Vučićeve đavolje kočije

Za razliku od parade iz 1985. gde nije bilo nijedno lažno borbeno sredstvo – ako se izuzme da su, pošto je tenk M-84 bio u početnoj proizvodnji njih deset bilo ešalonu uz još deset sličnih T-72 kojima su prefarbani serijski brojevi – sada su na paradi u Nišu dominirali još neisporučeni helikopteri Mi-35 i ruski tenk T-72. Iako gromko najavljivani u režimskim medijima, posebno tabloidima, da će biti „iznenađenje“, a to je obelodanio i sam Vučić, ispalo je da su dva helikoptera Mi-35 i tenk T-72B3 vlasništvo ruske vojske i da su u njima bile ruske posade. Organizatori se nisu čak ni potrudili (ili „braća Rusi“ to nisu dozvolili) da se sa njih skinu ruske oznake i da se tako bar stvori privid kako su prvi primerci isporučeni Vojsci Srbije. Upućeni izvori kažu da je sve troškove prebacivanja dva helikoptera i tenka iz Rusije, dnevnice i sve ostalo što ide uz posadu platila Srbija. A zašto i otkud ti nepotrebni troškovi? Odgovor je u marketingu vlasti i sluđivanja naroda zbog tobožnje pretnje sa Kosova – „Videće Šiptari ako krenu na sever“. O tom osvajanju severa Kosova i ratu, režimski tabloidi, predvođeni nenadmašnim „Informerom“, izveštavaju gotovo svake nedelje, kad god se u vlasti nešto „zaljulja“: bilo da izbije neka afera oko finansija i nelegalnih poslova, bilo kad opozicija povuče neki potez koji im ne ide na ruku.

RENT–A–T–72 I RENT–A–MI–35

I ovoga puta, parada u Nišu bila je povod da se o borbenoj moći i sposobnosti Vojske Srbije i MUP-a Srbije raspreda nadugačko i naširoko. Vojni kvazieksperti, analitičari i nazovianalitičari, razni „sintetičari“ prosto su se rastrčali na relaciji RTS-Pink-Happy-Prva da sve objasne i poruče kako je sad Srbija najjača regionalna sila jer su joj stigli prvi ruski modernizovani tenkovi i helikopteri „đavolje kočije“. A u stvari, Srbija iznajmila – rent-a-T-72 i rent-a-Mi-35 – ta sredstva, kao što strane filmadžije to urade kad dođu u Beograd na snimanje filma, pa su im potrebna vojna ili policijska vozila, obična ili oklopnjaci i posle upotrebe ih vrate.

Zanimljivo je i odakle medijima ta fraza za Mi-35 „đavolje kočije“. To je bar jednostavno – Vučić je jednom izgovorio kako su u regionu, kad su čuli da Srbija kupuje te helikoptere, nazvali ih „Vučićeve đavolje kočije“. I eto prilike da udvorički mediji to odmah uzmu kao sveto pismo. Poltronizam tih medija išao je dotle da su stavljali naslove da Srbija dobija „leteći tenk“ i „helikopter kome niko ništa ne može“. Zaista? Kao da ne postoje savremeni protivvazdušni sistemi, poput „Strele 2M“ domaće proizvodnje, idealnog sredstva za rušenje helikoptera, o stranim, savremenijim – da se ni ne govori.

Kada se izuzmu ta rentirana dva helikoptera i jedan tenk (uzgred, Srbiji Rusija neće u donaciji od 30 tenkova dati verziju B3 nego lošiju MS, a za isto toliko oklopnih transportera se ne zna u kojem stepenu modernizacije će biti), glavna vojna atrakcija bili su domaći tenkovi M-84, kao što su bili i na paradi 1985. kada su prvi put predstavljeni. Jedina mala „sitnica“ je što su tada oni bili novi, a ovi koji su se pojavili u Nišu (poslednji je proizveden 1991) neremontovani su, sa mnogo pređenih kilometara i ispaljenih granata i metaka. Najnovije na njima je boja, a i ona je iz oktobra 2014. kada su farbani za paradu povodom Dana oslobođenja Beograda, održanu u čast dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina.

Za razliku od te parade, kada je njome komandovao i raport podnosio tadašnji načelnik Generalštaba Ljubiša Diković i tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića oslovio sa „gospodine predsedniče Republike Srbije“, Vučić je dočekao ono što je priželjkivao – da mu se obraćaju sa „vrhovni komandante“. To je nepostojeća funkcija po Ustavu i zakonima o odbrani i vojsci i, kažu, uvedena po direktnom nalogu njegovog najvernijeg obožavaoca i „telala“, ministra odbrane Aleksandra Vulina.

