Intervju: Dragan Đilas, "Vreme" br. 1483
U tekstu „O čemu pričaš, čoveče“ autora Radmila Markovića gospodin Dragan Đilas izražava sumnju da Republički zavod za statistiku i direktor Miladin Kovačević obračunavaju statističke podatke „na vrlo čudan način“.
Kao prvo, ja lično ne obračunavam niti bih mogao svojevoljno da obračunam bilo koji, kako kaže g. Đilas, „statistički podatak“. Stopu kvartalnog rasta BDP-a koju pominje g. Đilas obračunava Republički zavod za statistiku u skladu sa evropskom metodologijom kvartalnih nacionalnih računa koju su verifikovali kako Evrostat tako i MMF. Ta metodologija je ostala nepromenjena od vremena kada je g. Đilas bio na vlasti i na nju nisu uticale, niti mogu uticati bilo kakve „promene vlasti“. Gospodin Đilas kaže da bi bilo „interesantno“ da jednog dana neko pogleda „kako se dolazilo do tih brojeva“, i mi mu poručujemo da ne mora da čeka jer se metodologija obračuna kvartalnog BDP-a nalazi na veb-sajtu našeg Zavoda kao i na veb-sajtu Evrostata i dostupna je svim korisnicima. Ne poričemo pravo na skepticizam g. Đilasa, ali može biti uveren da nikakvih „čuda“ u obračunima kvartalnog BDP-a nema.
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ne zavisi samo od industrijske proizvodnje (ni energetike), već od kretanja svih delatnosti i njihovog učešća u stvaranju BDP-a. U tabeli koju prilažemo dajemo prikaz pondera (učešća) pojedinih delatnosti i njihovih stopa rasta, kao i rezultirajuću stopu rasta BDP-a. Reč je o jednostavnom obračunu, preciznije sabiranju umnožaka – učešća pojedinih delatnosti u stvaranju BDP-a (pondera) i njihovih stopa rasta. Dakle, rast BDP-a je prost zbir ovih umnožaka.
Najveći doprinos rastu BDP-a u prvom kvartalu 2019. potiče iz sektora usluga (realni rast 3,4%), čime je kompenzovan pad u industriji i poljoprivredi. Pored toga, ne može se zanemariti doprinos građevinarstva, jer je ostvarena izuzetno visoka stopa rasta u ovoj delatnosti (11,7%).
Treba napomenuti da su ovi podaci rezultat fleš-procene kvartalnog bruto domaćeg proizvoda u stalnim cenama (objavljene 30. aprila 2019. godine), a da su rezultati detaljnijeg obračuna kvartalnog BDP-a (koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja) za prvi kvartal 2019. godine, objavljeni u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 31. maja 2019. godine, prema kojem stopa realnog rasta BDP-a iznosi 2,5%.
Dakle, čitaoci sa elementarnim poznavanjem matematičkih operacija, mogu videti da nema razloga za bilo kakvu začuđenost. Ono što pak nas začuđuje jeste izjava g. Đilasa: „pustite statističke podatke ili MMF-ove priče“, što dovodi u pitanje svrsishodnost naših objašnjenja i bilo kakvog pokušaja da otklonimo njegovu, kako kaže, „ogromnu skepsu“ koju čak nijedna međunarodna institucija kao što je MMF ne može ukloniti. Izvorište ove skepse, čini se, nije u domenu nauke, matematike i statistike, već u zlonamernom (ko zna kojem po redu) pokušaju da se paušalnim ocenama i napadima na statistiku zadobiju jeftini politički poeni.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
