foto: marija janković
Uzrok svih nevolja inspektora Dejana Jovića bila su njegova saznanja o saradnji države sa klanom Veljka Belivuka. Bio je velika smetnja Dijani Hrkalović i krugovima u policiji koji su pokušali da ga diskredituju proglašavajući ga saradnikom Škaljarskog klana. Bio je proganjan, hapšen i praćen. A zatim posthumno rehabilitovan
Vukosav Jović danas živi sam u jednom gradiću na jugu Srbije. Meštani ga viđaju na biciklu koji redovno vozi zbog problema sa dijabetesom, koji je dobio boreći se sa nevoljama kroz koje je prolazio poslednjih godina života njegov sin Dejan Jović, inspektor MUP-a Srbije.
„Mog sina su ubili, on nije umro“, kaže sa nekim čudnim mirom Vukosav, ne želeći da detaljnije pojašnjava šta znače ove njegove reči.
Dejan je često dolazio, zapravo sklanjao se kod oca i majke koja nije izdržala golgotu koju je preživljavao njen sin.
„Izbegavao je da govori o svom poslu, a ja ga nisam zapitkivao. Kad je sve krenulo, potpuno je zaćutao. Nisam mogao da izdržim i pitao sam ga šta se dešava. Samo je kratko odgovorio: ‘Ništa, ništa.’ Ipak, jednom prilikom mi je rekao da nas možda prisluškuju. Nisam obraćao pažnju, iako sam imao utisak da i mene prate“, priseća se Vukosav.
Kad je Dejan uhapšen, u posetu njegovim roditeljima dolazile se njegove kolege iz Trećeg odeljenja i govorili im da ne brinu, da je sve to namešteno i da je njihov sin nevin. Od njegovih pretpostavljenih niko se, međutim, nije javljao.
„To je nama puno značilo. Njegove kolege su nas spasile. Te laži koje su plasirane, pre svega preko ‘Informera’, bile su obične bljuvotine i mnogo su nas pogađale“, dodaje Vukosav.
U to vreme su tabloidi označili Dejana Jovića kao saradnika Škaljarskog klana, objavljivani su tekstovi sa naslovima poput „Šef policije bio čistač Škaljaraca i na vezi sa rođacima Luke Bojovića“.
Dejan Jović je uhapšen 12. decembra 2018. godine, u pritvoru je proveo 30 dana. Uhapšen je zbog sumnji da je počinio dva krivična dela – trgovinu uticajem i zloupotrebu službenog položaja, ali je optužen samo za prvo.
Optužni predlog Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu teretio je Jovića da je, navodno, pozvao telefonom jednog svog kolegu iz Policijske stanice Zvezdara i zamolio ga da se S. S.-u, koji je bio prijavljen za porodično nasilje, umesto hitne mere, izrekne mera upozorenja.
Dejan Jović je pravosnažno oslobođen sredinom decembra 2019. Sudija Višeg suda Zoran Ganić je oslobađajuću presudu izrekao i službeniku Policijske stanice Zvezdara Bojanu Mijoviću za krivično delo zloupotreba službenog položaja.
NA MERAMA
Pritvor i optužnica su ipak bili samo epilog proganjanja Dejana Jovića. Tokom 2018. godine on se našao na merama. Počinju da ga prate nakon što je 28. maja 2018. u beogradskom naselju Karaburma ubijen Dragoslav Miloradović zvani Gale, blizak prijatelj, kum i saradnik Luke Bojovića, navodno bliskog Škaljarcima.
Radeći na rasvetljavanju tog ubistva, Jović je stupio u kontakt sa „operativnom vezom“, osobom iz sveta kriminala, i u skladu sa propisima to je prijavio nadređenom. Međutim, ubrzo nakon toga, MUP traži, a sudija 19. juna 2018. donosi naredbu o praćenju i prisluškivanju Jovića. Nakon šest meseci, Jović nije optužen ni za jedno delo zbog kojeg je praćen i prisluškivan.
SUKOB SA DIJANOM HRKALOVIĆ
„On je bio u stalnom sukobu sa Dijanom Hrkalović. To su svi znali. Ipak, ja mislim da je ona bila samo izvršitelj, a da iza progona mog sina stoji neko drugi. Niko od njegovih kolega nije stao u njegovu zaštitu. Mučno mi je da govorim o tome. Svi su se sklanjali od Dejana. Niko ga nije podržao u tom sukobu sa Dijanom Hrkalović“, objašnjava Vukosav Jović.
Prema njegovim rečima, sukob sa Dijanom Hrkalović je eskalirao nakon Dejanovog odlaska na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji. „Ne znam tačno šta je Dejan tamo video, ali neke stvari su mu bile mnogo jasnije i on to nije prećutkivao“, dodaje Dejanov otac.
LOŠE DRUŠTVO DANILA VUČIĆA
Šta je sve inspektor Jović video u Rusiji ostaće, za sada, tajna. Međutim, javnost pamti da je tada objavljena fotografija na kojoj su u društvu Danila Vučića, sina Aleksandra Vučića, bila bar trojica navijača iz ekipe ubijenog Aleksandra Stankovića, poznatijeg kao Sale Mutavi. Svi su bili obučeni u iste majice sa iscrtanim Kosovom i natpisom „Nema predaje“ humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“.
U društvu sa Danilom bili su i Aleksandar Vidojević, Aca Rošavi, jedan od uticajnijih članova u ekipi koju je nakon Stankovićevog ubistva predvodio Veljko Belivuk. Tu je bio i Boris Karapandžić, koga su prepoznali novinari. On je osuđivan zbog trgovine drogom, ilegalnog posedovanja oružja, kao i demoliranja kafića „Holivud“ u vlasništvu bivšeg vođe navijača Aleksandra Vavića na Karaburmi 2013. Novinari KRIK-a su prepoznali i Nemanju Srećkovića poznatog po tetovaži sa likom Aleksandra Stankovića na levoj mišici.
