Predlog novog Zakona o igrama na sreću, koji se od 6. februara nalazi u Skupštini Srbije, predviđa da će da se promeni način raspodele sredstava koje se od igara na sreću slivaju u budžet. Na ovaj način, barem prema predlogu novog zakona, sredstva više neće odlaziti u humanitarne svrhe i onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Dosadašnji zakon, koji je još uvek na snazi i koji je donet 2011. godine, predviđa sledeće: da se od ukupnih prihoda u budžetu od igara na sreću 40 odsto odvaja za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalnih samouprava i lečenja retkih bolesti. Ta suma novca bi, prema važećem zakonu, trebalo da se deli na šest delova: po 19 odsto za svaku od prvih pet navedenih stavki, i pet odsto za lečenje retkih bolesti.
No, predlog novog zakona u potpunosti izbacuje sve ove namene trošenja novca dobijenog od igara na sreću.
U predlogu novog zakona nalazi se rešenje iz starog u kome piše da se dobici isplaćuju učesnicima u igri – najmanje 50 odsto od primljenih uplata za osnovne klasične igre na sreću (lutrija, sportska prognoza, tombola, loto, bingo…) i najmanje 10 odsto od uplate za tzv. ostale klasične igre na sreću (fonto, SMS lutrija…) Međutim, nema ni reči o tome gde ide ostatak, i nema ni reči o namenskom primanju budžeta Republike Srbije. Ovakva namenska primanja budžeta, po starom, tj. još uvek aktuelnom zakonu, koriste se za finansiranje pomenutih organizacija i aktivnosti, a u predlogu novog nisu ni pomenuta.
U izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi o novom zakonu, koja je održana u januaru, ne navodi se da je bilo ikakvih primedbi na to što se ovaj deo zakona briše: „Imajući u vidu odziv učesnika javne rasprave, opšta je ocena da je javna rasprava uspešno sprovedena“, zaključuje se u Izveštaju, objavljenom na sajtu Ministarstva finansija.
Ovaj problem sa obrisanim delom zakona je u javnost na svom Tviter nalogu iznela 13. februara Bojana Selaković, programska direktorka udruženja „Građanske inicijative“. Napominjući da i aktuelno rešenje nije dobro formulisano, jer se sredstva ne distribuiraju u sve oblasti javnog interesa na jasan i transparentan način, B. Selaković je napisala da se novim rešenjem isključuje mogućnost da se država makar i na ovaj način odrekne dela novca: „Poruka koju Vlada šalje je vrlo jasna: briga nas za najranjivije i najugroženije građane, zanimaju nas samo brojevi na papiru koji treba da pokažu suficit. Ako podaci pokazuju da stojimo dobro, onda je trebalo da razgovaramo o tome kako da se iznos od 40 odsto još poveća, kako da se proširi i na druge ugrožene grupe, a ne da jednostavno gumicom obrišemo bilo kakvu mogućnost da deo novca prikupljen od igara na sreću bude distribuirani na minimalno društveno odgovoran način. Ako se ovako dolazi do suficita, onda se postavlja pitanje njegove svrhe.“
„Vreme“ je pitalo Ministarstvo finansija i Upravu za igre na sreću koliki je prihod u budžetu ostvaren od igara na sreću u 2018. i 2019. godini, koliki je deo otišao Crvenom krstu i svim gore pobrojanim udruženjima i aktivnostima, te da li će se i na koji način oni finansirati i nakon promene zakona, ali odgovora nije bilo.
APSOLUTNI IZNOSI
Prema podacima koje je za „Vreme“ poslao Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, može se zaključiti da stvari baš i nisu funkcionisale (niti danas funkcionišu) po važećem Zakonu o igrama na sreću. „U periodu 2015–2019, sredstva od igara na sreću su za Crveni krst Srbije bila predviđena, prema Zakonu o budžetu, u iznosu od 300 miliona dinara svake godine (umanjenje od 35 miliona odnosno 10,49 odsto u odnosu na 2014. godinu)“, kaže Miladinović u izjavi za „Vreme“, dodajući da „dakle, sredstva nisu opredeljivana procentualno već u apsolutnom iznosu“.
