Ministar spreman na sve

U nedelji za nama tabloid „Informer“, najčitanije državno glasilo, objavio je slavodobitno „Lončar pokopao Trifunovića nikad jače“. Gostujući u jutarnjem programu TV Prve, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izvoleo je reći: „On (Sergej Trifunović, prim. nov.) je nezadovoljan medicinom i to čovek može da razume, ali mora da shvati da medicina nije svemoćna. Ona može da sa četiri nešto poveća na sedam centimetara. Ali na 14, koliko bi on želeo, to ne može. Pa nije dotle došla medicina. E, odatle idu svi problemi.“

Da ne bude zabune o kakvim centimetrima govori ministar zdravlja, u raspravu o tome čiji je veći uključio se psihijatar Jovan Marić da kaže kako je, posle telesne visine, dužina polnog organa čest izvor frustracija kod muškaraca i da to može da bude uzrok mnogih problema u životu.

Zahvaljujući ministru Lončaru, dospeli smo dotle da nam centralna tema u medijima i na društvenim mrežama bude dužina polnog organa jednog opozicionog političara. Istina, u ovom slučaju veličina zaista nije bitna: nebitno je koga je ministar optužio da mu je mali, bitnije je to što jedan ministar uvodi u javni govor dužinu polnog organa kao argument za bilo šta. Takođe je istina da, uprkos svim vulgarnim ispadima i hroničnoj neobaveštenosti o važnim društvenim pitanjima, od Sergeja Trifunovića na političkoj sceni ima koristi: provokacijama i pitanjima koje postavlja (ali i načinom na koji ih postavlja) uspeva da natera sve presvučene kadrove SNS-a da pokažu svoje pravo radikalsko, ili, u ovom konkretnom slučaju – „zemunsko-klanovsko“ lice.

Međutim, ima još jedna teorija. Ona kaže da je Lončara neko dobro posavetovao kako se radi krizni PR, pa je namerno izjavio ovo o dužini polnog organa kako bi se zaboravilo šta je rekao koji dan pre toga. No, međutim, nismo zaboravili…

NEIZVESTAN ISHOD

U sredu 20. februara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je odeljenje hemato-onkologije, odnosno sterilni blok Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“. U javnosti je u vezi sa tim izbio skandal jer je Vučić upao u sobu deteta koje je grlio, iako je, po sopstvenom priznanju, prehlađen. Predsednik nije nosio zaštitnu masku. Na snimcima sa te posete jasno se čuje glas lekara koji kaže: „Nećemo unutra“, ali se vidi i Vučić koji bukvalno umarširava u bolničku sobu ignorišući i doktora i pravila ponašanja u sterilnom bloku. Kasnije su se oglasili i neki od naših najpoznatijih epidemiologa koji su rekli da je ovaj postupak predsednika krajnje neodgovoran. Ali oglasio se i Zlatibor Lončar: „Poseta predsednika Vučića Institutu organizovana je po svim pravilima epidemiologa, najodgovornije tvrdim, jer sam i ja u tome učestvovao, koji su dali da slučajno neko ne bude ugrožen. Ne možete ovo da poredite sa nekim drugim, neorganizovanim ili sličnim stvarima. To su deca sa najtežim oboljenjima, krajnje je neizvesno šta će biti i kad ima želju, hoće da vidi predsednika, a videli ste onog dečka Ognjena, koji je hteo da se slika sa njim. E, onda kad ispoštujete sve to, pa valjda je najmanja stvar ispuniti želju tom detetu, mislim da to nije prevelika želja“, rekao je ministar zdravlja za N1.

