Kako javlja predsednički profil

Kako biste strancu, pristiglom ovih dana iz neke demokratske zemlje, objasnili zašto je Andrej Vučić važan da se nađe na bilbordu u nekom beogradskom naselju? Ovde je to prirodna stvar, o tome se gotovo niko i ne pita. U iole pristojnoj zemlji, ne da niko ne bi znao ko je čovek pored predsednika Vučića na bilbordima, ne bi znao ni ko je Zoran Đorđević, koji se slikao u majici s likovima Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja zato što je ovaj drugi oboleo od kovida 19. Zorana Đorđevića, prvog poštara u Srbiji svi znaju. On je novi v.d. direktora Pošte Srbije, bivši ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, bivši ministar odbrane i bivši stranački vozač guvernerke Jorgovanke Tabaković, kako je ostalo zabeleženo u medijima. I nije samo on javno poželeo ozdravljenje predsednikovom bratu, mada jeste bio najkreativniji. Javne podrške funkcionera i članova SNS-a pljušte preko društvenih mreža uz pokliče: „Srbija je uz tebe!“

KOD VUČIĆA NA INSTAGRAMU

Ali, da bude jasno, to s podrškom i željama za brzo ozdravljenje upućenim Andreju Vučiću započeo je predsednik države lično na svoja dva Instagram profila @buducnostsrbijeav i @avucic. Prvi profil bi trebalo da bude zvaničan, predsednički, drugi malo manje zvaničan ako na predsedničkoj funkciji bilo šta može da bude „manje zvanično“. Ali, kako je predsednik istovremeno i Aleksandar Vučić i „budućnost Srbije“, on na oba profila kači i privatne i zvanične objave od flaša vina koje je dobio, ili s čašom u ruci u očevom podrumu, do svoje rođendanske torte i zvaničnih međunarodnih susreta.

Na profilu @buducnostsrbijeav predsednik je objavio crno-belu sliku iz detinjstva, s bratom, i napisao: „Ovo levo je moj brat Andrej, lagao je svakovrsni ološ o njemu svašta u prethodnom periodu. Ima obostranu upalu pluća, a ja hoću samo svima i njemu da kažem da ga volim najviše na svetu.“ Na profilu ­

@avucic opet je objavio sliku s bratom, ali novijeg datuma i napisao: „Andrej, voli te brat najviše na svetu. Predaja nije opcija!“

Kao da je sve unapred pripremljeno, očas posla dignuti su bilbordi podrške braći Vučić u Batajnici. I Zoran Đorđević, koji je sam osmislio majicu s likovima braće Vučić i porukom „Srbija je večna dok su joj deca verna“, bio je brz, što se kaže, ko guja. To je bilo najmanje što može da učini, rekao je, a ovi što se sprdaju „ne razumeju lojalnost“.

GAJBICE

Da li je iko od svih naših predsednika ili premijera, od Josipa Broza naovamo, više od Aleksandra Vučića zloupotrebljavao svoju porodicu za sopstvenu političku korist? Nismo poznavali ni decu ni braću ni roditelje raznih političara koji su prolazili kroz srpsku politiku, ali sinove Danila i Vukana, brata Andreja, oca Anđelka poznaje cela Srbija. Ne krije se ni ženski deo porodice (majka Angelina, ćerka Milica, supruga Tamara), ali je u fokusu „muški“. Popularnosti Vučićeve porodice može se donekle približiti vladarski par Milošević-Marković sa decom Marijom i Markom. Nema sumnje da je devedesete obeležio Marko Milošević, bahati reli vozač o kojem su najcitiranije reči njegovih roditelja da je vredan i zarađuje „raznošenjem gajbica“. Ćerka Marija ostaće upamćena po pucanju iz pištolja u očevoj rezidenciji u noći kad je Milošević hapšen.

S Vučićem smo, međutim, upoznali istoriju njegove porodice postradale u NDH, vaskrsle u skromnosti i razumevanju, od njega saznajemo da mu majka neprestano brine a otac je ponosan, dok njegova deca odrastaju u najzagađenijem delu Beograda. Pa šta? Čini se, kroz predsedničke profile, fotografije iz očevog voćnjaka i vinoteke i intervjue u režimskim medijima, o porodici Vučić – znamo sve. Ali ne zato što je bilo ko istraživao familiju, nego zato što Aleksandar Vučić ni svoju porodicu nije poštedeo upregnuća u lični rejting i rejting stranke. Istovremeno, teško je oteti se utisku da Vučić ne odlučuje sam, nego se odluke o svemu donose u porodici, sa bratom i ocem, dok stranka služi samo da završi poslove.

