Oklopni sumrak pravne države

Dečja pesmica i istoimena emisija TV Beograd iz osamdesetih „Kolariću, Paniću“, dobila je svoju reinkarnaciju krajem avgusta u državno-navijačkom šouu „Tenkiću, tamiću“ povodom postavljanja tenka ispred stadiona Crvene zvezde.

Postavljanje pravog tenka T-55 koga su „sveobavešteni i sveznajući“ predstavnici vlasti nazvali maketom i pripisali navodnoj maštovitosti navijača zahtevalo je dozvolu bar četiri ministarstva (odbrane, unutrašnjih poslova, trgovine i spoljnih poslova) i Bezbednosno informativne agencije (BIA). Jer reč je o sredstvu za čiju prodaju i transport postoje posebne procedure. Zašto? Zato što ubojno sredstvo poput tenka može da kupi samo firma koja ima dozvolu za promet naoružanjem i vojnom opremom i mora se znati krajnji korisnik. Osim u slučaju kad se tenk iseče i prodaje „na kilo“, kao furda (vojni termin za takvu vrstu trgovine).

U slučaju tenka T-55 postavljenog ispred stadiona ništa se ne zna, osim da ga je navijačima Zvezde poklonila privatna kompanija nakon kupovine na tenderu za prodaju tenkova iz kasarne u Leskovcu. Koja firma? Iz Ministarstva odbrane nije saopšteno. Zanimljivo je da se o čitavom slučaju nije jednom rečju oglasio sveprisutni ministar Aleksandar Vulin, ovlašten od svog ličnog „vrhovnog komandanta“ da komentariše sve i svašta, posebno kad je region u pitanju. Umesto da sam stane ispred novinara, poturio je novoimenovanog portparola Ministarstva majora Gujanicu da medijima pošalje nemuštu pisanu izjavu u kojoj nema odgovora ni na jedno od pet osnovnih pitanja: ko, gde, kad, zašto, kako.

U Hrvatskoj su jedva dočekali da udare „zicer“ i odmah postavili traktor, simbol srpskog stradalništva u „Oluji“ ispred stadiona Dinama u Maksimiru. Slučajno, spontan odgovor – malo sutra. Sve to liči na tradicionalnu prećutnu koalicija vlastodržaca u Beogradu i Zagrebu pred izbore.

Sve u svemu, predstava sa tenkom i nazovioklopnim vozilom vođe zvezdaških navijačkih grupa šalje jasnu poruku svima, isto kao i u vreme Arkana – mi smo tu, država je iza nas, a vi mislite kako ćete da se ponašate. Još jedan dokaz savršene Vučićeve kontrole nad ekstremističkim grupama – juče Simo Spasić da „minira“ skupove opozicije, sutra navijači, poput Bate Trlaje u vreme vladavine Slobodana Miloševića sa svojim ljudima naoružanim bejzbol palicama.

KO JE OVDE LUD

Naravno, postavlja se i neminovno pitanje: otkud taj T-55, kad su od 2012. godine tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić i njegove „evet-efendije“ ponavljali mantru da je bivši ministar Dragan Šutanovac i „izdajnik“ Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba sve tenkove T-55, po nalogu Amerikanaca, pretopili u smederevskoj železari. Ispostavilo se onda da je reč o ordiniranoj laži: ne samo da Železara nema visoku peć koja može da topi tu vrstu čelika, nego i da je u vreme ministrovanja Bratislava Gašića Ministarstvo raspisalo tender za prodaju 260 tenkova tog tipa, a potom i u vreme Vulina još 26 „pedesetpetica“ iz kasarne u Leskovcu. Što bi rekao ugledni vlasnik „Informera“ i još ugledniji gost u jutarnjem programu televizije Pink kad god je neki pokušaj „državnog udara“ u pitanju: „Čekajte, čekajte, molim vas, ko je ovde lud, a kome noge smrde?“.

I onda se, kada je javnost zabrujala o tenku, oglasio i glavnokomandujući Srbije, a time i navijača Vučić, zapitavši: „Čemu histerija?“ Potom je objasnio i da tenk nije sa ratišta u Vukovaru, kako su izvestili neki mediji. I tu sam sebi „skočio u usta“ pošto su tako izvestili portali tabloida koji njega kuju u zvezde takvim tonom i patetikom da je još samo falilo da kažu kako se radi o „osveti za pobijenu srpsku nejač“.

Da su to uradili navijači, da je njihova ideja, samo naivni mogu da poveruju. Da li je čitavu stvar „aminovao“ bivši pripadnik Zvezdinih navijačkih grupa, čovek koji se hvalio da je išao u Zagreb da se tuče, a danas je predsednik Srbije? Da je drugačije, zašto bi se uopšte interesovao za taj tenk, pa još davao i objašnjenje.

