Muke po demohrišćanima

Za „Vreme“ iz Bona

U Kući „Konrad Adenauer“, partijskoj centrali Demohrišćanske partije (CDU) koja nosi ime prvog posleratnog kancelara, možda sedi neki stranački strateg, gleda u plafon i razmišlja: Eh, da su izbori bili pre šest meseci!

Blag tok epidemije tokom leta, život, u poređenju sa drugim zemljama, skoro pa normalan; respiratora koliko hoćeš, kovid-pacijenata skoro da nema. Pre šest meseci su Angela Merkel i CDU bili osunčani popularnošću kakvoj se pre pandemije nisu mogli nadati. U anketama im se smešilo 40 odsto glasova, što bi bio povratak „starih dobrih dana“, skoro kao u vreme Adenauera.

Danas je to pluskvamperfekat. Virus se ne smiruje, vakcinacija je traljava, lokdaun deluje kao sudbina i narodu je dozlogrdilo. Kao što se „uspeh“ u borbi protiv pandemije nezasluženo knjižio samo Angeli Merkel i njenoj partiji, tako im se sada knjiži i neuspeh.

Na sve to je i nekoliko političara demohrišćana uhvaćeno sa rukama u medu – uzeli su masne pare da „posreduju“ u prodaji medicinskih zaštitnih maski.

Za druge stranke to je dar s neba. Delovalo je da su demohrišćani pred savezne izbore u septembru pretplaćeni na pobedu i kancelarsko mesto čak i kad Angela Merkel ode u odavno najavljenu penziju. Sada je trka ponovo otvorena, a posao bukmejkera političke scene nezavidan.

foto: ap photo

FIJASKO NA JUGOZAPADU

Prvi račun ispostavljen je prošle nedelje (14. marta) u vidu strašnog poraza na pokrajinskim izborima u dve jugozapadne pokrajine – bogatom Baden-Virtembergu sa jedanaest miliona stanovnika i Porajnju-Palatinatu sa četiri miliona stanovnika. Tamo je CDU ostvario istorijski loše rezultate premda je do pre nekoliko sedmica u anketama bio u vođstvu.

Na kraju je iznimno popularni premijer Vinfrid Krečman doneo Zelenima rekordnih 32,6 odsto i odbranio vlast u Štutgartu, glavnom gradu Baden-Virtemberga. Slede demohrišćani (24,1), socijaldemokrate (11), liberali (10) i Alternativa za Nemačku (9,7). Daleko od hipsterskog Berlina, Krečman je zapravo konzervativac među Zelenima koji se odlično slaže sa bosovima automobilske industrije. U njegovoj pokrajini su sedišta Mercedesa i Poršea.

Ovakav rezultat znači da Krečman, koji je do sada vladao sa demohrišćanima, ima opciju da napravi semafor-koaliciju nazvanu po partijskim bojama Zelenih, socijaldemokrata i liberala.

Baš takva koalicija vlada u Majncu, glavnom gradu Porajnja, i po svemu sudeći biće produžena. Socijaldemokrate predvođene omiljenom premijerkom Malu Drajer su uzele 35,7 odsto, a slede demohrišćani (27,7), Zeleni (9,3), Alternativa za Nemačku (8,3), liberali (5,5) i Slobodni birači (5,4).

SVE SE SVALJUJE NA MERKEL&CO

Paradoksalno je da sve veće nezadovoljstvo birača u potpunosti pada na pleća demohrišćana koji predvode Saveznu vladu. Jer pokrajine, zapravo, imaju stoprocentnu nadležnost da donose ove ili one mere u borbi protiv zaraznih bolesti i ne moraju uopšte da slušaju šta priča Angela Merkel, kao što je često i ne slušaju.

Ipak, Merkelova je tokom četiri kancelarska mandata tiho prisvajala i tuđe uspehe pa nije čudo što na njenu stranku sada pada i odijum.

Prema anketi koju je javni servis ZDF objavio početkom marta, 56 odsto ljudi želi popuštanje mera. Trenutno su u pokrajinama na snazi zamršena pravila. Osim supermarketa, apoteka, drogerija i benzinskih pumpi, gotovo ništa ne radi normalno, uključujući i škole. Od novembra je u većem delu Nemačke bilo dozvoljeno viđanje sa samo jednom osobom koja ne živi u sopstvenom domaćinstvu.

Sledstveno tome pada i poverenje u upravljanje krizom. Između aprila prošle godine i februara ove godine, poverenje u Merkelovu palo je sa 57 na 43 odsto, njenog ministra zdravlja Jensa Špana sa 40 na 28, a bavarskog premijera Markusa Zedera sa 53 na 40 odsto. Zeder je u prvom talasu korone shvatio da, u početnoj panici, ljudi hoće „strogog oca“ i od tada je zagovornik najtvrđih mera (vidi „Vreme“ 1542: „Bavarski kameleon na pohodu za Berlin“).

Odnedavno CDU predvodi Armin Lašet, pokrajinski premijer Severne Rajne-Vestfalije, koji je u ruke dobio vruć krompir: stranku podeljenu na merkelovce i stare konzervativce. Lašeta čeka rvanje sa Zederom, šefom sestrinske stranke CSU. Ko će od njih dvojice predvoditi konzervativce kao kancelarski kandidat na izborima? Zeder je bez sumnje popularniji, ali Lašet vodi veću stranku koja dela u petnaest pokrajina osim Bavarske.

foto: ap photo

BOGATAŠI LAKOG MORALA

Dvojici potencijalnih kancelara nije trebala afera koja obuzima javnost poslednjih sedmica. Odmotala se posle racija na trinaest lokacija, uključujući i poresku oazu Lihtenštajn. Državno tužilaštvo u Minhenu došlo je do „osnovane sumnje“ da je poslanik CSU-a Georg Nislajn korumpiran.