JOVANJICA

Ukoliko se javnost zainteresuje za nekog od članova porodice Aleksandra Vučića koji su se našli makar i na marginama neke od afera, što bi u svakoj normalnoj zemlji bio interes od javnog značaja, predsedenik viče da mu je porodica ugrožena. Bilo da je reč o tuči sa žandarmerijom na gej paradi, bilo da predsednikovog brata pomene tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović u slučaju „Jovanjica“ negirajući da je Predrag Koluvija zvao Andreja Vučića kad je uhapšen, a „ni unazad šest meseci“. O bratu, u stvari, nema priče. O njemu može Vučić, može bilbord, majica, i to je to. Sve drugo je atak na porodicu. Tako je, recimo, predsednik Vučić nedavno poručio novinarima TV N1 da žele uništenje njegove porodice. „Ja nisam verovao da želite uništenje moje porodice, ali pokazalo se da je to istina jer ste šest meseci vodili kampanju protiv moje porodice za Jovanjicu i pitam šta je bilo, ko se pojavio bilo gde, nigde“, rekao je Vučić.

Naprednjačko utrkivanje ko će pre i ubedljivije da se dodvori velikom šefu i njegovoj porodici ne govori toliko o Vučiću, koliko o atmosferi trgovačkog i burazerskog u svakoj pori srpskog društva. Nije ovde dovoljno poslati privatnu poruku sa željama za nečije brzo ozdravljenje, nego je važno u javnom prostoru među prvima iskazati „lojalnost“ porodici, kako se tačno izrazio Zoran Đorđević, da to ostane zabeleženo. Ne mora sutra tako iskazana lojalnost biti presudna za neku stvar, ali je bolje imati je nego nemati. Dalje, bilbordi i izrazi idolopoklonstva ipak svedoče o tome da je Andrej Vučić u naprednjačkoj viziji države važan ne samo kao brat nego i čovek koji se pita.

KALAŠNJIKOV

Od evropskih zemalja, jedino još u Belorusiji predsednik Aleksandar Lukašenko ima taj manir da porodično pokazuje svoju moć. Prva supruga s kojom ima sinove Viktora i Dmitrija, kao i majka Nikolaja Lukašenka, potpuno su izolovane iz javnosti. Ali, sinovi su u fokusu, naročito najmlađi. Nikolaj Lukašenko (16), poznat kako svira klavir i igra hokej, prošle godine je uslikan u vreme avgustovskih demonstracija kako prati oca s kalašnjikovim u rukama, odeven u najmoderniju vojničku opremu. Najstariji sin Viktor (45) odnedavno je predsednik Olimpijskog komiteta Belorusije i tako je posle 23 godine zamenio oca Aleksandra Lukašenka na toj funkciji. Inače je i očev savetnik za nacionalnu bezbednost. Takozvane priče opozicionara o „malom princu Belorusije“ i „budućem diktatoru“ Nikolaju Lukašenku samo su posledica. Počelo je s televizijskim snimkom 2009. na kojem predsednik Belorusije na kolenima ljulja sina dok razgovara s predsednikom Jermenije Armenom Sarkisjanom. Lukašenko je tada rekao, a „Gardijan“ preneo: „Priča se kako je moja briga o najmlađem sinu – marketing. Moj sin je deo mene, ne mogu ni sa kim da ga ostavim. Kad mi kaže: ‘Tata, idem s tobom’, tako i bude. Uđem u helikopter, on ide sa mnom.“

I u srpskom modelu predsedničke porodice favorizovanje oca, brata i sina potiču od predsednika. Domino efekat je logična posledica – u autokratskom društvu u kojem živimo kad Vučića boli glava, ostali, po hijerarhiji naniže, piju brufene. Kad nešto fali bratu Andreju ili sinu Danilu, uzimaju se duple doze.

foto: instagram.com