„Gospodine predsedniče, vrhovni komandante Vojske Srbije. Jedinice Vojske Srbije i MUP spremne su za prikaz sposobnosti“, izgovorio je komandant parade, brigadni general Vladeta Baltić. Od 2014. do danas Ustav se nije promenio, pa ostaje da u vazduhu visi pitanje kako to da Nikolić nije bio „vrhovni komandant“, a Vučić jeste. Sve je tako namešteno da ispadne kako Vučić komanduje i policijom, što opet nije po Ustavu i zakonima, jer je za MUP nadležan premijer Srbije, u konkretnom slučaju Ana Brnabić. Ali, kad se već ide u kršenje Ustava, nema veze, kad je bal nek je bal. Zar bi iko stvarno pomislio da danas u Srbiji Ana Brnabić ima kontrolu nad MUP-om i naređuje policiji?

NATO OKRUŽENJE

Malo vraćanje u prošlost, kada su parade u pitanju – na poslednjoj kojoj je prisustvovao Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ i stvarni vrhovni komandant oružanih snaga, održanoj 1975, komandant parade, narodni heroj Đoko Jovanić obratio mu se sa „druže maršale“. Deset godina kasnije, na paradi 1985. komandant general-potpukovnik Zdravko Dimić tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ Veselina Đuranovića oslovio je sa „druže predsedniče“.

Parada održana 1985. bila je kako za unutrašnju, tako i za spoljnu upotrebu – da se pokaže da je i posle Titove smrti Jugoslavija jaka. Koliko je bila jaka, pokazalo se samo pet godina kasnije, ali to je druga priča. Ova parada održana u Nišu isključivo je za unutrašnju upotrebu jer je Srbija okružena zemljama NATO, a bilo kakav sukob sa njima je put u propast. Čak i ako nisu u NATO, poput BiH, u njima su snage NATO koje mogu reagovati u sekundu. O Kosovu da se ni ne govori… Toga su svesni i Vučić i državni i vojni vrh, nego treba podgrejavati atmosferu i stvarati privid. A da je tako, pokazuju i prazne pretnje da će srpske snage bezbednosti reagovati ukoliko kosovske specijalne policijske jedinice ROSU ili kosovska vojska dođu na sever Kosova. Došle su u više navrata i ništa se nije desilo, osim ako se ne računaju isprazne pretnje na konferencijama za štampu Vulina ili još jednog od Vučićevih „telala“ Marka Đurića.

Da bi se, u smislu vojne nemoći kad je Kosovo u pitanju, pažnja skrenula na neku drugu stranu, Vučićev omiljeni „Informer“, po običaju, odmah upozorava na pretnju koja stiže iz „ustaške Hrvatske“. Prvo je bila razrada teze o velikoj vojnoj vežbi NATO u Hrvatskoj, jer je ona, navodno, odgovor na paradu i na pretnje regionalnoj bezbednosti koje dolaze iz Srbije. I kao dokaz za to navodi se da će na vežbi učestvovati i pripadnici oružanih snaga Kosova. Činjenicu da se vojne vežbe NATO planiraju bar godinu dana unapred ti kvazistručnjaci i analitičari koji šetaju s televizije na televiziju jednostavno ne žele da prihvate (s izuzetkom Miroslava Lazanskog, koji ponekad istupa kao da nije poslanik vladajuće stranke).Njima je dovoljno da Predrag Sarapa u jutarnjem programu Pinka pročita naslov iz „Informera“, „Srpskog telegrafa“ ili „Alo“, pa da krenu da upozoravaju na navodnu opasnost koja preti.

Najnovija takva situacija je vest o tome da SAD doniraju Hrvatskoj 60 oklopnih transportera guseničara „Bredli“. U verziji „Informera“, koju su odmah podržali ti „sintetičari“, to je protumačeno ne samo kao strah od toga što Srbija dobija 30 ruskih tenkova i 30 oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2, nego i priprema da Hrvatska silom zauzme delove Bačke. Naravno, to što Amerikanci opremaju hrvatsku vojsku po NATO standardima, pa im daju svoje stare, a još itekako upotrebljive oklopnjake nikoga u ovdašnjoj propagandnoj mašineriji vlasti ne zanima. A zašto sad pretnja iz Hrvatske? Pa, jasno je – treba skrenuti pažnju sa Kosova, propasti pregovora i već izvesnog gubitka i ono malo suvereniteta na severu. Ukratko, formula vlasti je jednostavna: znajući kakvi su odnosi bili u prošlosti sa Hrvatima i Albancima, najlakše je pokrenuti temu „Šiptara“ ili „ustaša“.