Nislajn je prošle godine kao „savetnik“ uzeo 660.000 evra da jednoj nemačkoj firmi obezbedi prodaju maski vrednu 14 miliona evra. Među kupcima su bili savezna ministarstva zdravlja i unutrašnjih poslova i neka pokrajinska ministarstva. Sumnja se da je Nislajn iskoristio svoj politički uticaj da bi navukao posao toj firmi.

Poslanik CDU-a Nikolas Lebel je pak prihodovao 250.000 evra na dilovanju maski. Njegov slučaj je nešto drugačiji jer je posredovao u poslovima tri privatne firme. Nislajn i Lebel su napustili poslaničku grupu i stranke. Lebel je vratio i poslanički mandat, dok Nislajn namerava da do kraja mandata sedi u parlamentu.

Demohrišćani su shvatili koliko ovo može da ih košta. Svi bitniji političari su se ogradili od „pandemijskih biznismena“, navodeći da je nedopustivo da se poslanici bogate na najvećoj krizi od Drugog svetskog rata. CDU je hitro doneo kodeks ponašanja koji su poslanici potpisali.

Ali nedavno su isplivali i drugi sumnjivi poslovi poslanika demohrišćana. Jedan je uzimao akcije američke startap firme da je pogura u Berlinu. Dvoje su na platnom spisku Azerbejdžana. Ministar zdravlja Špan je usred pandemije bio na večeri sa desetak ljudi koji su pozvani da mu doniraju po 9999 evra za kampanju. Jer, donacije od deset hiljada i više moraju javno da se objave.

U svim strankama u Bundestagu nađe se pokoji multimilioner. Neki poslanici zarađuju stotine hiljada evra godišnje kao savetnici ili govornici na priredbama koje organizuje krupni kapital. Opravdano je pretpostaviti da tezge ne dobijaju zato što su pametni i načitani, nego zato što imaju politički uticaj.

Upravo demohrišćani drže ubedljivo prvo mesto po prosečnoj „dodatnoj zaradi“ poslanika. Cinici bi rekli da gramzivosti nikad nije nedostajalo, sad su samo bili isuviše alavi i glupi pa su uhvaćeni na delu.

KOALICIONA RAČUNICA

Afere ostavljaju traga. Dok su ankete u februaru videle demohrišćane na 35–37 odsto podrške, dva ispitivanja javnog mnjenja objavljena poslednjih dana predviđaju im 29,5 odnosno 31 odsto.

„CDU je tokom šesnaest godina vođstva postao stranka reakcija. Njen zaštitni znak je upravljanje krizom“, piše „Zidojče cajtung“, aludirajući na ekonomsku krizu kroz koju je Merkelova odlično provukla Nemačku, kao i na izbegličku, koja je prvi put urušila ugled kancelarke. Ali ceo taj imidž boraca protiv krize, piše „Zidojče“, malo vredi „kad usred najveće krize isplivava sve više slabosti, grešaka i odlaganja“.

Misli se tu na mali broj vakcina – prema podacima sa početka sedmice, u Nemačkoj je 7,8 odsto ljudi primilo barem jednu dozu, a 3,5 odsto obe doze. Ali misli se i na najave ministra Špana da će besplatni brzi testovi na koronu biti dostupni na svakom koraku te da će ih sprovoditi obučeno osoblje. Na kraju su prve brze testove Nemci našli u lancu supermarketa Aldi za oko pet evra po komadu. Svakog jutra su začas bili razgrabljeni.

Lašet je posle poraza u dve pokrajine upozorio partijske kolege da nije „bogom dano“ da CDU ima kancelarsku poziciju, da moraju da se bore.

Još neke kockice treba da se spoje pa da demohrišćani izgube pretplatu na kancelarsko mesto. Ankete na saveznom nivou i dalje daju veliku prednost u odnosu na Zelene (koji su na oko 18 odsto), socijaldemokrate (16), Alternativu za Nemačku (11), liberale (9) i Levicu (8).

Kako je kod Zelenih prevladala volja za moć i pragmatično krilo nadvladalo radikalno, nema sumnje da ta partija hoće da učestvuje u vlasti pa makar i sa demohrišćanima. Ako se ukaže makar i promil šanse da predvode vladu, Zeleni će to verovatno iskoristiti. Tako bi SR Nemačka dobila prvog kancelara ili kancelarku koji nisu iz redova demohrišćana ili socijaldemokrata.

Za to je potrebno da se procenti malo promene i matematički bude moguća koalicija Zelenih i socijaldemokrata sa ili liberalima ili Levicom. To bi po sebi bio veliki eksperiment – nikada nemačku vladu nisu činile tri grupacije.

Do izbora, ipak, ima još šest meseci. Možda onaj imaginarni strateg u Kući „Konrada Adenauera“ skicira vedriji scenario: od aprila u Nemačku, kako je i najavljeno, masovno stiže cepivo i ogromna većina ljudi biva vakcinisana do jula, brčkanje u moru je već moguće, lokdaun samo ružan san, Merkelova ide u penziju okićena lovorikama, a njen naslednik je neki stranački drug.