Početak bune protiv dahija

Samo što je, od premijerke, zajedno sa ministri Vulin i Mali, kao diplomac Visokih studija za bezbednost i odbranu, dobio Srpski srednjovekovni mač, ministar policije, gospodin dr Nebojša Stefanović, je sa svom logistikom u ljudstvu i materijalu, stigao u Brankovinu kod Valjeva, na 215. godišnjicu obeležavanja Seče knezova. Iako bez mača, vlad’o se k’o pravi popečitelj.

POČASNI VOD: Porta Brankovačke crkve, u kojoj su spomenici brojnim Nenadovićima, je, pre nego što je ministar stig’o, bila spremna. Do crkve postrojen Počasni vod žandarmerije, šapke, crveni gajtani, beli pojasevi, crne čizme, crne i puške, policijski orkestar u policijski mundiri. Tu i zastave, mikrofoni, omanji okrugli sto zastrt belim čaršafom. Po dužnom crvenom itisonu, koji je bio preko drvenih talpi, odgovorno je odalo žensko sa plavom fasciklom, u društvu muškarca sa zimskom kapom, kome su ruke bile slobodne.

Naspram policije je već bio formiran red kompletne Valjevske gradske uprave. Levu stranu je drž’o visoki gospodin u crvenoj jakni, šef SNS odborničke grupe, koji je svojevremeno bio policajac, ali je, vele, isteran jerbo je nađeno da je falsifikov’o diplomu srednje škole. Desnu stranu je kontrolis’o mlađi gospodin, SNS odbornik, koji rukovodi Odborom srpsko-ruskog prijateljstva. S desna se pridruži i grupa Roma sa obližnjeg Divljeg brda, sa plavim sindikalnim ASNS kišobranom. Preko dužnog crvenog itisona, zajedno sa jednim koji nosaše fotoaparat, drugim koji u levoj ruci imaše kesu dobrodošlice, prođe SNS gradonačelnik, raskopčan kaput, cipele koje su odudarale od svega, i ode prema parkingu dočeka gospodina ministra.

Oboe, u prvom redu Policijskog orkestra, uzeše da se razduvavaju, popovi izneše potreban „materijal“ na onaj okrugli stočić zastrt belim čaršafom, kandilo, sveće, čaša vina… od parohijskog doma nagrnu još zvaničnika, sa oficiri SNS gospodin, nadimka K, Rajko, tu i ministra policije Teča, koji iz penzije avanzov’o u člana Gradskog veća, u kome zadužen za sport, tu još jedan gologlavi gospodin, za koga vele da nije teča rodbina sa ministar, ali ipak rodbina, pa kao takav većnik za kulturu…

Gospodin teča, sa veliki karirani kišobran, se namesti u prvi red svega toga, pozdravi novinara „Vremena“, složi se da svako treba da radi svoj pos’o. Portom crkve, pristig’o u samo osam crnih automobila, gologlav, zašnirane jakne, u pratnji obezbeđenja, stupi ministar policije, dr Nebojša Stefanović. Žandarmerija dobi komandu, Mirno, oboje se isključiše, i muzika stade mirno, ministar stade u prvi red svega, primače mu se gospodin Teča, gospodin direktor policije Rebić, sa samo jednom generalskom zvezdicom je bio iza njih.

Ministru dodeliše sveću, upališe mu sveću, jedan pop manu kandilom, javiše se ostali popovi, poče pomen knezovima Aleksi Nenadoviću i Iliji Birčaninu, koje su Turci posekli u Valjevu, 4. februara 1804. godine. Gospodi pomiluj, gospodi pomiluj… vječnaja pamjat… bog da im dušu ‘prosti… Orkestar dunu himnu, SNS gradonačelnik položi venac pred spomenik knezu Aleksi Nenadoviću, ministar se saže da namesti svoj venac, javi se voditelj, Na današnji dan 1804. godine, bila je Seča knezova, prve žrtve knezovi Aleksa i Ilija, 215 godina kasnije smo tu da podsetimo na jedan od najvažnijih datuma u istoriji…

Preko mikrofona se prvi, u cipelama koje su od svega odudarale, javi SNS gradonačelnik, izvadi i pročita depešu, koju kao da je pozajmio od ministra, Pre 215 godina kneževi su zadužili Srbiju, to su srpski junaci, mi danas imamo zadatak da našu slobodu, i sve jaču Srbiju, sačuvamo, od onih koji će da biju, vešaju, pozivaju na ubistvo, prete ženama, i da fašizam i strah u Srbiji nikad ne zavladaju. Srbija ima snage i volje da kazni nasilnike i kukavice, takvi nikada nisu vodili, niti će voditi Srbiju, Srbija ima svog predsednika, Aleksandra Vučića, sa kojim živimo budućnost u koju verujemo! Ministar dade aplauz, i kompletna i prisutna Gradska uprava dade aplauz.