Da se Vučić, kao nekad Slobodan Milošević, počinje stavljati u ulogu vođe svih Srba (nakon što su mu na velikom mitingu u Beogradu u aprilu, navodno, došli dati podršku Srbi iz RS, Dalmacije, Like, Istočne Slavonije, bar tako je pisalo na transparentima, a i on ih je sam pomenuo u govoru), pokazalo se i na ovoj paradi. Tu se, pored „sasluženja“ neizostavnog Milorada Dodika, u svečanoj loži pojavio i dan ranije osuđeni lider prosrpske opozicije iz Crne Gore Andrija Mandić. Sa te parade ostaće upamćen i snimak koji se velikom brzinom proširio po društvenim mrežama – kako se Vulin neobičnom i zanimljivom mimikom divi svom „vrhovnom komandantu“ dok on daje izjave novinarima.

ROG ZA SVEĆU

Što se vojnog dela parade tiče, on je tehnički organizovan savršeno, što nije ni čudo jer su za nju izdvojena najbolja sredstva i izabrani najuvežbaniji vojnici – ako se ne računaju pripadnici specijalnih jedinica, a njih je bilo najviše, koji su, svakako, u punoj formi.

„Ne dao Bog da dođe do kakvog rata ili mobilizacije, ko bi upalio i pokrenuo one krntije od kamiona koje leže, kao ratna su rezerva jedinica“, žalio se jedan oficir u neformalnom razgovoru.

Kao i do sada, na ranijim prikazima i predstavljanjima naoružanja nije izostala obmana koja se tiče novih sredstava, a reč je, naravno, o raketama „Šumadija i „Alas“, koje ne da nisu još napravljene i daleko su od uvođenja u naoružanje Vojske Srbije, nego se ne zna ni kad će. Taj famozni „Alas“ razvija se od 2013. od vremena kad je Vučić bio ministar odbrane i najavljivao da će to biti naš najveći izvozni adut odbrambene industrije. Prođe šest godina, „Alas“ još ne zaživi, ali ga zato po svim smotrama najavljuju kao moćno oružje. Nema veze, za potrebe propagande sve je dozvoljeno. Sad se otišlo i korak dalje, pa su na paradi pokazani borbeni točkaši „Lazar“ modifikovani da na sebi nose „Alas“. Nešto slično kao što su Hrvati napravili na paradi u maju 1995. na zagrebačkom Jarunu. Iznajmili od Rusa kamione sa praznim kontejnerima za S-300 i prodefilovali kao da imaju te protivavionske sisteme. Ovoga puta ti kontejneri trebalo je da predstavljaju raketu „Ralas“, modifikovani „Alas“. Slično je i sa „Šumadijom“, raketom koja, navodno, ima domet od 285 kilometara. Iza svega toga stoji Jugoimport SDPR, „koka nosilja“ za mnoge iz vlasti, a njegov eksponent u Ministarstvu odbrane je Nenad Miloradović zvani Baćo.

Neobično je, međutim, što su se kamioni sa kontejnerima za „Šumadiju“ i „Alas“ našli u ešalonu sredstava koja su u upotrebi u Vojsci Srbije, iako to nisu niti će biti u dogledno vreme. Od novih sredstava koja su ušla u upotrebu tu je bila samo haubica NORA B52, a kamioni na kojima su se nalazile imali su vojne tablice, što je znak da su ušle u zvaničnu upotrebu. Svih ovih godina, dok su ih vozili po raznim prikazima i defileima, imali su na sebi civilne probne tablice.

Prikazani su i kamioni FAP 3240, četiri komada isporučena prošle nedelje iz pribojske fabrike Vojsci, što je predstavljeno kao veliki uspeh u osvajanju proizvodnje. Zaboravilo se, međutim, da su oni praktično identični šasijama kamiona FAP 3232 koje je ta fabrika počela proizvoditi krajem osamdesetih, isto za potrebe vojske, konkretno za višecevni bacač raketa „Orkan“. Tako bi se moglo reći da proizvodnja tog kamiona nije osvojena, nego samo obnovljena.

Da je sve ovo samo za domaću upotrebu i samohvalu, jasno je i vojnim atašeima koji su došli u Niš i sve posmatrali. A radi se o profesionalcima, kojima se ne može prodati rog za sveću ili nešto „za bubrege“.

foto: tanjug

Kao što im nije promaklo da, pored hvaljenja ruskog oružja iz donacije koje tek treba da stigne, niko nije, dok je prolazila kolona „hamera“, vozila sjajnih performansi, pomenuo da je to donacija SAD.