STRAH OD KORUMPIRANIH KOLEGA
Dejan Jović je dugo bio u sukobu sa ovom grupom i, kako je objavljivano, nekoliko puta je privodio i samog Veljka Belivuka.
„On je bio žrtva sprege države i kriminalne grupe koju je vodio najpre Sale Mutavi, a zatim Veljko Belivuk. Dejan je bio nepoželjan svedok te sprege kriminala i ljudi iz vlasti, mnogo je znao o svim njihovim poslovima, a to je smetalo Dijani Hrkalović i on je morao biti sklonjen. Najlakše je bilo optužiti ga da radi za Škaljarski klan, i to je plasirano preko tabloida“, kaže za „Vreme“ Jovićev kolega koji je želeo da ostane anoniman.
Vukosav Jović takve tvrdnje smatra „glupostima“ i kaže da je njegov sin „pre svega bio policajac, iznad svega pošten“, da je voleo svoj posao i da „to znaju svi koji su ga poznavali“. Dejanov otac otkriva jedan detalj koji je malo poznat javnosti. On tvrdi da je njegov sin pre hapšenja izbegavao da spava u svom stanu. Ovakvu meru opreza Vukosav objašnjava činjenicom da je bezbednost njegovog sina bila ugrožena.
„On je i uhapšen u stanu svog prijatelja. Nije se plašio kriminalaca, već policajaca koji su bili povezani sa mafijom. S vremenom će se saznati ko je iz policije radio o glavi Dejanu“, priča Vukosav.
Očigledno je, bez obzira na to što njegov otac ne zna sve detalje, da je Dejan Jović bio svestan moći i podrške koje je ekipa Veljka Belivuka imala u državnim organima, ali i opasnosti koja je sa sobom nosila saznanja do kojih je došao obrađujući ovu spregu. „Jović je bio zaista u teškom položaju. Nije znao od koga da se pazi. Sa jedne strane, pretila mu je opasnost od Belivukove grupe, naročito posle ubistva Vlastimira Miloševića. Dejan je bio svestan da ni u MUP-u ne može da računa na podršku jer je u to vreme ova kriminalna grupa imala svoje ljude i među njegovim kolegama“, kaže izvor „Vremena“.
SUMNJA U UZROK SMRTI
Vukosavova bol je velika. Samim tim su i njegove sumnje razumljive.
„Ne optužujem nikoga, ali nije mi jasno kada je i kako Dejan oboleo od korone. Neposredno pre toga bio je kod nas. Sreo se sa desetinom ljudi. Niko od nas u kući ni od tih ljudi nije dobio koronu. Ja sam lično radio test. Sa druge strane, koliko ja znam, on je i u bolnici imao obezbeđenje sve do dva, tri dana pred smrt. Zašto, pitam se. Tražim da se još jednom ispitaju sve okolnosti pod kojima je Dejan umro. I zbog mene i zbog svih onih koji sumnjaju u zvaničnu verziju“, ogorčen je Vukosav Jović.
Govoreći o praktičnoj rehabilitaciji njegovog sina koja se odvija ovih dana, Vukosav kaže da ga to ne zanima.
„Oni sada žele da operu svoju savest preko mog sina. Ne kažu, međutim, zbog čega se izvinjavaju, ko je odgovoran zbog svega što se dešavalo Dejanu. Meni se, uostalom, niko nije javio, a bio bi red. Niko iz policije me nije pozvao da mi objasni šta se desilo mom sinu. Meni nije potrebno izvinjenje, već objašnjenje“, kaže Vukosav Jović.
Izvinjenja su zakasnela
Dejana Jovića je zastupao advokat Veljko Delibašić, koji ističe da su njegovog klijenta šest meseci tajno prisluškivali i snimali sve njegove telefonske razgovore. Istovremeno su ga pratili i snimali.
„Nakon toga, pošto su videli da se radi o ekstremno časnom i poštenom policajcu koji je radio isključivo u interesu službe, pošto nisu imali ništa da mu pripišu, oni su sproveli neviđenu medijsku satanizaciju sa brutalnim lažima. Na bazi te hajke on je uhapšen i pokrenut je krivični postupak. Interesantno je da se u tom optužnom aktu nije našla nijedna od tih laži koje su pisane o njemu. S obzirom da su Više tužilaštvo u Beogradu i Viši sud sproveli korektan, odnosno zakonit postupak, onda je bilo logično da bez većih problema dobijemo oslobađajuću presudu“, ističe Delibašić.
On kaže da je bio usredsređen isključivo na predmet i optužni akt i da se nije bavio pitanjima ko je sproveo medijsku hajku, zašto je to urađeno, ko se tako grubo ogrešio o tog čoveka. Komentarišući izvinjenja koja su ovih dana stigla iz pojedinih medija, Delibašić kaže da su izvinjenja prilično zakasnela.
„To je trebalo da se uradi pre godinu dana, kada je Jović oslobođen. Ne gledam baš blagonaklono na to izvinjenje koje nije došlo blagovremeno. Što je ćutao godinu dana? Pre godinu dana je on saznao da je bio obmanut, a pre dve godine je znao po čijem naređenju pišu takve laži. Zašto tada nije rekao da neće da objavi takve informacije ili zašto nije posvetio isti medijski prostor kada je Jović oslobođen?“, pita se advokat Veljko Delibašić.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
