Državni Boske za muštuluk

Petak 30. avgust, Osečina „slavi četrnaest godina postojanja Sajma šljive“. Prospekt, sa šljivom napred, još veli da je „manifestacija jedinstvena sinergija sajma i festivala šljive“, te da „svečarska atmosfera, radost i gostoprimstvo domaćina, omogućavaju hiljadama gostiju da osete duh Zapadne Srbije i nezaboravnu aromu plodova ovoga kraja“!

Reporter „Vremena“ stig’o na vreme, tradicionalno seo pred kafanicu, preko puta zgrade opštine, popije kafu. Odma’ vidi, sve na svom mestu, spratna zgrada opštine, ispred tri zastave na tri jarbola, jednostavna i crvena itison staza, samo dve oveće saksije sa neko zimzeleno rastinje, na trotoaru parking mesta obeležena sa veliko R. Levo, do opštine, dužna prizemna kuća dede po mame Gospodina ministra policije, koja imađaše tri odžaka.

Pred opštinu stade crna limuzina, pri limuzini se nađe SNS predsednik opštine, iz limuzine, iako su pozvali premijerku Brnabić, izađe najviša moguća zvanica, gospodin Dragan Stevanović Boske, zli jezici vele svojevremeno konobar iz Surdulice, koji je zahvaljujući naprednim kursevima završio sve fakultete i post’o državni sekretar u Ministarstvu privrede. Kad obaviše doček, zajedno uđoše u zgradu opštine da se, kao što je red, visoka zvanica odmori i okrepi.

ŠLJIVIĆI U CVETU

Novinar krenu svojim poslom, prvo pa bi tzv. Etno-dvorište, gde izložba „Zlatne ruke“. Veliki i beli šator, pod kojim izlagačke tezge, ispred kolce, harmonika se rastegla, Ustaj, mala, zora sviće, nahrani piliće… Da se upiše šta ima na tezge, narodna radinost, rakija od svega, štrudle, vunene čarape, ćilimi u ćebad, narodni umetnik iz Svileuve sa drvenim stolicama kojima su na naslonima rezbareni orlovi… Još ima mleveni paradajz, zemljani lonci, sok od svega, turšija od svega, još rakije od svega, veštačko cveće u sve boje i sve poze, na tezgi Manastira Svete Trojice knjiga Ne sveti a sveti, DVD Srpče opet peva bogu, suve biljke, sveže biljke, pletene korpice, sveće, brojanice, i ima pogača sa kuvanim jajetom, u ljusci, u sredini.

Iznad pogače sa jajetom u sredini milje na kome izvezena poruka „Čekam danas dragog gosta, treba jela spremit dosta“. Otkud jaje u pogači, uze objasni Slavka iz Osečine, to je bio glavni dar za muštuluk, zaboravljeni običaj koji je ona pokrenula, kad bi, kao dete, javila ukućanima da se ovca ojagnjila, dobijala je taj „golubić“, jaje u pogači.

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Sledeće, do izložbene hale, bilo Poselo kod lampeka, gde se pekla rakija, mešao džem od šljiva u kazanu. Uz siniju, harmoniku, priselo žensko i muško, pa uzelo veli Jedan bezobrazan svratio do kazan… Otvori se prizor, prednja strana izložbene hale, na ulazu siva itison staza, mikrofoni, ozvučenje, dva „Sajam šljiva“ panoa, gore, i iznad, velike i u boji mušeme na kojima voćnjak sa perdom, bazen, sportska hala, fudbalsko igralište…

Levo od ulaza, tradicionalno, stacionirane „Cane kace“, ima crnih, ima i plavih plastičnih kaca, dominira velika i rasečena, u kojoj sto, šest stolica, flaša „minakve“. Narodni pesnik Zoran Ninić, koji opev’o sve sajmove, sve visoke goste, samo imade kaže, Gde zdravice drže žene, tamo više nema mene…

Na mikrofon se javi tradicionalni i slavni voditelj Miša, kravata, sivi sako adekvatan sivom itisonu, U 13 časova ćemo se ponovo javiti, svima želim uspešan rad… U rasečenu crnu kacu, sa adekvatnim sivim pantalonama, svrati gospodin Cane, i na sto metu flašu rakije. Sa rancem prođe frontmen Atomskog skloništa, koje je, kad se smrkne, nastupalo u umetničkom programu…

Reporter uđe u izložbenu halu, vidi šta ima, nov raspored, sredinu zauzela Turistička organizacija Osečine, uz zidove hale izlagači, gajbice sa svežom šljivom, pa suve šljive, opet sveže šljive, rakija u flaše, rakija u burići, džemovi, žute tikve sa narandžastom kapom, šljivani kolači na belom miljeu, zaštićeni providnom folijom, šljivani kolači, na kojima, nekim belim pasuljem, ispisano „Sajam šljiva 2019″…

Sa ulaza u halu se jopet javi slavni voditelj, u sako adekvatan sivom itisonu, zamoli maskotu sajma da stane pored njega, u dalji pos’o uze mu pomaže koleginica, kosa u plavi konjski repić, bela bodi majica, plave pantalone sa plavi kaiš, sandale visoke, pa i one plave. Pre’staviše novinarku mladu, koja snima „Srbija u kadru“, koja reče, Dok je šljive biće i Srbije, slavni voditelj izbaci slogan, Srbija se saginjati neće, osim kad kupi šljive u kace, od svojih kaca Cane viknu, Bravo!