Da ponovimo: „To su deca sa najtežim oboljenjima, krajnje je neizvesno šta će biti.“ U prevodu: ta deca su umiruća, pa hajde da im ispunimo poslednju želju. Živimo u vremenu hiperprodukcije verbalnih gadosti i monstruoznosti. Zaskaču nas sa svih strana, što iz medija, što sa interneta. Pa ipak, teško da će još dugo, dugo iko uspeti da prevaziđe novi nivo koji je ovom izjavom postavio ministar Lončar. U trenutku kada su u centru pažnje teško obolela deca, čovek zaista treba da bude operisan od minimuma ljudskosti i empatije, pa da ih zloupotrebi u političke svrhe i, uopšte, da u fokus stavlja neizvestan ishod njihovog lečenja. Zapravo, treba biti posebno surov pa u javnom govoru uopšte podsećati na to da je ishod ove dece neizvestan. Svako normalan iskoristio bi priliku da pokaže nadu i veru u izlečenje, a ako ministar zdravlja baš mora politički da se reklamira, javnost bi lakše progutala neku nesrećno sročenu pohvalu ovdašnjem zdravstvenom sistemu. Ali to se nije desilo. Dobili smo laž da je predsednička poseta sterilnom bloku organizovana po svim pravilima epidemiologa i sumorni podsetnik na to da je reč o deci koja boluju od oboljenja sa visokim rizikom od smrti. Da sve bude još gore i luđe, Zlatibor Lončar doktorirao je 2015. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu ni manje ni više nego – epidemiologiju.

Da ministru Lončaru stručnost nipošto nije ispred politike sam je pokazao

nebrojeno puta, ali najčešće se „detonirao“ u jesen 2017. godine, u jeku epidemije malih boginja. Tada je kao papagaj ponavljao kako su za problem sa malim boginjama odgovorni pojedinci iz farmaceutske industrije kojima odgovara da što više ljudi bude bolesno kako bi se trošilo što više lekova: „Jedini koji imaju koristi od toga da je više bolesnih jesu pojedinci iz faramaceutske industrije, ali nećemo izaći ni sa jednim detaljem bez dokaza. Ozbiljno radimo na tome da se sve dokaže“, rekao je Lončar novinarima u novembru 2017.

Sa dokazima još nije izašao, iz vrlo jednostavnog razloga – ne postoje. Male boginje mogu da budu pogubne po imunološki kompromitovane bolesnike, a mogu dovesti i do komplikacija, poput upale pluća, na primer. Ali onda se leče komplikacije. U najvećem broju slučajeva, prema tvrdnjama lekara, male boginje se leče uz pomoć dva sredstva, a to su – tečnost i mirovanje. Više bi logike imalo da je Lončar izjavio kako od malih boginja profitiraju vodovodi jer unosimo više tečnosti i industrija nameštaja jer ležimo u krevetu. Ali ne. Farmako mafija je kriva, jer što bi ministar rekao nešto pametno, kad mu se može da kaže glupo…

NAJBOLJE NA SVETU CELOM

Podrobnija pretraga izjava i intervjua Zlatibora Lončara pokazuje, zapravo, da retko kada i kaže bilo šta smisleno, a pogotovo konkretno. Jedan od takvih bisera je, recimo, izjava iz jula 2017. u kojoj Lončar tvrdi: „Prvo, morate da znate da naš sistem, zdravstveni sistem, želim da znaju građani, ovakav sistem ne postoji nigde u Evropi, da vam je sve besplatno.“

Osim što nije besplatno, već građani za zdravstvo izdvajaju deo bruto zarada, treba reći i da se na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje svakog dana mogu pronaći liste čekanja na različite intervencije. Na dan pisanja ovog teksta, utorak 26. februar, u Srbiji se na raznim listama čekanja ukupno nalaze 67.483 osobe. Malo više od trećine njih, 22.012, čeka na operaciju katarakte sa ugradnjom sočiva, 13.701 na ugradnju endogene proteze kolena, a 9345 na ugradnju endogene proteze kuka. A ovo su samo intervencije. Broj onih koji čekaju ili bezuspešno pokušavaju da zakažu specijalističke preglede nije moguće ni utvrditi. Zaista, nije nemoguće da ministar Lončar govori istinu kad kaže da ovakav sistem ne postoji nigde u Evropi. Međutim, predsednik Vučić je izjavio da nam je zdravstvo bolje nego u osam zemalja Evropske unije, ali nije znao kojih, pa je rekao: „Daće vam Zlatibor to po podne.“ Nije dao, ali se na tih osam osvrnuo

Sergej Trifunović, pa je Zlatibor ujutru na TV Prvoj uzeo da meri.