Zatim se u priču uključio i stvarni gradonačelnik Beograda Goran Vesić. Kao čovek koji je bio POO (predmet operativne obrade) Bezbednosno informativne agencije zbog veza sa huliganskim navijačkim grupama Zvezde (prvo kao član Upravnog odbora košarkaškog, dok je bio funkcioner Demokratske stranke, a potom i fudbalskog kluba), on je rekao da u tome što je postavljen tenk nema ničeg lošeg.

A gde su nišanske sprave sa tenka, motor i ostala oprema, javnost je ostala uskraćena. Treba se samo nadati da zna Vojnobezbednosna agencija. Ili i oni veruju na „časnu reč“ predsedniku države i portparolu Ministarstva odbrane.

Sledi i objašnjenje kako je postavljanje tenka na zemljištu kluba (ne zna se čije je vlasništvo, ali se zna da država Srbija nemilice sipa novac poreskih obveznika u njega) privatna stvar, a doktor Stefanović čak izjavljuje kako je policija izvršila kontradiverzioni pregled tenka i utvrdila da nije opasan. Još samo da je pokazao javnosti račun ispostavljen FK Crvena zvezda za taj pregled, a nije – gde sme.

Stvar sa tenkom se dodatno zahuktala kad su na društvenim mrežama počeli da reaguju veterani. Bez obzira za koga navijaju ili nisu navijači, zapitali su odakle tenk tim navijačkim vođama koji rata nisu videli. Ali videli su sliku Željka Ražnatovića Arkana „državnog objedinitelja“ navijača Zvezde 1990. i posle vođe paravojne formacije ispred tenka T-55 sa mladunčetom tigra u ruci.

A onda je Vučić ponovo postigao autogol tvrdeći kako je postavljanje tenka ispred stadiona uobičajeno, i to ilustruje slučajem Borusije iz Dortmunda. Taman kad su se zaboravile brljotine njegovih neformalnih savetnika poput one da u SAD svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora, sada se pokazalo da taj tenk nije ispred stadiona Borusije nego u kasarni u Dortmundu. Rezultat – dok to ni jedan režimski medij u Srbiji nije objavio, državna Hrvatska radiotelevizija počela je Dnevnik tim snimkom.

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

„TAMIĆ“ DR STEFANOVIĆA

Da jedno zaplitanje nije dovoljno, govore i događaji posle utakmice. Ispred stadiona tada se pojavljuje nešto što liči na oklopno vozilo, sa 10 točkova, a vozi ga lice u „fantomki“. I sve to u pratnji saobraćajne policije. Vozilo sa sumnjivom registarskom tablicom, koja ne odgovara standardima zakonom pripisanim. Posle se ispostavi da su pojava tog vozila, kao i vozač, prekršili najmanje 14 odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Ko je kriv? Uprošćeno rečeno – premijerka Ana Brnabić. Ona je dozvolila da se tim činom pokaže sumrak i nemoć pravne države u Srbiji, odnosno da je navijačka grupa pod kontrolom predsednika SNS jača od policije, koja im služi kao servis. Jer, To „skarabudženo“ vozilo se nalazilo pod direktnom zaštitom dr Nebojše Stefanovića, kome je Ana Brnabić formalni šef. I može se zamisliti kako bi prošao saobraćajni policajac kada bi probao da zaustavi to „navijačko nešto“, zatraži saobraćajnu dozvolu, dokaz o tehničkom pregledu i vozačku od maskiranog vozača (možda mu je fantomka ostala od „Savamale“).

Isto se odnosi i na njegovog šefa, komandira Stanice saobraćajne policije „Jug“, kao i na šefovog šefa, načelnika saobraćajne policije Beograda. Snimci sa lica mesta to dokazuju – sve je bilo pod okriljem Uprave saobraćajne policije (USP) MUP, a to znači direktno pod komandom dr Stefanovića.

Dok se, po novom pravilniku, na tehničkim pregledima vlasnici običnih vozila zadržavaju po najmanje pola sata jer im se gleda svaka sitnica, dok se kažnjavaju pripadnici romske nacionalne zajednice koji voze svoje neregistrovane skalamerije, navijači Zvezde, koji su, navodno, sakupili pare za to „kamionče tamić od dve-tri tone“, kako kaže dr Stefanović – krše sve zakonske odredbe.

