Postrojavanje pred zamenikom jednog od pomoćnika

Metju Palmer, specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan, nije naredio opozicionim političarima 1) da puste Vučića da oposli Kosovo i 2) da Rio Tinto ostave na miru. Nije bilo naredbodavnog tona, a nije bilo ni uslovljavanja, dobilo je „Vreme“ nezvaničan odgovor od sagovornika upoznatog s detaljima susreta američkog zvaničnika s delom srpske opozicije. A da li je Palmer savetovao opozicione lidere da ne treba baš sad da guraju prst u oko predsedniku Aleksandru Vučiću oko ovih pitanja? „To ne mogu vam da kažem“, bio je iskren naš izvor.

Mlađan Đorđević, osnivač pokreta „Oslobođenje“, nekadašnji savetnik za Kosovo i Metohiju Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije, poznat i kao prijatelj i poslovni partner Dragana Đilasa, predsednika Stranke slobode i pravde, izgleda da je imao hrabrijeg sagovornika od „Vremena“ kad je na svom Tviter nalogu napisao: „Od jataka saznajemo da su tri tačke današnjeg sastanka čika Palmera sa opozicijom – nema bojkota, mora se na izbore, ne smetajte Vučiću da završi posao oko Kosova i ne napadajte Rio Tinto.“

Đilas nije bio na sastanku s Palmerom, bila je Marinika Tepić, potpredsednica SSP-a. Narodnu stranku je predstavljao Zdravko Ponoš, opet potpredsednik, a ne predsednik Vuk Jeremić. Bili su još Pavle Grbović, predsednik PSG-a, Dobrica Veselinović (Ne davimo Beograd) i Nebojša Zelenović, predsednik Zajedno za Srbiju, bivši gradonačelnik Šapca i osnivač nove političke organizacije, Akcija. Palmer se sastao i sa Borisom Tadićem, predsednikom SDP-a.

IZABRANI SAGOVORNICI IZ OPOZICIJE: Politikolog Cvijetin Milivojević u razgovoru za „Vreme“ kaže da je izbor Palmerovih sagovornika među opozicionim liderima – simptomatičan, jer je ustanovljen na osnovu njihovog stava prema rešavanju kosovskog problema. Sem Zdravka Ponoša, kaže Milivojević, od drugih stranaka ili pokreta pozvani su oni koji su ili spremni da priznaju nezavisnost Kosova, ili su indiferentni prema tom pitanju, imaju oportunistički stav o tome, ne daju čvrsta izjašnjenja. „Ne tvrdim da su spremni za priznanje Kosova, ali nisu rezolutni u odbijanju tako nečeg. Nije, recimo, pozvan Boško Obradović iz Dveri, koji je bio deo bojkot opozicije, da ne govorim o ovom drugom delu, onima koji se smatraju nacionalnim delom opozicije“, dodaje Milivojević.

Nebojša Zelenović u razgovoru za „Vreme“ pak kaže da je razgovor s Metjuom Palmerom bio otvoren, da jesu razgovarali o raznim, aktuelnim temama, ali da su ključ razgovora bili izborni uslovi, zapravo kako ih poboljšati: „Zajednički stav je bio da izborni uslovi nisu na nivou na kome bi trebalo da budu i da postoje velika očekivanja od razgovora s evroparlamentarcima.“ O „raznim, aktuelnim temama“ o kojima je bilo reči Zelenović nije želeo da govori.

Metju Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, na svoju balkansku turneju pošao je s Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom EU za dijalog između Beograda i Prištine, ne bi li zajedničkim snagama oživeli zamrle pregovore i poslali uglavnom poznate poruke i Beogradu i Prištini pred nastavak dijaloga zakazan za sredinu juna u Briselu: normalizacija, kompromis, Briselski sporazum. Novim bi se, eventualno, mogao nazvati samo redosled izjava, među kojima je Palmer i u medijima naglasio da „što se SAD tiče, međusobno priznanje Srbije i Kosova bi tu temu konačno zatvorilo, a Srbiji i Kosovu omogućilo poziciju da krenu napred“, putem ka EU. U intervjuu za dnevni list „Blic“, Palmer je rekao da je „apsolutno moguće“ da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti 2021. godine „stave potpis na dogovor“. Ali i da je to „na njima“, a da su Miroslav Lajčak i on, Palmer, spremni da pomognu da se „identifikuju oblasti na kojima treba da rade i pokušaju da dođu do dogovora“.

Prethodno su Lajčak i Palmer u Prištini razgovarali sa zvaničnicima privremenih kosovskih institucija. Kosovski premijer Aljbin Kurti insistira na tome da nije reč o „nastavku dijaloga“ nego o „novom dijalogu“, i dalje odbijajući mogućnost osnivanja Zajednice srpskih opština (ZSO).

PARALELNI PREGOVARAČ: S druge strane, na svom Instagram nalogu Budućnost Srbije predsednik Vučić je, ispod zajedničke fotografije s Metjuom Palmerom i Miroslavom Lajčakom, napisao: „Uskoro nastavak dijaloga s Prištinom i verujem u mogućnost postizanja kompromisnog rešenja.“

Cvijetin Milivojević kaže da su mimo onoga što je izrečeno uočljive i tzv. protokolarne poruke koje se šalju Beogradu, pa su mu u tom smislu simptomatični i odvojeni razgovori s premijerkom i predsednikom. Razgovor s premijerkom je opravdaniji, kaže, jer Vlada Srbije bi trebalo da vodi i unutrašnju i spoljnu politiku a ne neko ko, poput predsednika Republike Srbije, ima osam protokolarnih nadležnosti. „Dalje, nijedna ozbiljna država koja drži do sebe, ne dozvoljava, ma kakvi da su razlozi u pitanju, da njenog predsednika postrojava zamenik jednog od pomoćnika američkog državnog sekretara. Palmer nije jedan od nekoliko desetina pomoćnika američkog državnog sekretara, on je zamenik jednog od desetina pomoćnika državnog sekretara SAD. To je protokolarni presedan. I to nije prvi put“, kaže Milivojević, uveren da je dolazak zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara i međunarodno-pravni problem.

