foto: carole raddato
Nekada je Rimsko carstvo utvrđivalo svoje granice ne bi li ih odbranilo od varvara. Danas Evropska unija svoje granice brani od najezde migranata, grade se stotinama kilometara dugačke ograde od bodljikave žice. Istorija nas uči da carstva propadaju, da je svaka granica porozna ma koliko bila utvrđena, da ograde mogu da uspore migracije, ali ne mogu da ih zaustave
Naučiše ljudi da obrađuju zemlju, da uberu više plodova nego što odmah pojedu, da bi ih valjalo skloniti, sačuvati za neka teža vremena. Udružiše se, izgradiše naselja. Ali drugi ljudi ostaše u pokretu sa svojom stokom, uzimaše šta nađoše, na silu, ako ne mogaše drugačije. Zbog toga oni što izgradiše svoja naselja počeše da ih ograđuju. Kad nastaše gradovi, opasaše ih zidovima. Kad napadači krenuše velikim snagama, ojačaše zidove tvrđavama. Kad se gradovi udružiše ili kao osvajači pokoriše druge gradove, odrediše koje im teritorije pripadaju i linije do kojih dopiraše njihova moć nazvaše granicama.
Ovo je najuprošćenije viđenje jednog dela istorije. Priča se da se neke stare granice vide golim okom sa Meseca, one duž kojih se prostire Veliki kineski zid. Astronauti to nisu potvrdili, čak je i prvi kineski astronaut rekao da je to koješta, ali je priča ostala. Činjenica je da je Kineski zid počeo da se gradi kao odbrana od nomadskih, ratničkih plemena i njihovih razbojničkih namera u 7. veku pre nove ere. Deo koji danas možemo da vidimo dugačak je 21.196 km i izgrađen u doba dinastije Ming pod carem Hongcijem u 14. veku.
Rimski limes je utvrđena granica od Severnog do Crnog mora, duž Rajne i Dunava, do palestinske pustinje i Arabije – dugačka 7500 kilometara, od kojih je 450 kilometara prolazilo kroz današnju Srbiju. Bio je to fortifikacioni niz više od 40 rimskih logora, od kojih je jedino sačuvan Viminacijum.
Ideja o limesu javila se u vreme Cezarovog naslednika Oktavijana Avgusta… Avgust je pomerio granice Rima na reke, poput Rajne i Dunava, koje su bile lakše odbranjive. Razvijen je sistem šanaca i zemljanih nasipa, pa i prvih palisadnih zidova. Iza te vodene prepreke nalazile su se vojne tvrđave, kule, bedemi i vojnici – dovoljno da obeshrabri skoro svaku varvarsku vojsku u pokušaju da opljačkaju bogate rimske zemlje… Ako pogledamo Rim vek nakon Avgustove smrti, otprilike u doba Trajana i Hadrijana (2. vek), već vidimo uobličen limes u punoj snazi. Linija duž reka od Severnog do Crnog mora bila je neprobojna brana. U našoj zemlji ta granica se protezala obalom Srema do Singidunuma, potom šumadijskom stranom Dunava ka Đerdapu, i dalje duž bugarske strane ove reke sve do Crnog mora.
GRANICA IZMEĐU NEČEGA I RAZLIČITOSTI
Još pre nekoliko godina mislili smo da je istorija takvih prepeka na državnim granicama definitivno završena rušenjem Berlinskog zida, čija je izgradnja počela u noći između 12. i 13. avgusta 1961, a koji je popustio pod navalom naroda Istočne Nemačke 10. novembra 1989, da bi kasnije bio potpuno porušen. Najvećim delom bio je to betonski zid, delimično gvozdena, malim delom ograda kroz koju je prolazila struja, ukupne dužine od 127,5 kilometara.
Zbog pokušaja imigranata da se ilegalno presele u zapadnoevropske zemlje, ponovo je počela gradnja zidova i ograda na granicama. Mađarska je duž cele granice sa Srbijom septembra 2015. u dužini od 175 kilometara podigla ogradu sa bodljikavom žicom. Španija na severu Afrike na teritoriji Maroka ima u svom posedu dva grada, Seutu i Melilju, koji se koriste kao polazna tačka za bekstvo preko Gibraltarskog moreuza. Zbog toga je prema Maroku 1993. izgrađena ograda visoka i do šest metara i dugačka 24 kilometra. Ograde su se zidale i na grčko-turskoj i bugarsko-turskoj granici.