Slavni voditelj obavi i tehničku probu, Dobar dan, zvanično, od mene, i voditeljka sa plave štikle zvanično nazva dobar dan, voditelj sa adekvatnim sakoom, uz blagoslov autora, uze kaže pesmu „zdravičara, kompozitora i muzičara Zorana Ninića“: Šljivo plava, voćko najmilija, po tebi je poznata Srbija… u Evropi i celome svetu… šljivići u cvetu…

Pa voditelj, sa ne baš adekvatnu kravatu, uze čita i saopštava da je Sajam u 14. godini postojanja, manifestacija je jedinstvena sinergija festivala i sajma, svečana atmosfera, gosti iz zemlje, regiona i celog sveta… Uto se primače svita, na čelu predsednik opštine u tradicionalnom i adekvatnom sivom kompletu na diskretne prugice, isprednjačio gospodin državni sekretar Boske, visok, pa tanak, farmerke kvalitetne, i sako koji je išao na nebo-plavo isto kvalitetan. Od ostali iz tu svitu da se ubeleži gospodin, biće onaj SNS poslanik Orlić. Sekretar Boske primi poklon kesu, odloži je saradnicima, državnički prikopča gornje dugme na sakou.

WELCOME

Sa sivog itisona se javi Oliver Njego, bi himna, Državni sekretar isprati himnu, onaj što biće Orlić je micao usnama, Boske se prekrsti, i onaj što biće Orlić se prekrsti. Jopet slavni voditelj, Uvažene dame i gospodo, časni oci, pa reče, Welcome, nastavi na welcome jeziku, vrati se na serbski, Hvala Oliveru Njegu, uvaženi gosti, predstavnici medija iz regiona i čitavog sveta, dobro došli na 14. sajam šljiva u Osečini…

Voditelj se opet maši za welcome, javi se voditeljka, Dobro došli na manifestaciju koja slavi šljivu, slavni voditelj slavno objavi da se Srbija u proizvodnji takmiči sa svetskim silama, najveći proizvođač šljive je Kina, na drugom mestu je Srbija! Boske oduševljeno pozdravi slavnu vest, pridruži se i onaj što biće Orlić.

Najaviše predsednika opštine, gospodina Dragana Aleksića, izađe gospodin u svom adekvatno sivom kompletu, iskosi plavu fasciklu, pa reče, Poštovani državni sekretaru… dragi gosti iz regiona, vredni domaćini, dame i gospodo, dobar dan i dobro došli! Šljiva je naša šansa… imamo se čime podičiti… pokazujemo plodove rada… to činimo zajedno sa Vladom Srbije… kupili smo parcelu za potencijalne investitore… postavljamo i ostvarujemo ciljeve…

Gospodin predsednik zatvori fasciklu, dobi aplauze, metu naočare u unutrašnji džep, voditelj objavi da naši proizvodi u neograničenim količinama idu u svet, pozva državnog sekretara u Ministarstvu privrede, gospodina Dragana Stevanovića, da svečano otvori 14. sajam šljiva. Na sivi itison stade svečani gospodin Boske, Velika čast i zadovoljstvo da bude u Osečini, zaista, šljiva zaslužuje da ima ovakvu svetkovinu, što se tiče vlade, ministarstava, mi smo spremni… da u perspektivi sa Kinom zamenimo mesta, da na prvom mestu bude Podgorina, a onda Kina… Zahvali domaćinu na ukazanoj časti, i, u ime Ministarstva, svoje lično ime, proglasi Sajam otvorenim.

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Njego otpeva pesmu, voditelj pređe na welcome, izvedoše ambasadora Kipra, gospodina Konstatinosa, Pozdrav svima, samo napred, slavni voditelj zatraži još jedan aplauz, na sivi itison ponovo izađe SNS predsednik opštine, uruči poklon SNS državnom sekretaru, nagrade dobiše i najveći proizvođači i izvoznici šljive, voditelj objavi da mu je bila čast da radi sa voditeljkom, voditeljka uzvrati da njoj bila velika čast, rekoše da pokrovitelj ministarstvo, među sponzori i „Cane kace“, od svoje rasečene kace najveći aplauz dade Cane.

Oliver otpeva jošte jednu, sve uđe u halu, sekretar Boske, sa predsednik opštine pored sebe, bio napred, sve se vlad’o ministarski, klim’o glavom i levo i desno. Znao i da zastane, ali ne otfrlje, tako zastade da se pozdravi sa „Naš odbornik“. Naš odbornik srdačno pozdravi „Našeg Državnog sekretara“, a ovaj još srdačnije „Našeg odbornika“. Čelo kolone nastavi pored šljiva i rakije, sekretar nije samo klim’o glavom, jošte je gled’o levo i desno. Na kraju mu pre’staviše i domaćina iz Bratačića, koji nije naš odbornik, ali zato ima deset članova domaćinstva, „i svi su za nas“. Domaćin iz Bratačića potvrdi, „osam glasa, a dvoje treba da stasa“…

Kad to obaviše, izajdoše napolje, kod onije plastičnih kaca sekretara dočeka gospodin Cane, do’vatiše se ko pravi jarani, pade slikanje. Boske gospodin dade i izjavu za „Srbija u kadru“, ima na Jutjubu, značajno reče da je Srbija, po šljivi, posle Kine, druga u svetu. Predsednik opštine uze sve požuruje zbog taj ručak, reporteru se dogodi gospodin koji mora da je SNS poslanik Orlić. Novinar ga istraživački oslovi, gospodine Orlić, no ovaj odgovori, Nisam Orlić, ja sam onaj drugi, Aleksandar Marković, svi nas mešaju, sedimo zajedno u Skupštini. A ja li je i on doktor, nije, odgovori poslanik koji nije Orlić, Orlić je doktor, a i Martinović je doktor…