Generalna skupština UN je mandat za pregovore Beograda i Prištine poverila Evropskoj uniji, s očekivanjem da se, ukoliko dođe do obavezujućeg dogovora, kaže Milivojević, ponovo ide na Generalnu skupštinu UN ili SB UN: „Posle više od deset godina pregovora (traju od 2011), uvodi se Vašington, tako su bar predstavili režimski mediji, kao faktički paralelni pregovarač. Gospodin Lajčak predstavlja Evropsku uniju legitimno i legalno, jer ona ima mandat UN, dok Palmer nema ničiji mandat. Koga Palmer predstavlja? Očigledno da Amerikanci pokušavaju da preotmu te pregovore od EU uz raznorazna objašnjenja“, kaže Milivojević.

Da li Amerikanci pokušavaju da preotmu pregovore ili ih je Brisel nečinjenjem ohrabrio da to učine, tek, pomaka u pregovorima nije bilo od 2013. kada su predstavnici Beograda i Prištine potpisali Briselski sporazum, u čemu je posredovala Ketrin Ešton, tadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost. Otkako perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan nije više tema, Brisel suštinski nema šta da ponudi stranama u dijalogu. Nedavna laka diplomatska ofanziva koju predvode Lajčak i Palmer pred najavljeni susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sredinom juna u Briselu, pokušaj je da se nešto pokrene „s mrtve tačke“ i kampanjski ubrza pred letnju pauzu i predizbornu jesen u koju ulazi Srbija. A tada, kako je to nedavno primetio Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, ne treba očekivati od Vučića da će „rizikovati s temama kao što je Kosovo“.

KO ĆE S VUČIĆEM DA PODELI ODGOVORNOST: Neće da rizikuje, ali će svakako iskoristiti kosovsku temu, pa je pre neki dan, odmah posle sastanka sa zvaničnicima Vašingtona i Brisela, najavio novi „unutrašnji dijalog“. Vučić je, naime, posle susreta s Palmerom rekao da je spreman za razgovore sa vanparlamentarnom opozicijom u vezi sa pravljenjem budućih zajedničkih principa za rešenje pitanja Kosova. Sudeći po prvim reakcijama nekih od opozicionih političara, ne žuri im se, kao ni prošli put, da s Vučićem podele odgovornost, ali ne bi trebalo da začudi ako i ova Vučićeva udica postane još jedan od razloga za nove razdore i nadgornjavanja među opozicionim strankama i pokretima.

Tako je Pavle Grbović, predsednik PSG-a, jedan od učesnika razgovora s Metjuom Palmerom, voljan da učestvuje u „unutrašnjem dijalogu“, ali tek kada PSG bude parlamentarna stranka i kad se dijalog vrati u Skupštinu Srbije: „Sada kada nema opozicije u parlamentu, raste želja da se pravi neka vrsta konsenzusa o Kosovu pod izgovorom da je neko rešenje blizu.“ O susretu s Palmerom za TV N1 rekao je da u tome „nema nikakve zavere“: „Kriza demokratije u Srbiji međunarodno je prepoznata, a dobro je da je opozicija prepoznata kao neko ko može da doprinese da se kriza prevaziđe. To je bila jedna od tema. Naravno da se razgovaralo i o Kosovu. Ali, da bismo došli do rešenja, moramo da vratimo parlamentarizam, ne možemo u sivoj zoni da odlučujemo o važnim pitanjima.“

Potpredsednica SSP-a Marinika Tepić je na Tviteru napisala: „Pošto je upropastio sve čega se dotakao, Vučiću bi sada bila zgodna podrška ili bar ćutanje opozicije da ‘završi’ Kosovo. Da svi budu odgovorni, kao i za Rio Tinto. Oko toga se sad lome koplja, dok su sloboda medija, vladavina prava i te ‘trice’ na repu. Moraćemo sami. I možemo!“

Nema sumnje da su i prošle godine, još s bivšim Trampovim izaslanikom Ričardom Grenelom i Vašingtonskim sporazumom, Amerikanci pokazali Briselu da im se žuri. S Palmerom će, veruje se po diplomatskim krugovima, taj američki ulazak u pregovore između Beograda i Prištine pod zvaničnim pokroviteljstvom EU biti suptilniji, ali ništa manje prodoran. Cvijetin Milivojević je uveren da EU nema, niti može da ima jedinstven stav o budućem statusu Kosova, iz prostog razloga što takve odluke ne može doneti EU kao zajednica, nego ih donosi svaka zemlja članica pojedinačno: „Pet zemalja EU ne priznaju Kosovo, iz jedne od tih zemalja je gospodin Lajčak koji učestvuje u dijalogu u ime EU. Ukoliko bi pet članica EU (Rumunija, Španija, Slovačka, Grčka i Kipar) priznale Kosovo, ništa se ne menja jer konačni status Kosova zavisi ne više od Generalne skupštine UN, ne više ni od Saveta bezbednosti UN, nego od dve njegove članice, Kine i Rusije, koje nisu priznale Kosovo. Status Kosova zavisi od toga hoće li one uložiti veto ili neće.“

Možda najveća neobičnost u poseti zapadnih zvaničnika Beogradu povodom priprema za nastavak briselskog dijaloga o Kosovu jeste što Kosovo, prvi put, nije bilo jedina tema za razgovor. Rio Tinto je bio jednako važan, možda i važniji. Ili je bar pokupio više medijske pažnje.