Gde nema fizičke ograde, šengenski propisi sprečavaju prelazak granica. Pre pada komunizma Zapad je kritikovao istočnoevropske zemlje što su na svojim granicama podigle Gvozdenu zavesu, što sprečavaju slobodan protok ljudi. Kako se Istočni blok raspao, Evropska unija je na svojim spoljnim granicama sa sličnim ciljem podigla „papirnu zavesu“.
U Hegelovoj filozofiji granica se javlja kao važan pojam. Granica logičnog jezika je za njega razgraničenje od sveta koji opisuje logičan jezik, granica između nečega i različitosti. Zar dizanje granica zbog emigranata nije logično ograđivanje od njihove različitosti? I kod Marksa postoji razmatranje pojma granice u okviru koncepcije dijalektičkog prikazivanja stvarnosti. Zanimljivo je kako je jedna od velikih svetskih imperija pre dve hiljade godina rešavala obezbeđivanje svojih granica na tri kontinenta. Granična utvrđenja Rimskog carstva zvana limes bila su dugačka 550 kilometara.
PRINCEPS MAKSIMUS
Nemačko Društvo za međunarodnu saradnju GIZ ulaže značajna finansijska sredstva u razvoj određenih projekata u Srbiji. Pored ostalog je osnovalo Dunavski centar za kompetenciju u koji su se učlanile priobalske države Dunava, razume se i Srbija. Za obnovu kulturnog razvoja nedavno je obezbeđeno 16,6 miliona evra. Sredstva su uložena i u obnovu Golubačke tvrđave na obali Dunava, velike evropske reke koja je celim svojim tokom kroz Srbiju bila limes – granično utvrđenje Rimske imperije. Tu je blizu i Trajanova tabla, koja je još za života velikog cara početkom 2. veka nove ere postavljena povodom izgradnje druma duž Dunava i mosta preko limesa. Car Trajan je lično obišao veličanstveno delo svojih inženjera. Detalji o tome uklesani su na Trajanovom stubu, koji još i danas stoji u Rimu, vidi se na njemu kako je most izgledao, kako se gradio i kako car Trajan stoji pred njim.
Rođen 53. godine nove ere na jugu Španije, Markus Ulpijus Trajanus biće prvi rimski car koji nije rođen u Rimu, ali je tamo odrastao jer mu je otac postao senator. Kad je njegov otac postao guverner Sirije, Trajan je pod njim služio kao oficir i stekao prva vojnička znanja. Trajan će ispunjavati mnoge važne dužnosti, pored ostalog je 96. godine postao guverner provincije Germanija superior, koja je branila granice carstva. Znači, shvatio je važnost limesa. Tamo se upoznao sa delovanjem takozvanih aksilijarnih jedinica – pograničnih jedinica sastavljenih od veterana, starijih, nedisciplinovanih, često neozbiljnih ljudi. Shvatio je da to mora da se promeni, da od njih treba napraviti protivtežu legijama, koje su ponekad umele da caru uskrate poslušnost. Reorganizovao je odbranu limesa. Kad je car Nerva umro, a senat Trajana izabrao za cara, vratio se sa severa, ali u Rim nije ušao trijumfalnim maršom svojih legija, već skromno, pešice.
Stotinak godina nakon ubistva Julija Cezara senat je konstatovao da je Trajan bio najbolji car u istoriji – princeps maximus. Vodio je uspešne ratove i proširio državu, nikad ni pre ni posle njega Rimsko carstvo nije obuhvatalo više teritorija u Evropi, Aziji i Africi. Imperiji je priključio i Mesopotamiju i Dakiju. Dakija je postala jaka država između Karpata na severu, Dunava na jugu, Tise na zapadu i Dnjestra na istoku. Za Rim je problem bio što su za razliku od ostalih neprijateljskih naroda – varvara – Dačani bili složni, ujedinjeni, i kao takvi stalna pretnja za imperiju. Zbog toga je ratovima protiv Dačana car Trajan posvetio posebnu pažnju. Da bi osvojio Dakiju i mogao brzo da snabde svoje legije severno od Dunava, limesa, izgradio je drum i most preko moćne reke, tada, i još dugo vremena, najduži most na svetu. Projektant i nadzornik gradnje bio je carev omiljeni arhitekta Apolodor iz Damaska.