Kad je dr Stefanović to izgovarao, on je mislio da javnosti zamaže oči kako je to onaj kamionet TAM 2001, nosivosti dve tone, za čije upravljanje treba obična vozačka dozvola B kategorije. Da li je dr Stefanović služio vojsku ili nije, nebitno je. Činjenica je da su ga njegovi saradnici opet, kao i Vučića, napravili budalom. „Kamionče presvučeno plastikom“, kako je objasnio dr Stefanović, demantovao je niko drugi nego njegov šef Vučić lično, pokazujući slike procesa pravljenja tog „SNS-Zvezdinog vozila“.

Te fotografije koje – odakle mu kad, kako kaže, nema pojma otkud to vozilo – pokazale su da nije reč o „tamiću (opet „Kolariću, Paniću“, sami se zaplićemo), nego o TAM 150 T11. To je vozilo proizvođeno za potrebe bivše JNA u fabrici u Mariboru, troosovinac sa pogonom na svih šest točkova, težine 6,4 tone i nosivosti 11 tona, sa motorom od 9.500 kubika: pored 18 vojnika smeštenih u tovarnom delu, vukao i top. Taj Stefanovićev „tamić“ je, zapravo, najmoćnije vozilo izašlo iz pogona TAM u vreme bivše JNA, a i sada je najpouzdaniji kamion u voznom parku Vojske Srbije.

TAM-u 150 T11, dužine 6,5 metara, majstori navodnih navijača produžili su tovarni deo i, da bi izgledao moćnije, potom dodali još dve osovine: jednu na taj nadograđeni deo, drugu između prednjih i pogonskih točkova. Navariti osovine i na telo kamiona zašrafiti OSB ploče, najmanji je problem (zna to najbolje v.d. pomoćnika odbrane Nenad Baća Miloradović, koji je to 2009. identično uradio sa „Lazarom 1“, s tim da je šasija (prava) četveroosovinca 8×8 bila iz Ukrajine, a oklop su glumile medijapan ploče).

A OD KUMA…

I tu se dolazi do suštine problema. Kako je ta skalamerija dospela nekažnjeno na ulice, ko im je dozvolio i kako su prošli pored saobraćajnih patrola?

Da je neko od zvaničnika čitao Zakon o bezbednosti saobraćaja, hvatao bi se za glavu šta je sve prekršeno. Dovoljno je pomenuti članove 268 i 331. Pored toga, prepravljano vozilo ne može biti registrovano samo na osnovu marke i tipa, nego mora proći poseban proces. Ilustracije radi – kad čovek sam napravi prikolicu za auto, ona mora da dobije atest. A to znači da dobije potvrdu Instituta Vinča, Mašinskog fakulteta ili bilo kog drugog privrednog subjekta koji je na spisku ovlaštenih firmi Auto moto saveza Srbije. Reći da je to kamionče koje može da kupi svako, kao što je rekao dr Stefanović, ruganje je zdravom razumu. Isto kao što je čitav slučaj pokušao da opravda budući ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski, tvrdeći kako on bez problema vozi i registruje američki džip „vilis“ iz Drugog svetskog rata. Lazanski je, ne slučajno, izostavio da kaže kakve su procedure za „budžena“ vozila, a dobro ih poznaje. Član 7. ZOBS, pa član 330, svaki u više tačaka, ovog puta stavljeni su po strani iako su prekršeni, verovatno iz „viših državnih interesa“.

Stefanović je sutradan odmah posle utakmice izjavio da će videti da li je prekršen neki saobraćajni propis. I otad se nije oglasio. A ono što bi svaki saobraćajac kaznio jeste vožnja sa lažnom registarskom tablicom. Ova koju je imao nazovi oklopnjak je lažna, nije je izdao MUP Srbije jer nije klasičnih dimenzija. Nosi oznaku SA 30-30. Registracija SA je Senta, a broj 30-30, pod uslovom da je pravi, znači da je vlasnik blagoizvoleo da plati 86.000 dinara za posebnu tablicu. Vučić kaže kako nije bio informisan da navijači Zvezde prave takvu skalameriju i da bi, da je znao, dao doprinos od svoje plate za to. Ukratko – predsednik Srbije direktno poziva na kršenje zakona.

Naravno, možda je vozilo prošlo sve ateste i ima dozvolu i registraciju, čak i za prevoz putnika (što se graniči sa nemogućim), ali onda je dodatno pitanje ko je dozvolio da se igrači Zvezde, koji su sigurno osigurani od povreda, prevoze na tom sklepanom čudu i šta bi bilo da je neko pao sa njega. Odgovor znaju jedino Vučić, Stefanović i načelnik USP Nebojša Arsov. I neki od vođa Zvezdinih navijačkih grupa, podrazumeva se!