VELIKA SIMBOLIKA: Plavo žensko dade ministru plavu fasciklu, voditelj objavi da je velika simbolika što je danas sa nama ministar policije i potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Nebojša Stefanović. Gospodin ministar napamet reče, Poštovani gospodine gradonačelniče, pa napamet nastavi, Stojeći na ovom mestu osećam odgovornost… I ostalo bi takoreći iz glave, Mi danas vodimo drugačije bitke… našoj deci i nama treba mir… zato naša Vlada, zajedno sa predsednikom Vučićem, svakog dana radi naporno… uspeli smo da popravimo stanje koje je bilo teško… finansije su stabilne, fabrike niču… nažalost ima onih kojima se to ne sviđa, i spolja i iznutra… ono što mogu da kažem i obećam je da će Vučić i Vlada nastaviti da se bore, i da nećemo podleći pritiscima… u našoj zemlji će se živeti od svog rada, neće se dozvoliti bilo kakvo povampirenje fašizma na našim ulicama, da bilo ko ugrožava sigurnost bilo kog građanina…

Gradonačelnik dade aplauz, aplaudirao je i gospodin Teča iz prvog reda, svi su aplaudirali, aplauzima se pridružiše i Romi sa Divljeg brda, koji su svi bili ispod plavog sindikalnog ASNA kišobrana. Pade komanda, Voljno, poče umetnički program, voditelj najavi devojčicu koja će odrecitovati Boj na Mišaru, bi, ‘Rani sina, pa šalji na vojsku, Srbija se umirit’ ne može… Voditelj pre’stavi Počasni vod žandarmerije, Policijski orkestar, kako je kiša rominjala, gospodin Teča otvori veliki i karirani kišobran i nadnese ga na dete od teča, gologlavi ministar horizontalnim mrdanjem glave odbi, nastavi se umetnički program.

Gospodin voditelj najavi recitatora sa numerom Početak bune protiv dahija. Za mikrofon stade momak recitator, pa reče, Početak bune protiv dahija. nastavi, Bože mili, čuda velikoga… Ministru priđe poverljiva saradnica sa malim crnim kišobranom, ovaj rukom pozva devojčicu koja recitovala Boj na Mišaru, zaštitnički je smesti do sebe… preko potoka, koji je bio uz portu crkve, pređoše tri uniformisane policajke, u crne cipelice sa povisoke štikle. Još jedared se javi Policijski orkestar, voditelj objavi kraj programa.

Bi improvizovana konferencija za tisak, ministru se primače direktor policije Rebić, sa samo jednom generalskom zvezdicom na epoletama, tu je bio i gospodin Teča, sjatiše se mikrofoni i kamere, prvo pa se javi plavo žensko sa mikrofon Prve televizije, koje postavi jedno, dva, mnogo dobra pitanja, koja su glasila: U vezi vešala i vezano za pretnje Vučićevoj deci! Gospodin ministar beše spreman: Pre svega, imali ste priliku da vidite razvoj događaja, mi nismo ništa govorili dok nismo identifikovali lica, i policija će raditi svoj posao. Drugi su rekli da je to neko iz SNS-a, da su to provokatori, sad smo utvrdili da su to dva lica koja su bliska Savezu za Srbiju, odnosno Dverima, jedan od njih je sinoć priznao da je izradio i nosio vešala… Kad je tako, vešala postaju omčica, pertla, a do juče je to bilo sve najgore, govorili su da je to provokacija, optuživali su momka iz Niša da je provokator, a on nikakve veze sa tim nema, uopšte ne liči… Što se tiče sina i ćerke Predsednika, moram da kažem da je neoprostivo da se preti bilo kom detetu, deca su kriva što im je Vučić otac, a Vučić je kriv što radi dobro za Srbiju, o čemu svedoči ogroman broj ljudi koji podržava Vučića, ne samo na izborima, nego gde god se pojavi…

Svemu bi kraj, pade komanda, Mirno, Na levo, Napred marš, žandarmerija i muzičari pređoše u formaciju odlaska, do ministra dođe i onaj gologlavi gradski većnik za kulturu, koji nije u rangu teča familije, kad se i taj protokol obavi, gospodin ministar, sa samo osam crnih automobila, napusti Brankovinu.