Taj most nije bio jedini Trajanov građevinski podvig. Mnogo je gradio, najviše u samom Rimu, ali i drugde, gotovo svuda širom svoje imperije: u Rimu do tada najveći trg, Trajanov forum, sa već pomenutim stubom koji slikama govori o carevom delovanju; najveće terme – javna kupališta, doveo je izvorsku vodu akvaduktom dugačkim četrdeset kilometara. Imao je mnogo socijalnih ideja. Javna kuhinja je prehranjivala siromašni deo stanovništva Rima, stipendirao je školovanje desetina hiljada siromašne dece.
Taj dobri car nije, međutim, bio protiv progona i ubijanja hrišćana, nije bio ni protiv gladijatorskih igara, naprotiv, priređivao ih je često i to veoma krvave. Kada ga je istoričar Plinije Mlađi, tada carski činovnik, pismeno upitao kako da postupa sa hrišćanima, Trajan je odgovorio da hrišćaninu sve ranije zablude treba oprostiti ako se odrekne svoje vere i to dokaže podnoseći žrtvu rimskim bogovima, a ako to neće, da ga treba pogubiti.
TRAJANOVA TABLA
Takozvana „tabula trajana“ podseća na drum koji je vodio od izvora Dunava do njegovog ušća – via iuxta Danubium. Caru nije bio potreban zbog trgovine. Sve do Dioklecijana rimski carevi su malo marili za trgovinu, snabdevanje, cene, živote civila. Trajan je hteo što brže i lakše da prebacuje legije duž granice, duž limesa, a limes je dobrim delom bio Dunav. Na taj poduhvat podseća spomen-tabla vertikalno urezana u stenu visine 3,20 i širine 1,80 metara, sa natpisom u šest redova. Ukrašena je sa dva delfina, šestolatičnim ružama, orlom raširenih krila, zaštićena nadstrešnicom na kojoj piše TABULA TRAIANA. Ona je 1969. morala da se na istom mestu podigne za preko dvadeset metara, inače bi bila potopljena, jer su radovi na hidrocentrali Đerdap zahtevali proširenje Dunava. Nažalost, sada joj se može prići samo brodom sa rečne strane, ali originalni izgled se može pogledati u Arheološkom muzeju u Kladovu.
Prevod natpisa glasi: Imperator cezar, sin božanskog Nerve, / Nerva Trajan Avgust, pobednik nad Germanima, / veliki pontif, četvrti put postavljen za tribuna, / otac domovine, konzul po treći put, / planine je isklesao i postavio grede /od kojih je napravljen ovaj put.
Trajan nije poslušao savet prvog cara Avgusta da postojeće granice imperije treba braniti, da ih ne treba više širiti. On je kao i mnogi njegovi prethodnici i carevi posle njega hteo da se ugleda na Aleksandra Velikog i vlada što većom državom. Da bi srušio državu Dakiju, a njenu teritoriju uključio u svoju imperiju, Trajan je između 303. i 305. godine sagradio to čudo od mosta, drveni lukovi leže na dvadeset kamenih stubova. Sa severne, leve (danas rumunske) strane Dunava nalazio se rimski garnizon Drobeta, koji se tokom vekova razvio u grad koji se danas zove Drobeta-Turnu Severin, preko puta njega, na srpskoj obali, nalazi se Kladovo. Da o tome pišem roman, morao bih da izmislim zanimljiv razgovor Trajana sa arhitektom Apolodorom o tome zašto želi takav, do tada neviđen most i kako treba da izgleda.
Umesto Trajanovog mosta za prelazak preko Dunava, danas se koristi elektrana Đerdap II. Na njoj je 2011. otvoren prelaz za pešake, putničke automobile i laka terenska vozila, a predviđa se da se u budućnosti dogradi i za željeznički saobraćaj.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