Sergej Trifunović je, inače, stara rak-rana ministra zdravlja. Zavadili su se, tačnije, Lončar je zapretio u septembru prošle godine da se treba čuvati SMS akcija za lečenje bolesne dece, pa još dodao, gostujući u jutarnjem programu TV N1: „Svašta će tu da ispliva.“ Ništa konkretno nije isplivalo, osim podatka da Fondacija „Podrži život“, na čijem je čelu Trifunović, drži deo novca u nekom investicionom fondu u Sloveniji, što je u skladu sa Zakonom o zadužbinama i fondacijama. No, to nije sprečilo policiju da mesecima „češlja“ fondaciju i svečano ne nađe ništa. Jasno je, dakle, da je to Lončarevo „svašta će da ispliva“ bilo najava hajke na Trifunovićevu fondaciju, o čemu je „Vreme“ već opširno pisalo (videti „Vreme“ br. 1446 i br. 1449).

OD KLANA DO STANA, HELIKOPTEROM

Apsolutno najveća i najstrašnija afera za koju se vezuje ime Zlatibora Lončara jeste helikopterska nesreća od pre skoro tri godine. U noći između 13. i 14. marta 2015. godine sa radara je nestao vojni helikopter koji je trebalo da preveze bolesnu bebu od Novog Pazara do Beograda. Sredstvima drumskog prevoza do bebe se nije moglo doći zbog odrona na putu. Beba je trebalo da bude prevezena u Kragujevac i zapravo, još pre nego što je helikopter i poleteo, RTS je objavio netačnu vest da je sanitetsko vozilo uspelo da je preveze do Kragujevca preko Kopaonika. Tokom večeri se ispostavilo da to nije istina, ali se pojavila druga, takođe neistinita informacija: helikopter je uspešno sleteo, a na Aerodromu „Nikola Tesla“ bebu su dočekali ministar zdravlja Zlatibor Lončar i tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić. U dva ujutru 14. marta, ostaci vojnog helikoptera pronađeni su u neposrednoj blizini aerodroma. Stradalo je sedam osoba: četvorica pripadnika Vojske Srbije, dvojica medicinskih radnika iz Novog Pazara i beba stara svega pet dana. Lončara i Gašića su nezavisni mediji optuživali da su preusmerili sletanje spasilačkog helikoptera sa vojnog Aerodroma Batajnica na civilni Aerodrom „Nikola Tesla“, iako je ovaj prvi bio adekvatniji. Nikada nisu dokazane ni tvrdnje da su se obojica nalazili na „Tesli“ i da su sa njima bili novinari i snimatelji „podobnih“ medija. Lončar je na sve optužbe odbrusio: „Moja uloga u ovoj priči bila je da obezbedim transport životno ugrožene bebe od helikoptera do bolnice. Napravio sam kombinovanu ekipu od dva saniteta – hitne pomoći i lekara iz Instituta za zaštitu majke i deteta, gde je beba trebalo da bude prevezena, i čekao sam da mi jave gde će helikopter sleteti. Kada su me obavestili da je odredište VMA, tamo sam odmah uputio ekipe. Ekipe su čekale na VMA da prihvate bebu, kada je javljeno da će zbog pogoršanih meteoroloških uslova biti promenjeno mesto sletanja i da će se helikopter spustiti na Aerodrom ‘Nikola Tesla’. Morao sam da prebacim oba saniteta na drugo odredište i pozvao sam Bandića da proverim lokaciju. Rekao sam mu doslovce: ‘Ako treba, doći ću i ja, gde treba.’ Kada sam završio razgovor, u meni se rodio crv sumnje, da li je sve dobro organizovano, jer ja sam pre svega lekar, u timu sam spasavanja Urgentnog centra. Zato sam seo u svoj automobil i sam krenuo put surčinskog aerodroma. Kad sam stigao na aerodrom, već su bile stigle ekipe hitne pomoći i lekara iz Instituta. I nije bila nijedna novinarska ekipa. Pa zar zaista verujete da niko od novinara, da su ekipe čekale na aerodromu, ne bi odmah objavio fotografije ili snimak? U objavljenim izveštajima, baš kao što se najavljuje dolazak saniteta i ministra zdravlja, bio bi najavljen i dolazak novinara, da ih je bilo.“