Podsetimo, po važećem zakonu, Crveni krst i ostali korisnici trebalo bi da dobijaju tačno određen procenat od prihoda od igara na sreću (19 odsto od dela ukupnih prihoda).
Miladinović piše da je iz budžeta predviđenog za 2019. godinu svaka organizacija Crvenog krsta u Srbiji – a ima ih 183 u opštinama i gradovima, plus dve pokrajinske, plus sedište u Beogradu – imala nešto iznad 4000 dinara dnevno za sve humanitarne aktivnosti: za ugroženo stanovništvo i za razvojne programe kao što su rad sa mladima, kao i za pokriće troškova delovanja.
Podsećajući da je Crveni krst u Srbiji u 2019. godine obezbedio neposrednu pomoć ili neki konkretan vid podrške za blizu dva miliona građana Srbije, Miladinović piše da Crveni krst nije bio obavešten o poslednjim izmenama i tekstu novog zakona. „Ovim izmenama se ukida i budžetski fond Crvenog krsta Srbije“, zaključuje on.
IMA NADE
Sa druge strane, Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma (u ime Koalicije za dobročinstvo) i kopredsednik Saveta za filantropiju, za „Vreme“ kaže da je, nakon reakcije Građanskih inicijativa, tim povodom organizovao sastanak u Ministarstvu finansija, obaveštavajući i kabinet Ane Brnabić „o problemu koji je vrlo negativno odjeknuo u civilnom sektoru“. Matić kaže da je na održanom sastanku Ministarstvo finansija izmene zakona i brisanje pomenutih organizacija obrazložilo time da se taj član zakona već godinama ne primenjuje, da je suštinski nevažeći još od vremena Mlađana Dinkića kao ministra, te da se sva sredstva slivaju u budžet i onda se po ne baš jasnom kriterijumu raspodeljuju na organizacije koje su specifikovane u pomenutih 40 odsto ukupnih prihoda od igara na sreću.
„Predlog koji je došao od strane Koalicije za dobročinstvo jeste da taj član za sada ostane sve do donošenja novog Zakona o budžetskom sistemu, koji je i krovni zakon“, kaže Matić, uz napomenu da je predlog prihvaćen, ali, s obzirom da je predlog zakona već otišao u Skupštinu, potrebno da se ovaj član vrati amandmanom.
Matić kaže da je Ministarstvo finansija spremno da nastavi komunikaciju sa predstavnicima civilnog društva u vezi sa izradom Zakona o budžetskom sistemu, te da će to biti prilika da se razgovara i o trošenju drugih sredstava koja se prikupljaju na sličan način. „Pošto je ovo godina koju je Srpski filantropski forum posvetio borbi protiv prepreka, barijera za osobe sa invaliditetom (OSI), otvorićemo temu i kako se koriste sredstva koja predviđa Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji OSI: koliko iznose i kako se troše sredstva koja se naplate kao penali od kompanija koje ne zapošljavaju OSI, a trebalo bi da se slivaju u poseban budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI, kako se koriste sredstva od ekološke takse, i tako dalje“, zaključuje Matić.
Da će izbrisani članovi zakona ipak biti vraćeni, potvrdila je i predsednica Vlade Ana Brnabić.
Ona je, odgovarajući na tvitove Bojane Selaković, napisala da potvrđuje „da će se ovo izmeniti i da će se definisati jasna obaveza izdvajanja (iako namera nije bila da se ovo ukine, već da se daje kroz opšti prihod države, u skladu sa Zakonom o budžetu)“.
Ipak, ostaju pitanja – kako je moguće da Vlada Srbije i Ministarstvo finansija, „još od vremena Dinkića“, ignorišu, odnosno krše sopstveni zakon i novac raspodeljuju nekom, javnosti nepoznatom kombinatorikom?
Kome je za sve ove godine išao taj novac? Po kom kriterijumu i koliko? Kako je utrošen i sa kojim efektom? Ili su ovo, ipak, previše zahtevna pitanja za državu koja još uvek nema jedinstven registar preduzeća u kojima je vlasnik, niti zna koje sve nepokretnosti poseduje.
Članak je objavljen u okviru projekta „Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo“ koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
