne obazire na istoriju, piše „Špigel“, što znači da za njega nije relevantno ništa što se odigralo pre njegovog mandata. Zato je u stanju da ugrozi i jedinstvo NATO-a, i G7, i savezništvo sa Evropom i trgovinske sporazume na kojima se godinama radilo.
GLOBALNO PREGRUPISAVANJE: Pošto je Donald Tramp svojom politikom relativizovao dosadašnja savezništva, „prijateljstva i neprijateljstva“, američku spoljnu politiku pretvorio u ekonomski sukob u kome valja uništiti konkurenciju, pošto je „lider slobodnog sveta“ sa Trampom na čelu pokazao da ne poštuje prethodno postignute i potpisane dogovore i pokazao se kao nepouzdan partner Evrope, za očekivati je da će doći do novog globalnog pregrupisavanja po principu svi protiv SAD.
U svakom slučaju, Trampova administracija se prema Evropi ne ophodi kao saveznik, već za nju predstavlja pretnju. Još ni na polovini svog mandata, zvezda rijaliti programa i milijarder na privremenom radu u Beloj kući, Donald Tramp je uzdrmao svetski poredak i postojeća evroatlantska savezništva. U nastajanju je Trampov poredak, u kome prijatelji i neprijatelji američkog predsednika menjaju mesta kao kuglica na ruletu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!