U odbranu je stao i Aleksandar Vučić lično: „Vidim da se vodi hajka protiv ministara Gašića i Lončara, koji su hteli da spasu jedno dete. Evo, ja preuzimam odgovornost, da su me pitali, a nisu, i ja bih rekao: ‘Idite, spasite to dete.’ Gašića i Lončara neću da dam.“ Kao zvanični uzrok nesreće nadležni su nam ponudili alkohol u krvi pilota.

Ime Zlatibora Lončara javnost je prvi put čula 2006. godine tokom suđenja pripadnicima Zemunskog klana za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi optužio je dvojicu lekara iz Urgentnog centra za saradnju sa vođom „zemunaca“ Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom. Prema njegovoj izjavi, doktor Miroslav Risović doneo je otrov Spasojeviću koji je Ljiljana Buha sipala u sok svom suprugu Ljubiši Buhi Čumetu, dok je Zlatibor Lončar ubrizgavanjem injekcije ubio Veselina Božovića, koji je umro u Urgentnom centru u septembru 2002, nakon vatrenog obračuna u naselju Žarkovo. Risoviću se od 2003. godine gubi svaki trag. Bagzi je ovu dvojicu lekara odredio kao Legijine „doktore smrti“. Lončar je, naravno, odbacio sve Bagzijeve navode. Za Risovićem nikada nije raspisana nikakva poternica, pa je razumno pretpostaviti da nije bilo nikakvih dokaza u umešanost Lončara i Risovića u ubistva Zemunskog klana. Međutim, kada se naljutio i napustio vladajuću koaliciju, lider Nove Srbije Velimir Ilić mahao je slikom na kojoj su zagrljeni Dušan Spasojević i Zlatibor Lončar. Ovde je krizni PR opet odradio Vučić: Lončar je operisao Spasojevićevog oca, pa su se, eto, slikali. Ispitujući imovinu političara, novinari KRIK-a došli su do nepobitnih dokaza da je Zlatibor Lončar potpisao 2002. godine ugovor o kupovini stana sa suprugom Sretka Kalinića, ubice iz Zemunskog klana. Ugovor je potpisan svega deset dana nakon ubistva Veselina Božovića. Lončar je nepunih godinu dana kasnije prodao stan, a današnji vlasnici rekli su novinarima KRIK-a da su ga kupili preko oglasa i da su novac dali Lončaru „na ruke“.

Čak i bez „repova“ u vidu veza sa Zemunskim klanom, jasno je da je Zlatibor Lončar čudan i mutan, nedorastao funkciji, ali beskrajno lojalan predsedniku Vučiću. Lojalnost je, izgleda, uzajamna, jer ministar zdravlja „vozi“ već drugi mandat, i to pod dve premijerske kape – pod Aleksandrom Vučićem i sada pod Anom Brnabić, što opet dođe, uprkos svim njenim naporima da dokaže suprotno – Vučićeva vlada. Ko je tačno i šta je Zlatibor Lončar, saznaćemo jednog dana, kada i ako dođe do prave promene vlasti u Srbiji.