foto: lična arhiva
„Preduzeće Eko Grocka, izvolite.“ „Dobar dan. Zovem vas povodom računa koji ste ostavili na kapiji moje vikendice, a koji sam dužna da platim za uslugu sakupljanja i odlaganja komunalnog otpada. Da vas obavestim, ja đubre sa svog placa sama odnosim, i to već pedeset godina!“
„Kako ga odnosite?“ „Lepo, strpam kese sa đubretom u auto i odvezem na Novi Beograd gde stanujem.“ „Bez obzira, vi ste dužni da našoj firmi plaćate vršenje usluge sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada, shodno ugovoru koji smo potpisali sa opštinom Grocka.“ „A ko ste vi?“ „Mi smo privatno preduzeće.“
Ovaj telefonski razgovor je mogao da traje beskonačno. Ja uporno tvrdim: „Niste mi učinili nikakvu uslugu koju bi trebalo da vam plaćam“; službenik Eko Grocke ponavlja: „Bez obzira, mi imamo ekskluzivno pravo sakupljanja… itd.. komunalnog otpada i mi redovno i uredno obavljamo te usluge na celoj teritoriji GO Grocka“. Ja insistiram: „Ali niste mi odneli nijednu kesu s đubretom!“; oni ponavljaju: „Dužni smo da našim korisnicima ispostavljamo račune za izvršene usluge“; ja: „Ali nema usluge!“
AKO PROĐE, PROĐE
Nije bilo svrhe dalje voditi dijalog, pa sam odlučila da se obratim advokatu s pitanjem da li je moguće da neka firma – privatna ili javno preduzeće – naplaćuje nepostojeće usluge? Može, glasi odgovor, na osnovu Javnog ugovora (mada Javni ugovor nije dostupan) o poveravanju obavljanja komunalnih delatnosti sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada. Članom 15 ovog ugovora predviđeno je da preduzeće, odnosno preduzetnik na zahtev korisnika (tj. mene) odveze i otpatke koji ne spadaju u kućno smeće i za tu uslugu plaća preduzeću, tj. preduzetniku utvrđenu cenu. Dakle, postoji osnov, ali problem je kada za uslugu „odnošenje smeća“ preduzeće ili preduzetnik nije stvorio uslove, odnosno, nije obezbedio kontejnere.
Sve ovo liči na kod nas prilično rasprostranjenu aljkavost, da preskočimo neke dosadne delove i odmah pređemo na kajmak. Nije važno što kontejnera nigde nema, važno je da se svima naplati, pa ako prođe, prođe!
Ova priča o đubretu će možda završiti na sudu, jer Eko Grocka traži da platim 22.000 dinara neizmirenog duga iz prethodnog perioda. Ne kaže koji je to period, koliko meseci ili godina, pošto nikada nije na kapiju moje vikendice zakačen nijedan jedini račun. Ovih dana stiglo mi je obaveštenje da dug izmirim u roku od osam dana, u suprotnom će pokrenuti postupak prinudne naplate.
Pre pola veka moji roditelji su, kao mladi penzioneri, kupili njivu kukuruza nedaleko od Beograda s jedne strane, a sa druge, u blizini šumarka u kome su živeli jeleni. Sve što je tu niklo, kuće i bašte, putevi i ulice, napravili su ljudi poput mojih roditelja. Takozvana infrastruktura uglavnom se razvijala u zavisnosti od toga da li se u kraj doselio neki lokalni ili gradski moćnik. Od toga zavisi i da li ćete u letnjim mesecima imati dovoljno vode, da li će vam ulica biti asfaltirana, pregorela sijalica na banderi zamenjena. Nema te opštine ili tih ljudi u opštinama koji bi svoje delovanje usmerili u opšte dobro i korist ljudi koji tu žive.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
